Iako ga doživljavamo kao samo svoje, naše telo nije u potpunosti naše. Naseljavaju ga brojne bakterije kojih naročito mnogo ima u organima za varenje, najviše crevima. Sve one pripadaju našoj crevnoj flori i čine jedinstvenu simbiozu čoveka i okom nevidljivih bića. Da, okom nevidljivih, ali svakako sposobnih da nam daju do znanja da su tu ako nešto krene naopako. Jedni od naših ’podstanara’ su i enterokoke, gram pozitivne anaerobne bakterije. One su deo crevne flore i mi nismo ni svesni njihovog postojanja sve dok nam ne padne imunitet.
Enterokoke spadaju u bakterije mlečne kiseline i probiotike i u prehrambenoj industriji su veoma bitne i cenjene. One su, zapravo, važni razlog što danas na trpezi imamo široki izbor sireva. Ove bakterije su prisutne u velikom broju sireva kako od sirovog tako i od pasterizovanog kravljeg, kozjeg, ovčjeg ili bivoljeg i doprinose njihovom sazrevanju i teksturi. Ali enterokoke se moraju oprezno koristiti u prehrambene svrhe. Kada je meso u pitanju naneće više štete nego koristi. Neka istraživanja su pokazala da su prisutne i u psećoj industrijskoj hrani, ne ciljano već zbog loše proizvodne higijene.
Nažalost, mračna strana ovih bakterija može biti pogubna po čoveka. U stanju oslabljenog imuniteta organizma, naši ’podstanari’ se otimaju kontroli i množe. Enterokoke su poznate po tome što haraju po bolnicama, a mogu izazvati uretritis, sepsu, endokarditis, i slična stanja, manje ili više opasna, ali svakako neprijatna. Enterokoke slabo ili nikako ne reaguju na antibiotike, i kada se jednom preterano namnože, teško ih je obuzdati. Tada se šire po čitavom organizmu, pa napadaju sve, od bešike do srčanih zalizaka.
INFEKCIJA ENTEROKOKOM
Enterokoka ima preko 17 vrsta, a one koje najviše vršljaju po ljudskom telu su Enterococcus faecalis i Enterococcus faecium. Dakle, ima ih u fecesu – stolici, pa ih na razne načine možemo uneti u organizam, nedovoljnom, ali i preteranom higijenom, nepravilnim brisanjem nakon vršenja nužde, preko katetera, polnim putem, prilikom porođaja s majke na bebu, nakon operacija…
U bolničkim uslovima ovaj soj je izolovan u čak 12% hirurških rana i 2% uzoraka krvi. Ali zašto je zabrinjavajuća infekcija koju izaziva Enterococcus faecalis kada danas imamo antibiotike? Upravo zato što je ova bakterija otporna na lekove: na ampicilin, gentamicin i tetraciklin u potpunosti, na eritromicin čak 96%, dok je vankomicin beskorisan u 54% slučajeva. Nakon velikog problema koji je u poslednjih par decenija uočen a koji se odnosi na rastuću rezistenciju mikroba na antibiotike usled njihove prekomerne upotrebe, došli smo u situaciju da više nemamo efikasan lek za neke najzastupljenije patogene.
Ovaj soj enterokoka najčešće se nalazi u hirurškim ranama a vrlo lako zagađuje hirurške površine i ruke zdravstvenih radnika jer može da opstane na neživim površinama tokom dugog perioda. E. faecalis takođe napada stomatološke ordinacije a bakterija je česta u pljuvački. A šta se dešava kada dođe do infekcije?
Enterokoke najčešće nasele urinarne puteve, i to se manifestuje kroz bol i peckanje prilikom mokrenja, kao i učestalo ali otežalo mokrenje. Stomak je često nadut, a u donjem delu stomaka oseća se pritisak. Kod muškaraca se bakterija može proširiti na spermu pa izazvati crvenilo, pojavu sekreta i neprijatnog mirisa na polnom organu, kao i remetiti erekciju i ejakulaciju. Kod žena se može javiti svrab, pojačan sekret, peckanje i bol prilikom odnosa, i enterokoke se obično lako utvrde cervikalnim brisom. Česte su i u trudnoći. Osim neprijatnosti koju enterokoke izazivaju, neretko su i uzrok prilično jakog bola.
Svako zapuštanje stanja daje prostora bakteriji da se sve više širi putem krvnih sudova, sve do srca. Tada situacija postaje ozbiljna i može ostaviti trajne posledice. Kada nastupe simptomi poput groznice, drhtavice, glavobolje, bola iza grudne kosti, iznemoglosti i preznojavanja, znači da je enterokoka napala srčane zaliske.
ENTEROKOKE, TERAPIJA
Kod enterokoka je preventiva najbolja terapija. Bitno je održavati razumnu higijenu kako se ne bi dozvolilo da bakterija dospe do mokraćnih kanala, ali i čuvati opšti imunitet. Međutim, kada se već inficiramo bakterijom, bitno je da brzo reagujemo i potražimo stručnu pomoć. Lekovi se nikad ne koriste na svoju ruku, naročito imajući u vidu već pomenutu rezistentnost bakterija. Ono što možemo na svoju ruku je da se dodatno potrudimo tako što ćemo korigovati ishranu, izbaciti slatkiše i belo testo, unositi što više vitamina preko svežeg voća i povrća. Mogu nam pomoći i prirodni antibiotici, kao što su đumbir, beli luk, med, divlji origano…
A tu su i lekovite biljke. One su prirodni čistači urinarnog trakta i bubrega pa pomažu da sve što je nepoželjno u našem organizmu što pre i lakše izbacimo iz njega. Jedan takav moćni čistač je čestoslavica. Ova biljka sadrži lekovite sastojke, kumarinsku i ferulinsku kiselinu, beta sitosterol, hispidulin, eupatorin i eupatilin koji joj daju snažna antioskidantna i antimikrobna svojstva. Maslačak je još jedna biljka koja pomaže izbacivanje štetnih materija iz organizma, ali istovremeno hrani dobre bakterije u našem digestivnom i urinarnom traktu čime pospešuje biofloru i imunitet. Zlatnica je manje poznata biljka ali izuzetno korisna s nizom blagotvornih efekata, među kojima su i antibakterijsko, antiparazitno, antifungalno i antiinflamatorno. Breza je vrlo moćan eliminator bakterija, uključujući i najuporniju, Ešerihiju koli, a dokazano je da inhibira razvoj i Enterococcus faecalis. Još jedan sjajan diuretik i zaštitnik mokraćnih puteva od infekcija je rastavić. Ova neobična biljka ima dokazano efikasno dejstvo protiv, za sad 15 sojeva bakterija i 7 sojeva gljivica, uključujući i enterokoke, stafilokoke, Ešerihiju koli i salmonelu.
Zato nije slučajno što su sve ove lekovite biljke deo Nefrovita, prirodnog preparata namenjenog očuvanju i poboljšanju zdravlja bubrega, mokraćnih organa i prostate. Nefrovit pomaže i kod bakterijskih infekcija, uključujući i enterokoke. Može se koristiti istovremeno uz obaveznu terapiju antibioticima prema antibiogramu koju prepiše lekar uz laboratorijske analize krvi i urina, kako kod žena, tako i kod muškaraca, ali i kao preventiva nakon završene terapije, da se bakterija ne bi vratila. Nefrovit može ublažiti i eliminisati bol koji se javlja kod infekcije enterokokama, i značajno olakšati mokrenje.
Uz Nefrovit i naš imunitet raste, pa enterokoke prestaju da budu neprijatni podstanari i postaju uobičajeni, redovni stanovnici naše crevne flore u broju koji nam ne remeti sistem i zdravlje.