MASLAČAK

(Taraxacum oficinale Weber)

Kad procveta, žut je i liči na sunce. Kad sazri, njegova bela krunica liči na mesec. A kad ga vetar uzme u svoj zagrljaj, raspe se kao bezbroj zvezda na nebu. Maslačak sažima svu mudrost prirode, i to ne samo time što predstavlja tri najvažnija nebeska tela u svojim fazama razvoja. Samo naizgled nežan i ranjiv, on je simbol istrajnosti i snage: maslačak je “pionirska vrsta”, jedna od onih biljaka koja će se prva nastaniti i primiti nakon velikih prirodnih katastrofa, naročito požara.

Danas ga čupamo i posipamo pesticidima kako bismo ga prognali sa travnjaka i bašta, jer u njemu vidimo korov. Najmudriji odgovor na pitanje šta je korov dao je američki pesnik Emerson: “biljka čije vrline još uvek nisu otkrivene”. Kada prskamo travnjake pesticidima kako bismo uništili maslačak, postupamo ne samo suprotno od prakse naših predaka, jer do početka 19. veka čupala se trava kako bi se omogućilo maslačku da se širi, već i po principima potpuno suprotnim od ove biljke: širimo kancerogeni otrov da bismo uništili onoga ko ima moć da uništi kancer. Istraživanja kojima se bavi Univerzitet Vindzor u Kanadi dokazala su sposobnost maslačka da uništi T-ćelije leukemije, raka pankreasa i debelog creva. Supstanca koja ima tu moć je luteolin, flavonoid sa izrazito jakim antioksidantskim, protivupalnim i protivtumornim dejstvom.

Majstor prilagođavanja

Taraxacum officinale samim svojim naučnim nazivom uvodi sklad u život: taraxos na starogrčkom znači „nered“ a akos „lek“. Engleski naziv dandelion potiče od francuskog dents de lion, lavlji zubi, opisujući nazubljeni listić ove biljke. U našem narodu zove se i popina pogačica, radič, žućanik, žutinica, žuho zelje, mliječnjak, italijanska salata… Osim što svojim žutim cvetovima liči na sunce, on je i foto senzitivan, po sunčanom vremenu će se otvoriti, a po mraku sklopiti. To je jedan od načina kako nas uči da najbolje šanse za opstanak ima onaj ko ume da se prilagodi.

Za razliku od modernih hortikulturista, naši preci su odavno otkrili vrline maslačka. Kako vodi poreklo iz mediteranskog pojasa, bio je dobro poznat starim Egipćanima, Grcima i Rimljanima. U kineskoj tradicionalnoj medicini koristi se preko hiljadu godina, a pominje se u rukopisima arapskih vidara iz 10. veka. Prvi doseljenici su ga poneli na američki kontinent, gde se brzo raširio i odomaćio. Vekovima se koristio u narodnoj medicini kao tonik za izbacivanje otrova iz organizma i bolje varenje, kod anemije, artritisa, problema sa žuči i bubrezima i niza drugih bolesti.

Maslačak kao lek

Danas znamo da ova zeljasta biljka iz porodice glavočika sadrži vitamine: K, A, B6, C, riboflavin, tiamin, i minerale: gvožđe, kalijum, kalcijum, folnu kiselinu, mangan, bakar, cink i magnezijum. Koren maslačka sadrži inulin, lutein, miristinsku kiselinu, holin. Obiluje bioaktivnim komponentama kao što su seskviterpenski laktoni, taraksasterol, tarakserol, beta sitosterol hlorogenična i kiselina, koje imaju čitav niz blagotvornih svojstava: antiinflamatorna (protivupalna), antioksidantna (štite ćelije od oksidativnog stresa), anti-reumatska (sprečavaju i usporavaju oštećenje i upale zglobova, kostiju i vezivnog tkiva), antihiperglikemična (balansiraju nivo šećera u krvi) i holagogna (podstiču lučenje žuči).

Maslačak je diuretik, pospešuje izlučivanje žuči, oslobađa jetru od toksina, odličan je kod hepatitisa, ali pomaže i kod alergija, umiruje upale, bol u zglobovima i mišićima, podiže energiju, smanjuje holesterol, snižava krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Pošto reguliše varenje, sprečava zatvor, nadimanje i pokreće metabolizam, dobar je i za mršavljenje, a kako ima antibakterijska svojstva, pomaže kod kožnih infekcija i akni. Čak i ako nemamo ni jedan od ovih problema, maslačak nam može ojačati imunitet i poboljšati opšte stanje organizma.

Danas, u eri prave epidemije metaboličkih poremećaja i dijabetesa tipa 2, maslačak donosi spas. Tradicionalna upotreba maslačka kod šećerne bolesti dobila je potporu i u naučnim studijama. Inulin iz maslačka, polisaharid koji sadrži rastvoriva biljna vlakna, pogoduje bifidobakterijama koje eliminišu patogene iz digestivnog trakta i stimulišu imuni sistem, onemogućavajući tako rast abnormalnih ćelija. Inulin igra veliku ulogu u stabilizaciji nivoa insulina i smanjuje hiperglikemiju. Tako ne samo da prevenira dijabetes, već značajno sprečava gojaznost i upale. Komponente iz maslačka doprinose normalnom metabolizmu i tako što inhibiraju apsorpciju glukoze u debelom crevu i smanjuju aktivnost enzima ugljenih hidrata.

Maslačak i urinarni trakt

Zahvaljujući svom diuretičkom i protivupalnom dejstvu, maslačak često ulazi u sastav preparata koji pomažu kod upala i infekcija urinarnog trakta. Dragocen je kod bubrežnog kamenca i peska, upala bubrega, urinarnih infekcija, upale bešike, a posebno je koristan muškarcima počev od srednje dobi jer je izuzetno efikasan kod upale i hiperplazije (uvećane) prostate.

Baš kao što su i stabilan insulin i vitkost povezani, tako su i nesmetan protok vode i glatka koža bez celulita. Maslačak nas čisti iznutra i spolja, a pospešujući izbacivanje viška vode iz organizma doprinosi i uklanjanju celulita. Nakon što obavi temeljnu detoksikaciju našeg organizma, otkloniće i prolećni ili hronični umor, osvežiti kožu i vratiti nam osmeh na lice.

Prirodni lek za kašalj, prehladu, alergije, pad imuniteta

U prirodnoj medicini maslačak je neizostavni sastojak tradicionalnih sirupa i „meda“ protiv kašlja i nazeba. Kada sirupi iz apoteka nisu bili svima dostupni, naše bake su ih pripremale od cveta maslačka, limuna, vode i šećera. Bake nisu znale da ovaj cvet ima snažna antioksidantna svojstva, ali su posedovale potvrđena generacijska saznanja da on čisti pluća i jača krv. Ove tradicionalne metode našle su potporu u naučnoj studiji koja je potvrdila snažne mehanizme ove biljke u suzbijanju rasta i replikacije virusa gripa. A osim što će isterati sve uljeze iz našeg respiratornog trakta, maslačak će smiriti sluzokožu i zaustaviti kašalj.

Maslačak u ishrani

Koren maslačka se vadi u proleće ili jesen, najbolje tek što procveta, na poljima daleko od gradskog zagađenja. Može se koristiti svež ili osušen i od njega se pravi čaj. Može se i ispeći, samleti i od njega praviti zamena za kafu. Od cvetova maslačka može se praviti sirup, ili se jednostavno dodati u salate, čak i kolače kojima će dati zanimljiv ukus i boju. List maslačka, koji je bogatiji korisnim elementima od spanaća, najbolje je brati u proleće, a odličan je u salati, preliven s malo ulja, najbolje maslinovog, i limunovog soka.

I za kraj, setimo se opet kosmičkih simbola sažetih u metamorfozama cveta maslačka, naročito one faze kada liči na mesec. Postoji verovanje da, ako dunemo u maslačak i zamislimo dragu osobu, ako uspemo oduvamo sve lepršave semenke sa stabljike, to znači da i ona voli nas. Ako neka semenka ostane, bolje da je se odmah okanemo. Ali sada, kada znamo koliko je maslačak lekovit, nećemo žaliti, jer smo tako makar doprineli širenju i razmnožavanju ove divne biljke.

Ekstrakt korena maslačka nalazi se u tri preparata Herba Sveta: Nefrovit, Hipoprostat, Disan. U Nefrovitu je efikasan kod urinarnih problema, ima diuretičko i protivupalno dejstvo, u Hipoprostatu pomaže kod infekcija i uvećanja prostate, a u Disanu smiruje kašalj. Pa ipak nam je maslačak dostupan – možemo ga koristiti u preparatima Herba Sveta.

Ovu biljku sadrže sledeći proizvodi:

nefrovit kapi
hipoprostat biljne kapi
disan biljne kapi
maslacak

Druge naše biljke: