Tokom trudnoće telo žene se menja i prilagođava kako bi se podržao novi život koji nastaje u njemu. Iako će žena osetiti neke neprijatne simptome, poput mučnine ili oticanja, oni su uglavnom normalna pojava. Ipak, ponekad može doći i do poremećaja koji zahtevaju hitnu reakciju jer mogu ugroziti život i bebe i majke. Jedno takvo stanje, na koje ukazuju promene u krvnom pritisku trudnice, je preeklampsija. Ovaj poremećaj, čiji tačan uzrok još uvek nije poznat, jedan je od najvećih uzročnika smrti: godišnje na svetu zbog njega strada preko 70.000 majki (5-8% žena) i pola miliona fetusa.
Srećom, nije svaki povišeni pritisak preeklampsija. Kod trudnica koje su i pre trudnoće imale povišeni pritisak, tokom trudnoće se može nastaviti hronična hipertenzija koja ne mora davati nikakve simptome. Gestacijska hipertenzija je stanje koje pogađa neke trudnice nakon 20. nedelje trudnoće, ali ne izaziva dodatne probleme, mada predstavlja dodatni rizik za razvoj preeklaampsije. Kod žena koje ranije nisu imale probleme s pritiskom, preeklampsija obično počinje nakon 20. nedelje trudnoće, kada se ispoljava kroz niz najrazličitijih simptoma.
Na preeklampsiju mogu ukazivati sledeći parametri i simptomi: iznenadni povišeni krvni pritisak, povišeni proteini u urinu što ukazuje na probleme s bubrezima (proteinurija), smanjeno mokrenje, smanjeni broj trombocita (trombocitopenija), povišeni enzimi jetre, bol u stomaku u podrebarnom delu s desne strane, jake glavobolje, mučnina i povraćanje, zadihanost zbog nakupljanja vode u plućima, zamućeni vid i preosetljivost na svetlost, pojava iskrica pred očima, iznenadno oticanje u licu i rukama, vaginalno krvarenje… Najteži oblici preeklampsije mogu izazvati šlog i smrt.
ZAŠTO JE OPASNA PREEKLAMPSIJA?
Žena tokom trudnoće u svom krvotoku ima u proseku 1250ml krvi više nego kada nije trudna. Nivo krvi značajno se povećava tokom prvih nedelja trudnoće, a najveća zapremina postiže se oko 34-36. nedelje. I rad srca se ubrzava, pa se broj otkucaja u sekundi tokom trudnoće povećava za 10 do 20, a opet, do maksimalnog povećanja dolazi u trećem trimestru. Ali, iako je prisutna veća zapremina krvi, arterijski pritisak tokom trudnoće opada za 5-10 mm Hg, i to dosta rano u trudnoći, oko 6-8 nedelje, da bi kasnije, u trećem trimestru, porastao. Zato, naročito ako je žena pre trudnoće imala problem s pritiskom ili je gojazna, u ovom periodu može doći do komplikacija.
Višak krvi koji se javlja u trudnoći neophodan je kako bi se ishranila placenta (posteljica), zaseban privremeni organ koji specijalno nastaje tokom trudnoće kako bi se embrionu, odnosno fetusu obezbedilo dovoljno kiseonika i nutrijenata, kao i da bi se efikasno uklanjale sve štetne materije iz njegovog krvotoka. Placenta je s jedne strane povezana sa zidom materice, a sa druge strane sa fetusom putem pupčane vrpce. Kod poremećaja krvotoka i povišenog krvnog pritiska trudnice, placenta ne dobija dovoljnu količinu krvi pa ni fetus ne dobija dovoljno nutrijenata, što može usporiti njegov rast i značajno uticati na težinu bebe na porođaju. Abnormalan razvoj placente, njena smanjena zapremina i nedovoljna vaskularizacija česti su kod komplikacija u trudnoći izazvanih genetskim poremećajima, kao što je, na primer, trizomija 13. hromozoma. Takve slučajeve često prati preeklampsija u drugom i trećem trimestru. Ali iako se preeklampsija najčešće razvija nakon 20. nedelje trudnoće, ona se može javiti i nakon porođaja koji može proteći u najboljem redu, čak i nakon što žena bude otpuštena iz porodilišta.
Sama preeklampsija direktno je povezana s nepravilnim nastankom placente: kada se ne razvije kako treba, placenta nije u stanju da razgradi štetne materije koje potom kruže i izazivaju oštećenja u krvotoku trudnice, uključujući i krvotok organa koje tako mogu dovesti do otkazivanja. Zato se i ispoljava pre svega kroz povišeni krvni pritisak, kao i, između ostalog, i kroz poremećaj rada urinarnih organa ili jetre.
Preeklampsija može izazvati odlubljivanje (abrupciju) placente, odnosno njeno odvajanje od materice dosta pre porođaja, što nosi posebne opasnosti po majku i bebu. Preeklampsija može ostaviti i trajne posledice po majku, posebno na kardiovaskularni sistem, i povećati rizik od razvoja kardiovaskularnih poremećaja kasnije tokom života.
Pored gojaznih žena, pod većim rizikom su žene koje nose blizance, previše mlade i starije trudnice – one mlađe od 20 godina i starije od 40. Dodatne rizike predstavljaju sindrom policističnih jajnika, metabolički sindrom, dijabetes, hronična hipertenzija, lupus, reumatoidni artritis, infekcije urinarnog trakta, bolesti desni, poremećaji rada bubrega, kao i česte trudnoće u nizu bez dovoljne pauze koja omogućava organizmu da se odmori i regeneriše. Preeklampsija tokom jedne trudnoće takođe povećava rizik od njene ponovne pojave tokom narednih trudnoća. Ovaj poremećaj je češći kod trudnoća nastalih veštačkom inseminacijom.
KAKO OBEZBEDITI ZDRAVU TRUDNOĆU?
Iako priroda i dalje vodi glavnu reč kada je naše zdravlje i život uopšte u pitanju, nauka je u stanju da prepozna ne samo faktore rizika već i načine da se neki teški poremećaji spreče. Ono što sigurno znamo je da su u trudnoći neophodni određeni nutrijenti za pravilan razvoj fetusa i dobro zdravlje majke. Na primer, folna kiselina je neophodna za pravilan razvoj neuralne cevi iz koje kasnije nastaju kičmena moždina i mozak, a njen nedostatak može izazvati teške poremećaje, kao što je spina bifida. I vitamin B12 učestvuje u ovom veoma važnom procesu, kao i u sprečavanju anemije kod trudnice. A najnovija istraživanja su dokazala direktnu povezanost nedostatka nekih nutrijenata i komplikacija u trudnoći uključujući i preeklampsiju.
Tako vitamin B6 koji je takođe neophodan za normalan razvoj nervnog sistema kod ploda, dokazano igra veliku ulogu u smanjenju komplikacija u trudnoći, rizika od spontanog pobačaja, preeklampsije, nedovoljne razvijenosti fetusa i male telesne težine novorođenčeta i urođenih anomalija. Pored toga, ovaj vitamin pomaže trudnicama da se izbore s jutarnjim mučninama, ali i doprinosi zdravlju zuba, i kasnije normalnom dojenju.
Još jedan važan nutrijent koji nam je uvek neophodan za dobro zdravlje, a naročito u trudnoći su esencijalne masne kiseline. Istraživanja su dokazala da ove korisne masti daju značajan doprinos normalnom razvoju mozga, nervnog sistema i očiju kod fetusa, ali i štite zdravlje majke jer smanjuju rizik od preeklampsije, prevremenog porođaja i postnatalne depresije. Zdrave masti nakon porođaja pomažu ženi da lakše povrati zdravu kilažu i doprinose zdravlju i lepoti kože i čistom tenu.
Danas sve ove nutrijente možemo obezbediti pomoću samo jedne kapsule na dan. Femisan Folat Pro je suplement koji sadrži najiskoristljiviji oblik folne kiseline – metilfolata, vitamine C, B6, biotin, B12, kao i esencijalne masne kiseline (omega 3, 6, 7 i 9) iz ekstrakta pasjeg trna. Ovaj stručno osmišljeni suplement dolazi nam iz laboratorije Herba Sveta, kompanije koja već preko dve decenije brine o zdravlju žena pomoću preparata Femisan A i B, i Femisana Gold. Femisan Folat Pro koristi se u periodu planiranja trudnoće (idealno 3-6 meseci pre začeća), tokom cele trudnoće i perioda dojenja. Uz Femisan Folat Pro, pravilnu ishranu i slušanje saveta lekara povećavamo šanse da trudnoća prođe u najboljem redu, ali i da beba dobije najbolji mogući start za zdravo i napredno detinjstvo.
