Nakon porođaja, telo koje je devet meseci bilo „u drugom stanju“ doživljava niz reakcija, pa žena u ovom periodu može osetiti brojne simptome kako na fizičkom, tako i emotivnom planu. Jedan od njih su osetljive grudi. Nakon porođaja luči se prvo mleko, kolostrum, koje poseduje izuzetna nutritivna svojstva, pa je prvo dojenje veoma važno za zdravlje bebe.
Majčino mleko sadrži na hiljade bioaktivnih molekula koji štite bebu od infekcija i upala, i doprinose sazrevanju imunog sistema, razvoju organa i kolonizaciji dobrih bakterija. Priroda se postarala da mleko ima nutritivni sastav koji savršeno odgovara novorođenčetu. Kolostrum je dragocen jer se stvara samo prvih nekoliko dana nakon porođaja. Ovo mleko sa karakterističnom gustinom i izgledom sadrži imunološke komponente poput imunoglobulina A, laktoferina, leukocita i faktora rasta. Kolostrum sadrži dosta nizak nivo laktoze, veći procenat natrijuma, hlorida i magnezijuma, a manji procenat kalijuma i kalcijuma nego kasnije mleko, što nam govori da je njegova primarna uloga imunološka. Dakle, dojenje u prvim danima pomaže da se kod bebe razvije imunitet, a kasnije da raste i napreduje.
Nakon kolostruma mleko prolazi svoju „tranzicionu“ fazu, da bi 4-6 nedelja nakon porođaja „sazrelo“. Majčino mleko sadrži sledeće makronutrijente:
Proteine: kazein, α-laktalbumin, laktoferin, imunoglobulin A, lizozim i albumin, kao i neproteinska azotna jedinjenja: ureu, urinsku kiselinu, kreatin, kreatinin, amino kiseline i nukleotide. Da priroda na sve misli govori i činjenica da je mleko majki koje su se porodile pre termina značajno bogatije proteinima nego kod onih koje su se porodile u terminu. Nakon 4-6 nedelja nivo proteina prirodno opada. Koncentracija proteina u mleku ne zavisi od načina ishrane majke, ali je niža kod onih koje luče više mleka od proseka.
Masti: polinezasićene masne kiseline. Nažalost, moderan način ishrane u Evropi i Severnoj Americi je posebno siromašan omega 3 nezasićenim masnim kiselinama, pa je sastav dokozaheksaenoinske kiseline (DHA) u majčinom mleku uglavnom nizak i zahteva suplementaciju.
Šećere: laktozu i oligosaharide. Koncentracija laktoze u majčinom mleku je stabilna, a u većoj količini je zastupljena kod majki koje luče veće količine mleka.
Dojenje je način da novorođenče dobije i dragocene mikronutrijente: vitamine A, B grupe, D i jod. Kako bi se održao optimalni nivo ovih vitamina, savetuje se suplementacija u skladu sa savetom lekara. Tu su i bioaktivne komponente kao što su hormoni, citokini, leukociti, imunoglobulini, laktoferin, lizozim, matične ćelije, mikroRna i faktori rasta pa redovno dojenje tokom najmanje prvih 6 meseci doprinosi normalnim biološkim procesima u organizmu novorođenčeta, a naročito formiranju mikrobiote koja je neophodna za normalan rad organa za varenje.
DOJENJE JE DOBRO ZA BEBU I MAMU…
Smatra se da je dojenje jedan od važnijih faktora kojim se sprečava pojava alergija kod bebe uključujući i alergije na hranu i atopijski dermatitis. Postoje i značajni naučni dokazi da dojenje, kao i dužina dojenja, značajno smanjuje rizik od pojave autizma kod novorođenčeta.
Ali ne samo da će svi nutrijenti koje majčino mleko sadrži zadovoljiti nutritivne potrebe bebe, zaštititi ih od oboljenja i poremećaja, već će doneti i neočekivane koristi majci: dojenje smanjuje rizik da majka oboli od dijabetesa tipa 2, raka dojke i jajnika, reumatoidnog artritisa i hipertenzije. Žene koje doje su pod manjim rizikom da obole od kardiovaskularnih poremećaja i srčanog ili moždanog udara. Pored toga, tokom dojenja u telu majke luči se hormon oksitocin koji opušta i donosi dobro raspoloženje. Dojenje je i dobar trenutak da se provede više kvalitetnog vremena s bebom, vreme povezivanja majke i deteta. Još jedna korist dojenja je i što odlaže pojavu menstruacije koja se obično javlja oko mesec dana nakon prestanka dojenja. Kako sagoreva kalorije, ono može pomoći majci da se brže vrati u formu i povrati stas pre trudnoće.
Takođe, osim što ima trenutne koristi po bebu, dojenje ostavlja i dugoročne pozitivne efekete: nedavna studija potvrdila je da deca koju su majke dojile kasnije imaju veći kvocijent inteligencije za 3,44 poena. Duži period dojenja direktno je povezan s boljim verbalnim i prostornim sposobnostima.
Dojenje je i vrlo praktično – hranu za bebu uvek nosimo sa sobom, a tokom neplaniranih ili stresnih situacija ono bebi pruža i dodatnu emotivnu podršku. Dojenje je siguran izvor hrane i tokom kriznih situacija, ratova, kriza i elementarnih nepogoda. Noću je posebno lako nahraniti bebu, nisu potrebni odlasci do kuhinje i podgrevanje bočice.
Američki pedijatri savetuju da se beba samo doji tokom prvih 6 meseci da bi se potom postepeno uvodila dohrana, dok Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se dojenje nastavi do druge godine i dalje. Nedavno je objavljeno jedno švedsko istraživanje koje je došlo do zaključka da uvođenje čvrste hrane skraćuje period dojenja.
…ILI NE?
Ipak, dojenje nosi i svoje poteškoće. Često može biti bolno i iscrpljujuće, naročito u nedelji odmah nakon porođaja. Neke od komplikacija su bolna galaktostaza, preterano nakupljanje mleka u dojkama, kada je potrebno dodatno izmlazanje, ili mastitis, upala tkiva koja je posledica infekcije. Dojenje može imati i estetske posledice i dovesti do opuštanja grudi, zbog čega se neke žene odluče da ne doje bebe. Druge žene jednostavno nemaju dovoljno mleka, ili ne smeju da doje iz zdravstvenih razloga. Postoje i suprotni ekstremi: majke koje insistiraju da predugo doje svoju decu. Tako rekord u najdužem dojenju drži Šeron Spink iz Velike Britanije koja je svoju kćerku dojila punih 10 godina. Kaže da im je to posebno učvrstilo odnos.
Ipak, moramo priznati da su koristi dojenja mnogo veće od poteškoća. A kako bi sve proteklo u najboljem redu, važno je hraniti se zdravo i unositi dovoljno nutrijenata putem odgovarajućih suplemenata. Zato nam iz laboratorije Herba Sveta dolazi dodatak ishrani posebno dizajniran za žene tokom planiranja trudnoće, celokupnog trajanja trudnoće i perioda dojenja. Femisan Folat Pro sadrži folnu kiselinu u obliku najiskorisljivijeg metilfolata, vitamine B12, B6 i biotin, kao i ekstrakt pasjeg trna koji obiluje esencijalnim masnim kiselinama – omega 3, 6, 7 i 9. Vitamini B grupe staraju se za pravilan razvoj fetusa i napredak novorođenčeta, od čega je najvažniji pravilan razvoj neuralne cevi, odnosno nervnog sistema, ali i sprečavaju da kod majke dođe do anemije. Nezasićene masne kiseline su posebno važne u periodu dojenja jer doprinose mentalnom, psihomotornom i kognitivnom razvoju bebe. One posebno vode računa i o lepoti majke: zahvaljujući njima koža će biti hidrirana, meka i elastična, a podržavaju i rad hormona i sprečavaju upale.
A za dame koje se plaše da će dojenje narušiti estetiku njihovog dekoltea, tu je i potpuno prirodni Devi gel za grudi. Ekstrakti piskavice i hmelja pospešuju prokrvljenost grudi i doprinose njihovoj jedrosti i bujnosti, a negujuća ulja jojobe, noćurka, čileanske ruže, bergamota i geranijuma omekšavaju kožu, sprečavaju pojavu fleka i daju koži baršunasti izgled. Čileanska ruža efikasno podstiče sintezu kolagena, i tako doprinosi sprečavanju novih i ublažavanju postojećih strija.
