Metabolički sindrom

Metabolički sindrom - vitak struk, više od lepote

Pored briljantnih otkrića koja nam olakšavaju život, naše doba karakteriše i pojava čitavog niza novih, modernih poremećaja koji su već poprimili oblike epidemije. To ne znači da ovi poremećaji nisu postojali i ranije, ali ih sigurno nije bilo u ovakvom obimu. Razlog tome je drastična promena načina života, pre svega ishrane i fizičke aktivnosti, koja je u prošlom veku krenula od severnoameričkog kontinenta, ubrzo zahvatila Zapadnu Evropu, a sada se širi i tamo gde su ljudi do nedavno bili najvitkiji – po Bliskom i Dalekom istoku. Jedan od podmuklih poremećaja novog doba je i metabolički sindrom – stanje koje karakteriše kombinacija povišene glukoze (dijabetes), krvnog pritiska i obima struka, a od kog danas pati svaka peta osoba zapadnog, industrijalizovanog sveta.

Faktori rizika koji prate dijabetes primećeni su već dvadesetih godina prošlog veka, a sam metabolički sindrom pedesetih godina, da bi krajem sedamdesetih već bio ustaljena dijagnoza. Kumovao mu je 1977. godine Herman Haler, naučnik koji je proučavao faktore rizika za nastanak ateroskleroze, tražeći jedan pojam koji bi obuhvatio i povezao stanja koja je prate i često idu zajedno: gojaznost, dijabetes tipa 2, povišene masnoće u krvi, povišeni nivo mokraćne kiseline (predispozicija za pojavu gihta) i masna jetra. Tridesetak godina pre njega, francuski lekar Žan Vag primetio je da povećani obim struka predstavlja predispoziciju za pojavu dijabetesa, ateroskleroze, gihta i kamena u bubregu. Vag je taj koji nam je dao čuveni simbolični opis dve vrste gojaznosti – u obliku kruške i jabuke. Naime, osobe koje višak masnoća nose u srednjem delu tela, oko stomaka i grudi, pod velikim su rizikom da obole od ovih poremećaja, za razliku od onih koji su gojazni u donjem delu tela, zadnjici i butinama.

Danas se metabolički sindrom definiše kao niz stanja koja povećavaju rizik od koronarnih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara i drugih oboljenja. Još jedan naziv za metabolički sindrom je sindrom insulinske rezistencije.

FAKTORI RIZIKA

Dijagnoza metaboličkog sindroma postavlja se u slučaju prisustva tri ili više od sledećih pet faktora rizika:

  • veliki obim struka
  • povišena glukoza u krvi
  • nizak nivo HDL – „dobrog“ holesterola
  • visok nivo triglicerida u krvi
  • hipertenzija – povišeni krvni pritisak

Vitak struk, dakle, nije samo pitanje estetike već i studijski dokazani uslov za preživljavanje. Svetska zdravstvena federacija i Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) definisala je da se struk meri u predelu ispod najnižeg rebra i gornje ivice kuka, kao i stepene rizika.

Kod žena:

  • obim struka ispod 80 cm predstavlja nizak rizik,
  • obim struka 80-88 cm predstavlja povišen rizik,
  • obim struka preko 88 cm predstavlja veoma visok rizik za nastanak metaboličkog sindroma.

Kod muškaraca:

  • obim struka ispod 94 cm predstavlja nizak rizik,
  • obim struka 94-102 cm predstavlja povišen rizik, i
  • obim struka preko 102 cm predstavlja veoma visok rizik za nastanak metaboličkog sindroma.

Visceralne masti koje oblažu naš struk direktno utiču i na naše krvne sudove. Stalno povišeni krvni pritisak sistematski uništava naše arterije i srce i utiče na formiranje plaka, naslaga koje se talože u arterijama. Plak sužava prostor unutar arterija i otežava cirkulaciju, a ako se odvoji od zida krvnog suda, može se kretati duž arterije i blokirati je, pa tako i izazvati srčani ili moždani udar.

Jabuka i kruška s obavijenim metrom oko njih, simbolični prikaz dva tipa telesnog oblika

Visoki trigliceridi u krvi povišavaju nivo LDL – „lošeg“ holesterola koji automatski povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Za razliku od lošeg, „dobri“ HDL holesterol održava zdravlje krvnih sudova i kontroliše nivo LDL holesterola. Dobri holesterol možemo povećati redovnom fizičkom aktivnošću.

Ali to nije sve, i povišeni nivo glukoze direktno utiče na krvne sudove, može ih oštetiti i povećati rizik od krvnih ugrušaka.

Dakle, naše telo je jedna složena mašinerija u kojoj svi organi i elementi rade u sinergiji. Kao takvo stvoreno je da nas održi dok se krećemo, radimo, tragamo za hranom u prirodi, izlažemo ga suncu i odmaramo. Ali kako se današnji čovek u velikoj meri odrodio od prirode, dan provodi sedeći, jede industrijsku hranu koja sadrži preveliku količinu prostih ugljenih hidrata i uglavnom vreme provodi u zatvorenom prostoru, naša mašinerija ne dobija ono što joj je potrebno, naš metabolizam se remeti, hormoni se neskladno luče, i rezultate svega vidimo ne samo spolja i u svojoj fizičkoj spremnosti, već i na mentalnom planu.

METABOLIČKI SINDROM I ŽENE

Iako je metabolički sindrom definisan kao posledica gojaznosti, kardiovaskularnih poremećaja i dijabetesa, on ima mnogo šire posledice, i to najbolje osećaju žene. Hormonski poremećaji su danas prava epidemija, i sve je više žena koje muče muku s policističnim jajnicima, poremećajima štitaste žlezde ili burnim simptomima menopauze koja počinje sve ranije. Posledice nezdravog načina života vidne su od najranijih dana, pa povećani unos nezdravih ugljenih hidrata i trans masti kod devojčica sve češće utiče na preranu pojavu menstruacije i hormonski disbalans.

Kliničke osobine koje karakterišu sindrom policističnih jajnika (PCOS), kao što su gojaznost, dislipidemija (poremećaj koncentracije lipoproteina u krvi) i hiperandrogenizam, mogu se klasifikovati i kao metabolički sindrom. Statistike su poražavajuće: danas 43% odraslih žena i skoro dve trećine adolescentkinja sa PCOS imaju i metabolički sindrom. Insulinska rezistencija prati 50-80% žena sa PCOS. Ovaj opaki poremećaj takođe često sa sobom nosi i pojavu masne jetre – nealkoholne steatoze. Ali pored svih ovih somatskih poremećaja, PCOS nosi i probleme psihičke prirode: čak 77% žena s ovim poremećajem pati od anksioznosti, 53% od poremećaja ishrane i depresije. I tako žena sa policističnim jajnicima zapada u začarani krug u kom je poremećaj ishrane tera da unosi što više nezdrave hrane, a gojaznost koju ona pojačava sve više remeti metabolizam.

Nakon menopauze žene su pod većim rizikom da obole od metaboličkog sindroma. U perimenopauzi s padom estrogena pada i mišićna masa, samim tim usporava se i metabolizam, pa nam je potrebno dosta manje kalorija. Ako ne povedemo računa i ne smanjimo kalorijski unos, vrlo lako može doći do taloženja visceralnih masti u predelu struka, čak i ako ranije nismo bile sklone gojenju u tom predelu. Statistike kažu da žene na prelazu u menopauzu u proseku dobiju do 2,5 kg tokom perioda od tri godine. Dok su pre menopauze žene pod mnogo manjim rizikom da dožive infarkt nego muškarci, posle menopauze se taj rizik izjednačava. Još jedan rizik koji se povećava u ovom dobu zbog pada polnih hormona je onaj od pojave osteoporoze.

KAKO SPREČITI METABOLIČKI SINDROM?

Fizička aktivnost u svakom životnom dobu je odlična preventiva. Redovna fizička aktivnost koja kombinuje kardio i vežbe snage doprinosi dobrom metabolizmu, pravilnom lučenju hormona i njihovom balansu, poboljšava cirkulaciju, unapređuje kardiovaskularno zdravlje i podstiče obnovu kostiju i njihovu dobru gustinu. Još jedan odličan i dokazani lek za metabolički sindrom je pravilna ishrana: dobra mera proteina i ugljenih hidrata, dosta vlakana, zdravih masti, kao i potpuno izbacivanje šećera, prostih ugljenih hidrata i trans masti. Ako smo se i „provlačili“ tokom mladosti i srednjih godina s hamburgerima i slatkišima, u menopauzi definitivno moramo okrenuti drugi list. Idealan način ishrane u ovom dobu je mediteranski, s dosta ribe, nemasne piletine, povrća, probiotskih namirnica, bobičastog voća, kvalitetnih ulja i integralnih žitarica.

Istraživanja su pokazala da su promena načina života, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, kontrolisana ishrana i izbegavanje alkohola i duvana od vitalne važnosti kako za sprečavanje, tako i lečenje metaboličkog sindroma. U poslednje vreme nauka je došla do još nekih otkrića koja nam mogu pomoći da se izborimo s ovom pošasti novog doba. Jedno od njih je inozitol, vrsta ugljenog hidrata koji je prirodno prisutan u našem organizmu, ali ga možemo dodatno unositi i putem suplemenata. Inozitol doprinosi poboljšanju osetljivosti na insulin pa predstavlja dokazani i prirodan način za kontrolu insulinske rezistencije i dopunu terapiji kod dijabetesa tipa 2. On je posebno koristan ženama koje pate od sindroma policističnih jajnika i hormonskog disbalansa jer pozitivno deluje na hipotalamo-hipofizno-tiroidnu osu, poboljšava ćelijsku komunikaciju i tako doprinosi pravilnom lučenju hormona. Na taj način inozitol utiče i na jajnike i sprečava anovulatorne cikluse koji su česti kod PCOS. Inozitol u kombinaciji s metilfolatom, iskoristljivim oblikom folne kiseline, jača plodnost i sprečava nastanak dijabetesa, normalizuje rad štitaste žlezde u slučaju autoimunih oboljenja, poboljšava rad jetre i sprečava sindrom masne jetre, ali pozitivno utiče i na naše raspoloženje, pa se danas koristi i kao terapija kod anksioznosti i depresije.

Dve vrste inozitola: mio-inozitol i d-hiro-inozitol, kao i najkvalitetniji oblik metilfolata deo su savremenog dodatka ishrani koji nam dolazi iz laboratorije Herba Sveta: Femisan Inositol. Može se koristiti kao dodatak terapiji kod PCOS, neplodnosti zbog izostanka ovulacije, pomoć kod procesa veštačke insemenacije, poremećaja rada štitaste žlezde, metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2.

A kada menopauza zakuca na vrata, već s prvim njenim simptomima: izostankom menstruacije, valunzima, preznojavanjem, nervozom, pojačanim apetitom, nesanicom, nervnom prenadraženošću, može nam pomoći Femisan Gold. Ovaj prirodni preparat sadrži ne samo fitoestrogenske biljke koje sprečavaju nagle oscilacije hormona i pomažu da što duže održimo dobar hormonski balans, već i biljke s adaptogenim dejstvom, koje nam pomažu da se lakše prilagodimo novom periodu, izborimo sa stresom, i imaju zaštitno dejstvo – štite organizam od kardiovaskularnih poremećaja, kognitivnih smetnji, čiste jetru, sprečavaju depresiju i čak imaju antikancerogeno dejstvo.

Ako ne uspevamo da zauzdamo apetit, patimo od poremećaja varenja, nadutosti, zatvora, zadržavanja vode, kilogrami nam se nekontrolisano lepe i preti nam metabolički sindrom, tu je Equigal, još jedan prirodni preparat na bazi 6 brižljivo odabranih biljaka koji nam može pomoći da poboljšamo varenje, smanjimo apetit, očistimo organizam od nakupljenih toksina, pokrenemo limfotok i odličan je saveznik u procesu mršavljenja.

Uz pravilnu dijetu, redovno vežbanje i dodatke ishrani Herba Sveta možemo uzeti ono najbolje od modernog doba i obezbediti sebi najbolji ulog u aktivnu i zdravu starost.

Prirodni čuvari vitkosti: Femisan Gold, Femisan Inositol i Equigal

Prethodni članak
Dojenje
Sledeći članak
Gojaznost u trudnoći
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro