Kada pomislimo na začeće, trenutak u kom nastaje život, verovatno većina nas pred očima odmah ima sliku miliona spermatozoida kako jure ka jajnoj ćeliji, koju samo jedan, najbrži i najjači, uspeva da oplodi. U tom procesu muški udeo je aktivan, dok je ženski pasivan – ona – jajna ćelija – ne radi ništa i samo čeka svog ’princa na belom konju’. Tako je barem po Mendelovom zakonu.

začeće

Gregor Mendel smatra se začetnikom klasične genetike. Ovaj češki sveštenik, biolog, matematičar i botaničar, sredinom 19. veka napravio je niz eksperimenata na baštenskom grašku, vršeći kontrolisana ukrštanja različitih sorti i prateći njihove osobine. Tokom osam godina eksperimentisanja, došao je do osnovnih postulata o principima nasleđivanja. Mendelov zakon je zakon o segregaciji, na osnovu kog svaki roditelj nosi 2 kopije svakog gena.

Gregor Mendel

Gregor Mendel

KAKO DOLAZI DO ZAČEĆA?

Pre rođenja devojčice već imaju čak oko 7 miliona jajnih ćelija, dok u trenutku rođenja taj broj pada na oko 2 miliona. Kada dobije prvu menstruaciju, imaće ih „samo“ oko 400.000. Tokom menstrualnog ciklusa žene u jednom od jajnika sazrevaju folikuli s jajnim ćelijama. Jedna od njih, najveća i najzrelija, oslobađa se oko dve nedelje nakon početka menstruacije (14. dana ciklusa) i taj trenutak se zove ovulacija. Folikul koji se oslobodio, pomoću dva hormona, estrogena i progesterona, priprema matericu tako što stimuliše zadebljavanje njenog unutrašnjeg omotača – endometrijuma, u kog zametak treba da se implantira. Dok jajašce, koje živi samo 24 sata, putuje kroz jajovod, postoji 20% šanse da do njega dopre jedan spermatozoid koji će ga oploditi, ukoliko je postojao polni odnos. Ako se to ne dogodi, hormoni se postaraju da folikul odumre a zadebljali zid materice počne da se ljušti, što se manifestuje menstrualnim krvarenjem. Ako ipak dođe do oplodnje, jajašce sprečava ostale spermatozoide da prodru u njega pomoću proteina. „Pobedio“ je najbrži i najspretniji i tim susretom došlo je do začeća bebe i već je u potpunosti definisan njen genetski sastav i pol.

Dan nakon oplodnje počinje ubrzana deoba jajašceta koje oko tri dana kasnije izlazi iz jajovoda i usađuje se u zid materice. Sve do 8. nedelje ovo jajašce zove se embrion, nakon čega dobija „status“ fetusa. Prvi znak trudnoće je izostanak menstruacije, koji će navesti ženu da posegne za testom za trudnoću. Potom slede simptomi trudnoće koje najčešće predvode jutarnje mučnine.
Po Mendelovom zakonu, prilikom stvaranja gameta (polnih ćelija) roditeljski geni se iz tog dvostrukog seta nasumično biraju i prave jedan set gena. Prilikom oplodnje i začeća novog života dolazi do spajanja gameta i udruživanja tih roditeljskih setova koji sada čine novu jedinku. Nama deluje da je oplodnja takođe nasumična (odabir i spoj muškog i ženskog gameta), ali da li je baš sve tako slučajno?

DAME IPAK BIRAJU?

Poslednja istraživanja Instituta Pacific Northwest pod rukovodstvom doktora Džozefa Nadoa pokazala su da jajna ćelija ne samo da nije pasivna, već bira koji spermatozoid će je oploditi a kog će odbaciti. Dr Nado je sproveo dva zasebna eksperimenta na miševima. U prvom su ženke bile nosioci jednog mutiranog gena koji povećava šanse za nastanak raka testisa, dok su mužjaci imali oba zdrava gena. Prilikom ukrštanja rezultat je bio u skladu sa Mendelovim zakonom.

U drugom eksperimentu, mužjaci su imali mutirane gene, a ženke zdrave. Nakon ukrštanja ispostavilo se da je samo 27% ženki primilo mutiranu verziju ’lošeg’ gena, za razliku od očekivanih 75%. Takav ishod eksperimenta doveo je do zaključka da oplodnja nije nasumična, već da postoji mehanizam koji jajnoj ćeliji omogućava da izabere spermatozoid sa zdravim genima.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. Trenutak začeća, tj. ’susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

oplodnja jajne ćelije

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

Ono što iz iskustva sigurno znamo je da su žene sve samo ne pasivne. One su te koje na sebi nose teret potomstva. One se rukovode znanjem, ali i intuicijom i instinktom i znaju šta je za njih i njihovu decu najbolje. One su te koje znaju da taj osećaj žudnje za bebom nije slučajan, i da treba da ga poslušaju.

Dr Nado je naveo dva moguća razloga za ovakav ishod. ’Susret’ spermatozoida i jajne ćelije u mnogome zavisi od molekula folne kiseline koje oni različito metabolišu, i to može biti odlučujući faktor koga će jajna ćelija primiti. Druga opcija je vremenski određena. U trenutku kada je spermatozoid već prisutan u ženskom reproduktivnom sistemu, može se desiti da jajna ćelija nije u potpunosti razvijena, odnosno spremna, pa ima mogućnost da utiče na deobu ćelija tako da genetski bude usklađena sa spermatozoidom.

Ne znamo da li će ova teorija zaživeti, ali ako je istinita, to znači da je naše telo mnogo pametnije i više okrenuto budućnosti nego što smo mislili. Kao i da, koliko god bili naučno napredni, ima još mnogo toga što tek treba da otkrijemo.

U BUDUĆNOST SE MORA ULAGATI

Moramo priznati da je priroda još uvek daleko ispred nas, ma koliko želeli da je kontrolišemo. I baš kao što je Mendel prebirao zrna graška i uočavao zakonitosti koje vladaju svetom botanike, tako i Herba Svet sluša vekovna predanja o lekovitom bilju koje potom ispituje i verifikuje u laboratoriji. U toj laboratoriji nastao je i Femisan A, prirodni, stručno osmišljeni preparat koji pomaže ženama da lakše dođu do potomstva i prevaziđu probleme sa kojima se kad-tad susreću u životu. Kada poželi da ostane u drugom stanju i počne da računa plodne dane od poslednje menstruacije, žena se priprema za devet meseci koji će joj u potpunosti preokrenuti život. U pripremi za začeće zapravo treba da učestvuju oba partnera, jer mudro planiranje trudnoće je dobar ulog u njen pravilan ishod i zdravlje buduće bebe. Jedan od bitnih elemenata i pre početka trudnoće je folna kiselina koju će preporučiti svaki ginekolog. Ona je neophodna za pravilan razvoj neuralne cevi kod fetusa ali i zdravlje žene. Omega esencijalne masne kiseline i vitamini B grupe sprečiće anemiju, omogućiti pravilan rad hormona, ali i doprineti lepoti kože i kose buduće mame. Kako se pripremiti za trudnoću? Femisan folat pro je još jedan dodatak ishrani iz laboratorije Herba Sveta namenjen trudnicama i dojiljama koji sadrži optimalne razmere folne kiseline i ostalih vitamina B grupe, vitamin C i omega 3, 6, 7 i 9 masne kiseline u najiskoristljivijem obliku. Femisan folat pro može se koristiti od početka trudnoće, ali je idealno koristiti ga više meseci pre nego što do nje dođe.

A tate? I oni se mogu postarati da njihovi spermatozoidi budu zdravi i brzi pomoću Alfa Aktiva. To je još jedan prirodni preparat na bazi lekovite biljke damjane koja doprinosi boljem spermogramu i balansira nivo testosterona.

Neredovni ciklusi, jak PMS, hormonalni disbalans, ciste, miomi, neplodnost… Kada je Femisan A u pitanju, dame definitivno biraju!

femisan A balansira hormone