Kada se zapitamo kako funkcioniše naše telo, obično prvo razmišljamo o vitalnim organima koji obavljaju neophodne telesne funkcije – pumpaju krv, vare hranu ili snabdevaju organizam kiseonikom. Ali svi ti organi udruženo rade pod dirigentskom palicom nama nevidljivih ali izuzetno važnih supstanci – hormona. Oni su tako moćni, iako su neki od njih prisutni tek u bilionitom ili trilionitom delu, kao na primer steroidni hormoni. Danas znamo da i najmanji hormonski disbalans može ostaviti ogromne posledice na zdravlje.
HORMONSKI DISBALANS I MODERAN NAČIN ŽIVOTA
Danas se vode velike debate koliko i u kojim dozama određene hemikalije koje čovek ispušta u životnu sredinu mogu dovesti do hormonskog disbalansa. To su takozvani endokrini disruptori, sintetičke supstance koje direktno utiču na naš endokrini sistem imitirajući ili remeteći prirodne hormone koji kontrolišu naš rast, razvoj, funkcije organizma i plodnost. Njih ima na stotine hiljada i prisutni su svuda, od naših domova preko njiva, reka i vazduha. Neverovatna ekspanzija bolesti endokrinog i reproduktivnog sistema kod žena i muškaraca danas je bez sumnje u direktnoj sprezi sa endokrinim disruptorima.
Ne samo da su oni prisutni oko nas, već su i u hrani koju jedemo. S eskpanzijom populacije na planeti bilo je neophodno naći načina da se ona jeftino i brzo prehrani. Prehrambena industrija je uspela da od nekvalitetne hrane napravi ukusne brze obroke pomoću niza aditiva i pojačivača ukusa. Studijski je dokazano da deca koja su od najranijih dana izložena aditivima iz hrane ili hemikalijama iz ambalaža kao što su bisfenol, ftalati, nitrati i nitriti u poslednje dve decenije, pate od ozbiljnih endokrinih poremećaja. Šta više, tokom prvog tromesečja trudnoće fetus u potpunosti zavisi od tiroidnih hormona majke, pa njihov disbalans može biti fatalan.
Postoje podaci da se u Sjedinjenim državama danas koristi preko 3000 različitih konzervanasa, pojačivača ukusa, boja i drugih aditiva. Aditivi u hrani sadrže supstance koje imitiraju rad estrogena. To su takozvani ksenoestrogeni. Jedan od njih je na primer propil galat, koji sprečava kvarenje masti i ulja u hrani, i koristi se u čitavom nizu namirnica, od peciva, preko keksa, mesnih prerađevina, majoneza i mleka u prahu. Istraživači su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog ovog i njemu sličnih aditiva, jer su laboratorijska istraživanja pokazala da oni remete ne samo rad hormona trenutne generacije, već utiču i na niz budućih generacija. Jedna studija na pacovima utvrdila je da male količine bisfenola A tokom perioda laktacije značajno povećavaju šanse da potomci obole od raka dojke. Čak i kad je hrana zdrava, pakovanje može biti vrlo štetno: nedavno je potvrđeno da polietilen tereflatalat (PET), prozirna termoplastična smola od koje se prave plastične boce za vodu, ispušta u mineralnu vodu za sada nepoznate estrogenske supstance. To je otkriveno kod čak 60% od testiranih 20 vrsta mineralne vode u Nemačkoj. Nemački istraživači koji su došli do ovog otkrića tvrde da je dovoljno samo osam nedelja da ove hemikalije izmene naše reproduktivne funkcije.
Zato nije ni čudo što danas vlada prava epidemija niza zdravstvenih problema izazvanih disbalansom hormona. Kako su hormoni kod žena dirigenti ne samo rada organa već i menstrualnog ciklusa, žene su danas posebno ugrožene, što se očitava ekspanzijom reproduktivnih poremećaja poput neredovnih ciklusa, policističnih jajnika (PCOS), endometrioze i neplodnosti.
POREMEĆAJ HORMONA KOD ŽENA
Menstruacija prati ženu od puberteta do menopauze. Ne samo ona, već i celokupni menstrualni ciklus koji se ponavlja na oko svakih 28 dana, u direktnoj je sprezi sa hormonima. Polni hormoni – estrogen, progesteron, folikulostimulišući hormon, luteinizirajući hormon, testosteron, smenjuju se svakog meseca u telu žene kako bi obavili svoju primarnu funkciju – omogućili nastanak novog života i produženje vrste. U sinergiji njihovog dejstva svakog meseca sazreva jajna ćelija u folikulu koji puca tokom ovulacije, putuje ka materici iščekujući da bude oplođena, a s istim ciljem unutrašnji omotač materice, endometrijum zadebljava kako bi spremno dočekao zametak. Kada ne dođe do oplodnje, omotač materice se ljušti i izbacuje tokom menstruacije. Dovoljno je da samo jedan od ovih hormona malo zakaže pa da se ceo proces poremeti. Rezultat toga je ne samo neplodnost, već i niz poremećaja kako reproduktivnih organa, tako i čitavog metabolizma.
Na primer, kod sindroma policističnih jajnika, na jajnicima se stvara niz sitnih cista, ovulacija izostaje, menstruacije su retke i oskudne, a previsok nivo androgenih hormona izaziva pojavu malja na licu, proređivanje kose, povećanje telesne mase, osećaj umora, pad energije, depresivno raspoloženje, rast krvnog pritiska i nivoa insulina… Dakle ne pati samo reproduktivni sistem, već celo telo i psiha.
I miomi na materici nastaju kao posledica poremećaja estrogena, a često se javljaju istovremeno sa čvorićima na štitastoj žlezdi.
Ali hormonalni disbalans može nastati mnogo ranije, još dok smo u majčinoj utrobi. Nedavna studija je otkrila da žene koje su tada bile izložene preniskom nivou testosterona, kasnije su tokom života dobijale endometriozu. Razlog tome je što manjak ovog inače muškog hormona, koji je u manjoj količini zastupljen i kod žena, igra ulogu u razvitku, odnosno „programiranju“ reproduktivnog trakta žene i njegov prenizak nivo može izazvati preuranjenu menarhu, prvu menstruaciju. Endometrioza je inače jedan od najtežih i najbolnijih poremećaja kog karakteriše rast endometričnog tkiva (tkiva unutrašnjeg omotača materice) van ovog organa, najčešće po jajnicima i jajovodima, a koje se tokom ciklusa ponaša kao da je i dalje deo nje. Osim što je bolna, endometrioza je čest uzrok neplodnosti žene.
Hronični stres kom je većina danas izložena predstavlja dodatni teret na organizam i samo ubrzava i pojačava hormonski problem. Hormonski disbalans kod žena je, dakle, vrlo kompleksan i ostavlja brojne posledice. A kako da znamo da ga imamo?
HORMONSKI DISBALANS, SIMPTOMI
Kako on utiče na kompletnu ravnotežu organizma, simptomi hormonskog disbalansa mogu biti brojni i raznoliki: promena težine, promenljivo raspoloženje, depresija, nervoza, anksioznost, nesanica (insomnia), akne, osećaj umora, slabosti u mišićima, bol i osetljivost mišića i zglobova, poremećaj rada srca, preznojavanje, preosetljivost na toplotu ili hladnoću, učestalo mokrenje, promene u radu creva – zatvor ili dijareja, stalan osećaj žeđi i/ili gladi, zamućeni vid, proređena kosa, pojačana pojava malja, suvoća kože ili preterano lučenje sebuma, oticanje, taloženje masnoće na leđima ispod vrata, bolne, obilne, oskudne menstruacije ili njihov izostanak, vaginalna suvoća ili atrofija, bolni seksualni odnosi, glavobolje, tamne mrlje na koži, naročito na prevojima… Spisak je dug pa nije ni čudo što često nismo u stanju da povežemo sve ove simptome.
Iako od hormonskih problema najčešće pate žene, oni su danas sve češći i kod muškaraca. Kod odraslih muškaraca na njih ukazuju simptomi poput rasta grudi (ginekomastija), erektilne disfunkcije, proređivanja brade i kose, gubitka mišićne mase, ali i koštane (osteoporoza), nemogućnosti koncentracije i pamćenja, depresivnih misli…
Hormonski disbalans često mogu pratiti dijabetes tipa 1 i 2, hipotireoza ili hipertireoza, čvorići na štitastoj žlezdi, tiroiditis, Kušingov sindrom (povišeni nivo kortizola), adisonova bolest (adrenalna insuficijencija)…
PREVENCIJA I LEČENJE
Kod hormona posebno važi pravilo da je bolje sprečiti nego lečiti. Kada jednom nastane hormonski disbalans, proces povratka hormona u ravnotežu je dug i mukotrpan. Pre svega potrebno je utvrditi da disbalans postoji. Pregledi na endokrinologiji i ginekologiji, analize, određivanje hormonskog statusa neophodni su da bi se došlo do dijagnoze. Uz lečenje, odnosno terapije koje odredi stručnjak, potrebno je da eliminišemo koliko god je to moguće sve ono što je do disbalansa dovelo: nezdravu hranu, alkohol, duvan, nedostatak fizičke aktivnosti, izvore stresa…
A kada su žene i njihovo reproduktivno zdravlje u pitanju, veoma je važno znati da prirodno lečenje lekovitim biljem može dati izuzetno dobre rezultate. Međutim, kada su biljni preparati u pitanju, izuzetno je bitna upornost. Biljni preparati efekat daju postepeno i tokom dužeg vremenskog perioda, ali zato je, kada se dostigne, taj efekat dugotrajan i vidljiv.
Virak, hajdučka trava, neven, crveni zdravac, list maline, seme peršuna, rusomača… sve su to biljke kojima su žene vekovima čuvale svoje reproduktivno zdravlje i jačale plodnost. One imaju dokazan niz lekovitih dejstava koji blagotvorno deluju na reproduktivne organe i uspostavljanje hormonalnog balansa kod žena. Sve one su deo modernog preparata zasnovanog na tradiciji – Femisana A. Femisan A nam dolazi u obliku kapi i kapsula, veoma je jednostavan za upotrebu i ako se koristi prema uputstvu može se upotrebljavati neograničeno dugo.
A za razliku od ksenoestrogena koji nam remete hormonalni balans, fitoestrogeni ga vraćaju u normalu. Upravo su fitoestrogenske biljke deo još jednog Femisana – Femisan Gold. Konopljika, divlji jam, hmelj i cimcifuga svojim fitoestrogenskim dejstvom doprinose hormonalnom balansu, angelika i žen šen nam štite ceo organizam i ublažavaju neprijatne simptome menopauze, dok dodatno žen šen, čuveni adaptogen, dokazano inhibira apsorpciju bisfenola A i sprečava oksidativni stres kog on izaziva bez ikakvih neželjenih efekata.
