Kada naše telo počne da se menja, bilo da se radi o mesečnim promenama ili onim s početka puberteta ili menopauze, simptomi su toliko raznoliki da ih često ni ne povezujemo s hormonima. Tek kada osvestimo problem i malo se udubimo u tematiku, zaprepastimo se u kojoj meri hormoni diriguju našim životom.

Kada je naš ženski reproduktivni sistem u pitanju, između ostalih glavnu reč vodi sedam hormona:

  • Folikulostimulišući hormon, poznatiji po skraćenici FSH, kog luči hipofiza, kao što mu ime kaže, je polni hormon koji stimuliše rast folikula u jajnicima. Ali njegova uloga ne prestaje tu. Zahvaljujući njemu reguliše se količina i kvalitet u zalihi jajnih ćelija i proizvodnja estrogena koji utiče na endometrijum – omotač materice.
  • Luteinizirajući hormon, LH, kog takođe luči hipofiza, stupa na scenu kada sazrelu jajnu ćeliju treba poterati u jajovod, pa je važan faktor ovulacije.
  • Estradiol se stara da omotač materice raste i da li je spreman da prihvati tu sazrelu jajnu ćeliju.
  • Estrogen se stara da folikul sadrži jajnu ćeliju, ali nas formira još s početkom puberteta, utičući na razvoj polnih organa i karakteristika. Nivo estrogena drastično opada s ulaskom u menopauzu i utiče na zdravlje.
  • Progesteron je taj koji nakon ovulacije proizvodi žuto telo, priprema telo za trudnoću ako je došlo do oplodnje, a ako nije podstiče ljuštenje endometrijuma – menstruaciju. Njegovo samo ime kaže da je „pro gestacioni“ – za trudnoću.
  • Testosteron, iako u znatno manjoj količini neko kod muškaraca, ima svoju važnu ulogu u seksualnosti žene, ali i u regulisanju nivoa telesne energije i masti.
  • Prolaktin se luči pojačano tokom trudnoće, s ciljem da pokrene mlečne žlezde koje treba da počnu proizvodnju mleka.

Uz toliko hormona nije ni čudo što je žensko telo komplikovanije od muškog i što često patimo od promena raspoloženja. Svi ovi hormoni vredno rade i sarađuju, a ako treba da izdvojimo jedan koji služi kao poseban okidač, onda bi to bio progesteron.

menstrualni ciklus

ŠTA JE PROGESTERON?

Progesteron je prekursor za većinu ostalih steroidnih hormona, pa je njegova uloga u organizmu posebna, naročito tokom menstrualnog ciklusa. I to se naročito oseća kada ga nemamo dovoljno. Tokom reproduktivnog perioda, od puberteta do početka menopauze, progesteron je dominantan u drugoj polovini ciklusa kako bi podsticao rast endometrijuma – omotača materice čija je uloga da prihvati embrion. Ako ne dođe do oplodnje, progesteron okida proces obnove endometrijuma: omotač se ljušti i izbacuje tokom menstruacije, da bi tokom sledeće druge polovine ciklusa ponovo izgradio. Zato je ovaj hormon izuzetno važan za očuvanje redovnog i zdravog ciklusa, ali i za začeće i trudnoću, pa nizak nivo progesterona može biti jedan od uzroka neplodnosti.

Ali ako ostavimo po strani čisto reproduktivni deo, videćemo da ovaj hormon značajno utiče na naše raspoloženje. Progesteron je vrlo aktivan u centralnom nervnom sistemu i zahvaljujući njemu se osećamo opušteno. I obrnuto, kada njegov nivo opadne, nastupaju razdražljivost, nervoza, depresija, osećaj kao da smo stalno ’na iglama’. Ovaj hormon reguliše i moždane funkcije, nivo insulina u krvi, nivo tečnosti u tkivu i rad urinarnog trakta, nivo gustine koštane mase, rad štitaste žlezde, kvalitetan san i imunitet. Dakle, progesteron je prekursor drugih hormona, ali kada sagledamo njegove funkcije, definitivno je i prekursor našeg opšteg zdravlja.

depresivna zena

PROGESTERON U TRUDNOĆI

Progesteron je pre svega hormon trudnoće i igra glavnu ulogu u održavanju trudnoće, pre svega tako što priprema endometrijum, smanjuje njegove kontrakcije radi implantacije, pospešuje gestaciju i sprečava laktaciju tokom trudnoće.

Tokom trudnoće progesteron prirodno luči placenta, što je veoma važno posebno u ranoj trudnoći, do 16. nedelje. U suprotnom može doći do krvarenja i pobačaja. Na osnovu jednog britanskog istraživanja, progesteron bi mogao da spreči 8.450 pobačaja godišnje. Njegova uloga ne prestaje ni kasnije tokom trudnoće, a još jedno istraživanje je potvrdilo da bi ovaj hormon mogao da pomogne i u sprečavanju prevremenog porođaja i smrtnosti novorođenčadi.

PROGESTERON I MENOPAUZA

U slučaju smanjenih funkcija koje su ranije pobrojane, prvo što nam pada na pamet je menopauza. I zaista, kada nastupi prelazni period, nivo progesterona drastično opada i tada osećamo brojne tegobe koje su nam ranije bile strane. Da zlo bude veće, patimo i na mentalnom i na fizičkom planu. Iznuruju nas česte promene raspoloženja, loša koncentracija, neraspoloženje, nesanica, valunzi, pojačano opadanje kose, pod većim smo rizikom da obolimo od osteoporoze, dijabetesa, urinarnih infekcija i kardiovaskularnih poremećaja i gojimo se lako kao nikad pre.

Obično se u menopauzi najviše priča o estrogenu i njegovom protektivnom dejstvu, ali i progesteron je izuzetno važan u održanju opšteg zdravlja: on sprečava neurološka oboljenja i osteoporozu. Njegova uloga je značajna i u sprečavanju raka dojke i jajnika, pa je čest deo hormonalne supstitucione terapije u menopauzi.

Promena raspolozenja

SIMPTOMI MANJKA PROGESTERONA

Ali i pre menopauze manjak progesterona može da izazove promene raspoloženja u PMS-u, depresiju, anksioznost, zaboravnost, nadutost, neredovne cikluse, krvarenje van menstruacije, bol u grudima, glavobolju, fibrocistične promene u dojkama, miome, probleme sa žučnom kesom, žudnju za prejedanjem, a ako pokušavamo da zatrudnimo shvatićemo da je upravo njegov nedostatak odgovoran za anovulatorne cikluse – izostanak ovulacije i kvalitetne jajne ćelije.

Jedna studija došla je do zaključka da se ovaj ženski polni hormon može koristiti i u dijagnostici predmenstrualnog sindroma na osnovu njegovih sniženih nivoa. Progesteron nekako sumira sve ženske probleme koje možemo iskusiti tokom života, od puberteta nadalje. Zato je važno da se pobrinemo da svoj hormonalni balans održavamo, jer kad se jednom poremeti, nije nimalo lako povratiti ga.

Kako povećati progesteron? Progesteron u hrani nije direktno zastupljen, ali neke namirnice imaju sposobnost da stimulišu njegovu proizvodnju u organizmu: mahunarke, brokoli, prokelj, kupusnjače, orašasti plodovi, bundeva, zeleno lisnato povrće, integralne žitarice… Neke namirnice mogu da smanje nivo estrogena čime se povećava procenat progesterona, na primer morski plodovi, orasi, kupus i banane. Hrana bogata omega 3 i 6 nezasićenim masnim kiselinama (tuna, sardina, losos, skuša) doprinosi zdravijoj ovulaciji. Vitamin C iz voća i povrća takođe podiže nivo ovog hormona, kao i vitamini B grupe. Cink ne samo da reguliše nivo progesterona već je neophodan za rad hipofize koja luči i FSH. Magnezijum reguliše polne i endokrine hormone, ali i određeno lekovito bilje efikasno balansira hormone i pomaže kod lečenja neplodnosti.

Priroda iz laboratorije Herba Sveta nam nudi dva rešenja: kombinaciju lekovitog bilja koja nam pomaže da održimo dobar balans hormona tokom reproduktivnog perioda u obliku kapi ili kapsula Femisan A, kao i drugačiju kombinaciju bilja koja će nam pomoći da ublažimo ili otklonimo neprijatne simptome menopauze – Femisan B. S početkom prelaznog perioda, kada se telo još uvek koleba, ova dva preparata se mogu i kombinovati, sve dok se menopauza ne ustali. Femisan A i B su naši prekursori efikasnog reproduktivnog sistema i opšteg zdravlja.

Femisan A i Femisan B