Zdrava ishrana je česta tema i svi smo mi svesni da bi trebalo da se hranimo zdravo, ali znamo li šta zdrava ishrana zapravo podrazumeva? Hraniti se zdravo znači pružiti svom telu hranu bogatu elementima koji su neophodni za održavanje dobrog nivoa zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog, kao i nivoa energije. A kako možemo biti sigurni da je hrana koju jedemo kvalitetna i da su nam obroci ispravni?

KAKO ODABRATI ZDRAVE NAMIRNICE?

Evo nekoliko smernica:

  • Prilikom nabavke hrane treba da vodimo računa da je što bliža svom izvornom stanju. Ako je spisak sastojaka na etiketi dug, znači da je namirnica previše prerađena i prepuna konzervansa.
  • Najbolje je kupovati sveže namirnice, voće, povrće, meso, koje nisu već procesirane. To se naročito odnosi na soseve. Industrijski sosovi prepuni su aditiva. Zato je najbolje da sami napravimo svoj. Ipak, takve priloge treba koristiti u malim količinama.
  • Prilikom nabavke i pripreme namirnica treba da vodimo računa da su što raznovrsnije. Proteini treba da budu kako iz mesa, tako i iz ribe, jaja, mleka, orašastih plodova i povrća, naročito mahunarki. Ugljeni hidrati treba da uključuju najraznovrsnije povrće i integralne žitarice. Što raznovrsniju hranu unosimo, to možemo biti sigurniji da neće doći do nedostatka nekog vitalnog elementa u organizmu.
  • Što šarenije to bolje: ako vam se na tanjiru nađe samo hrana smeđe ili bele boje, znači da jedete uglavnom meso i skrobastu hranu. Dodajte hranu biljnog porekla, šareno povrće, jer svaka boja ukazuje na postojanje nekog nutrijenta. Vitamini i minerali nastanjuju raznobojno voće i povrće. Činjenica da šarenilo na tanjiru ima psihološki uticaj na konzumente odavno je otkrila i prehrambena industrija, pa je upotreba veštačkih boja u prerađevinama, a naročito napicima, nezaobilazni faktor. Važno je da toga budemo svesni i da svoje boje biramo iz prirodnih izvora.
  • Bitno je i gde nabavljamo hranu. Najbolje je kupovati kod svog lokalnog mesara, pekara, piljara koji prodaju hranu iz uže okoline. Hrana iz uvoza mora biti više tretirana hemikalijama kako bi izdržala transport i duže zadržala svežinu.

Sveža šargarepa

NIŠTA KAO DOMAĆI PROIZVODI

  • Iako nam je danas dostupna hrana iz celog sveta, veoma je bitno jesti ono što je u sezoni. Naš organizam je usaglašen s prirodom i njenim ciklusima, pa je paradajz najbolje jesti kada tu gde živimo prirodno zri, svaku voćku kada sazri u jeku sezone, jer ti plodovi tada sadrže najviše hranljivih materija, a i najukusniji su.
  • Kada sami spremamo svoju hranu znamo kakve sastojke koristimo. Prilikom pripreme treba koristiti što manje industrijskih začina, soli, šećera, veštačkih aroma, trans masti… Treba koristiti prirodne zaslađivače kao što su med, rogač, banana, stevija… Umesto raznih začina koji se prave od mešavine soli i sušenog povrća, a sadrže i natrijum glutaminat i šećer, bolje je da ukus jela poboljšamo tako što ćemo dodati prirodne začine: peršunov list, majčinu dušicu, beli luk, ruzmarin, ili cimet, muškatni orah, vanilu…
  • Priprema hrane bi trebalo najviše da podrazumeva kuvanje i dinstanje, povremeno pečenje i grilovanje, a prženje, naročito u dubokom ulju treba potpuno izbaciti. Česta konzumacjia pržene hrane dokazano povećava rizik i smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma.
  • Bitno je voditi računa o porcijama. Jedna porcija mesa bi trebalo da bude veličine špila karata. Naš želudac može da primi količinu koja je ekvivalentna veličini dve spojene pesnice. Sve više od toga preopterećuje organizam.
  • Proporcija namirnica je još jedan bitan element. Piramida ishrane kaže da najveći deo naše porcije treba da čine integralne žitarice, povrće i voće, nešto manji živinsko meso, jaja i riba kao i ulja i masti (zdrave masnoće), dok bi crveno meso, masne mlečne proizvode, beli hleb i testenine trebalo da koristimo vrlo dozirano.
Slikoviti prikaz piramide ishrane

Piramida ishrane

ZDRAVA ISHRANA – ZDRAVE NAVIKE

  • Zdrava ishrana podrazumeva zdrave navike: obroke treba jesti svakoga dana u slično vreme, u umerenim količinama i podeliti ih u tri manja plus dve užine, umesto jednog preobilnog i povremenog grickanja. Najveću količinu hrane treba uneti u prvom delu dana, a manju tokom popodneva. Doručak nikako ne treba preskakati. Ručak obavezno treba pojesti pre 3 sata popodne. Poslednji obrok bi bilo dobro da ne bude nakon 8 sati uveče, i da bude lagan i lako svarljiv. Nikako ne treba preopteretiti stomak uveče i odmah ići na spavanje nakon obroka. Studije su potvrdile da se pravilnim obrocima može sprečiti pojava metaboličkog sindroma: kasni ručak dokazano loše utiče na mikrobiotu, dok kasna večera smanjuje toleranciju glukoze.
  • Važno je i kako jedemo. Obrok koji pojedemo na miru za stolom dokazano se bolje vari nego onaj pojeden s nogu. Varenje počinje već u ustima gde se aktiviraju digestivni enzimi. Ako hranu ne sažvaćemo kako treba, već u samom startu ne dozvoljavamo svom telu da je pravilno iskoristi, i sami sebi izazivamo poremećaj varenja. Pravilno žvakanje hrane utiče na ceo organizam – ne samo na apetit i količinu hrane koju unesemo, već i na hormone.
  • Nije dovoljno voditi samo računa o hrani već i piću. Najbolje je privići se na čistu vodu, a ako nam je bezukusna, dodati malo limunovog soka, listića sveže nane ili prirodnih začina. Ako pijemo sokove, bitno je da ih sami napravimo. Gazirani slatki i energetski napici su veoma štetni i nismo ni svesni kolike količine šećera unosimo kad ih pijemo.
  • Treba izbegavati iscrpljujuće dijete jer mogu naneti više štete nego koristi. Ako želimo da smršamo, najbolje je da prigrlimo zdrav način života, i rezultat će sam doći. Kada želimo da smršamo neophodno je da smanjimo kalorijski unos, ali tada obavezno treba voditi računa i o kvalitetu kalorija – hrana koja nam najviše pomaže da smršamo su povrće, integralne žitarice, voće, orašasti plodovi i jogurt.
Porodica ruča za stolom

Porodični obrok je mesto gde deca stiču zdrave navike.

KOMBINOVANJE PRAVILNE ISHRANE I STILA ŽIVOTA

Zdrava hrana je bitna svakome, bez obzira na uzrast i pol, i može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života. Nezdrava hrana može doprineti razvoju raznih oboljenja, mnogih smrtonosnih kao što je karcinom, i dovesti do povećanja kilaže koja opet vodi u nova oboljenja. Studije su dokazale da povećanje unosa visoko prerađene, brze hrane od samo 10% značajno povećava rizik od pojave raka dojke.

Kada se zdrava ishrana i fizička aktivnost idu zajedno, uz dovoljno odmora i sna, a pritom smanjimo nivo stresa i postaramo se da imamo dovoljno društvenih kontakata, možemo reći da dobro vodimo računa o sebi i svojoj dobrobiti – da vodimo zdrav život. Ako nismo u stanju da sami osmislimo svoj plan ishrane, možemo potražiti savet nutricioniste koji će nam sastaviti jelovnik i dati savete kakvi treba da nam budu obroci. Tu su i predlozi iz „Herba Svetove kuhinje“ i zdravi recepti za ukusne obroke koji nam mogu pomoći da na dnevnom nivou unesemo hranljive materije, dobre izvore energije i tako očuvamo imuni sistem, a svojoj deci omogućimo pravilan rast i razvoj.

Prirodno je uvek najbolje, a baš takav je i Equigal: stručno osmišljeni preparat na biljnoj bazi koji pospešuje varenje, izbacivanje viška vode iz organizma, otklanja zatvor i nadimanje, ubrzava protok lifme, smanjuje osećaj gladi, pomaže da skinemo višak kilograma i oslobodimo se celulita, a idealan je za čišćenje organizma.

Zdrava ishrana znači zdravlje, a to je nešto u šta vredi ulagati.

Devojka trči u šumi