Sedamdesetih godina prošlog veka uobičajene ’kreme za sunčanje’ bile su obično maslinovo ulje. Ponegde se mogao naći i Koperton. Ako se vratimo s mora beli, kao da nismo ni bili. Hvalili bismo se pokazivanjem ’razlike’ tu gde nas je pokrivao kupaći kostim. Sklanjali smo se sa sunca samo zato što smo bili svesni da je neprijatno kad izgorimo, a opekotine su nam majke obično mazale kiselim mlekom, da ’izvuče toplotu’. Po povratku kući ljuštili bismo se kao gušteri.
Ta nostalgična vremena kada smo bili slobodni i srećni, sasekla su naučna istraživanja: ultravioletni zraci su nevidljivi, ali veoma štetni, i osim što možemo da izgorimo i oljuštimo se, njihovo zračenje oštećuje DNK u ćelijama kože, izaziva genetske mutacije i rak kože. Uz sve to, ozonski omotač je oštećen i zraci su još štetniji. I tako nastaje pomama za raznim mazalicama koje produžavaju vreme koje možemo da provedemo na suncu. Ne samo da nas one štite od opekotina i melanoma, već čuvaju mladalački izgled kože.
Kako rade kreme za sunčanje?
Ima ih dve vrste: one koje apsorbuju ultravioletne (UV) zrake, i one koje ih reflektuju, odbijaju kao ogledalo. Ove druge se još zovu i organske, jer sadrže mineralne sastojke, obično cink oksid i titanijum dioksid, i kada su ušle u upotrebu često smo na plaži viđali ljude s belim nosevima. Bela mesta na koži s nanetom kremom odbijaju sunčeve zrake kao u belo okrečen zid. Danas je proizvodnja ovih krema savršenija i organske čestice mnogo sitnije, pa ne ostavljaju bele tragove.
Kreme koje apsorbuju sunčeve zrake, poznate i kao neorganske kreme, sadrže čitav niz hemikalija, od kojih se najčešće pominju oksibezon, avobenzon i oktinoksat. Hemijske veze između ovih komponenti upijaju UV zračenje i smanjuju nivo toplote koju ono emituje.
Neke kreme samo štite od UVB zraka, onih koji izazivaju najveću štetu, opekotine i karcinom. Međutim, kasnije je otkriveno da ni UVA zraci nisu naivni i da čak prodiru dublje u kožu i mogu imati kancerogeni efekat. Zato je potreban faktor zaštite širokog spektra, onaj koji štiti od obe vrste zraka.
Faktor zaštite u jednoj kremi za sunčanje (SPF – od sun protection factor), ukazuje na količinu zraka koja prodire do naše kože. Tako SPF 30 dozvoljava da trideseti deo – 3,3% zraka dospe do kože, odnosno filtrira 96,7% ultravioletnih zraka. Drugim rečima, SPF 30 nam dozvoljava da na suncu ostanemo 30 puta duže nego bez zaštite. Naravno, teorijski. Svako sa imalo zdravog razuma zna da ne sme da ostane na vrelom suncu 300 minuta, odnosno 5 sati. Preporuka je da se krema obilno nanosi na svaka dva sata, ali i da se ponovo nanese nakon pola sata kada smo na suncu i kada se prvi sloj upije, odnosno osuši. Ako se znojimo ili kupamo, onda i više. E sad, da li je sve tako jednostavno? Naravno da nije, i to na više nivoa.
Nedavno je primećeno da hemikalije iz krema za sunčanje prelaze sa kupača u mora i okeane i uništavaju korale. Konkretno, oksibenzon iz kreme dospeva u vodu, korali ga upijaju, a on im potom negativno utiče na proces razmnožavanja i rast, što vodi sve češćoj pojavi – izbeljivanju korala. Čak i ako ne plivamo u moru nakon što namažemo kremu, kada se kod kuće tuširamo, ova hemikalija preko otpadnih voda dospeva u reke i potom okeane. Neko je to čak i izmerio: godišnje oko 14.000 tona krema za sunčanje dospe do okeana. Ovaj problem je toliko ozbiljan da ostrvske zemlje donose zakone kako bi zaštitile korale: Palau i Havaji, za sada, zabranili su upotrebu krema za sunčanje koje sadrže oskibenzon i oktinoksat.
Kada hemikalije iz krema za sunčanje uništavaju reprodukciju i rast korala, zamislite šta rade nama. U zemljama koje su ih zabranile imaju jednostavan savet: na suncu se pokrijte ili se sklonite.
Kako nam kreme za sunčanje narušavaju zdravlje?
Sve što namažemo na kožu dospeva u naš organizam. Centar za prevenciju i kontrolu bolesti Nacionalnog instituta javnog zdravlja SAD utvrdio je alarmantnu činjenicu, nakon konkretnih istraživanja i studija, da 96% populacije u sebi nosi oksibenzon. Od ispitanih 1400 krema za sunčanje, samo je 5% zadovoljilo standarde bezbednosti, a čak 40% se smatra opasnim do te mere da mogu izazvati karcinom.
Melanom koji prodire u limfotok i krvotok
Oksibenzon je posebno opasan jer utiče na rad endoktrinog sistema, remeti hormonalni balans, utiče na reproduktivni sistem kako žena tako i muškaraca, doprinosi pojavi endometrioze kod žena, a kod muškaraca smanjuje broj i kvalitet spermatozoida. Posebno je opasan za decu, trudnice i dojilje.
Ali on nije jedini. Derivat vitamina A, retinil palmitat koji se često koristi u kremama za sunčanje, pospešuje rast kancerogenih ćelija za čak 21%. Kreme za sunčanje u spreju negativno utiču na respiratorni sistem. Još jedan česti sastojak ovih krema, metilizotiazolinen (koga ima i u šamponima, gelovima za tuširanje, dezodoransima i kremama za negu), spada u najveće alergene i može izazvati, između ostalog, kontaktni dermatitis.
Danas se dosta priča o vitaminu D i kako ga ne unosimo dovoljno. Činjenica je da se vitamin D, neophodan između ostalog, za zdravlje koštanog sistema, prirodno sintetiše pod dejstvom ultravioletnih zraka. Dakle izlaganje suncu je neophodno da bi naše telo imalo dovoljno vitamina D, i zato ga još zovu i vitamin sunca. Nedostatak vitamina D ne samo da povećava rizik od osteoporoze, već utiče na čitav organizam, može izazvati probleme sa mišićima, nervima, kardiovaskularnim sistemom, pa čak i karcinom. A kakve veze imaju vitamin D i kreme za sunčanje? Kreme sa zaštitnim faktorom u potpunosti blokiraju prirodnu sintezu vitamina D u telu. Situacija je apsurdna: mažemo se kremama da bismo se zaštitili od karcinoma, a one nam onemogućavaju prirodne procese u organizmu što opet dovodi do niza poremećaja, uključujući i karcinom.
Cena krema za sunčanje nema veze s kvalitetom. Neki od najpoznatijih, skupih brendova pokazali su se kao vrlo štetni. Ni kreme sa mineralnim sastojcima nisu potpuno naivne, nano čestice prodiru kroz kožu i mogu uticati na naše opšte zdravlje, a dosta organskih krema, pored mineralnih sastojaka, sadrže i hemijske.
KAKO OBEZBEDITI ADEKVATNU ZAŠTITU?
Sve ovo nikako ne znači da treba da se odreknemo zaštite. Ali zaštita bi trebalo da podrazumeva prirodne sastojke i mere opreza. Izlaganje sunčevim zracima je zdravo i potrebno, u jutarnjim i večernjim satima. U najvrelije doba dana treba da se sklonimo u hlad i pokrijemo. Ako plivamo po jakom suncu, treba da nosimo majicu sa dugim rukavima. Sada su dostupne i majice koje potpuno blokiraju zrake. Ali to nije sve. Kao i uvek, sve što radimo ostavlja posledice, pozitivne ili negativne. Loša ishrana bogata prerađenim mastima, izbeljenim žitaricama i šećerom pojačava upalne procese i negativno utiče i na kožu. Osim što treba telo da izlažemo blagom suncu kako bismo imali dovoljno vitamina D, potrebno je i da ga dodatno unosimo, jer on deluje preventivno kod opekotina od sunca i karcinoma kože. Vitamin C nas štiti od upala i čuva imunitet. Omega-3 nezasićene masne kiseline su prirodni antioksidant. Karotenoidi, takođe sjajan antioksidans, štite ćelije kože od slobodnih radikala… Paradajz-turizam nije slučajno nastao, jer likopen, vrsta karotenoida iz paradajza, sprečava rak, čuva elastičnost kože i sprečava enzime koji uništavaju kolagen. I šta je onda odlična priprema za plažu? Ishrana bogata svežim voćem i povrćem, naročito šargarepom, paradajzom, kajsijama, dinjama, agrumima, zelenim lisnatim povrćem, kvalitetnom ribom, uz unos što više tečnosti, najbolje vode.
A kreme? Samo prirodno i kvalitetno. Pčelinji vosak je prirodna zaštita od sunca i vetra, ulje avokada svojim esencijalnim masnim kiselinama sprečava isušivanje i čuva elastičnost, neutrališe slobodne radikale i štiti od promena na koži izazvanih suncem. Noćurak podstiče zarastanje kože i hidrira, jojoba smiruje upale, ulje pšeničnih klica regeneriše i sprečava alergije, ekcem i psorijazu, baš kao i neven koji dodatno tonizira i vlaži. Alantoin podstiče stvaranje novih ćelija, bisabolol štiti od infekcija, bakterija i gljivica, pantenol obnavlja ćelije epiderma, a najveći čuvar kože je ulje čileanske ruže koje ubrzava deljenje keratinina i tako obnavlja oštećeni epidermis, smanjuje pojavu bora i starenje kože, hiperpigmentaciju, sprečava isušivanje, smanjuje ožiljke i akne. Ulja ruzmarina, lavande i mandarine dodatno regenerišu, umiruju i zaceljuju. Najbolje od svega je što se sve to može naći u jednom: Devi melemu za regeneraciju. Ovaj melem s visoko kvalitetnim i potpuno prirodnim sastojcima ne samo da treba da ponesemo sa sobom na plažu, već ga uvek treba imati u kućnoj apoteci jer pomaže i kod psorijaze, ekcema, upala, alergija, ujeda insekata i niza drugih poremećaja na koži, a izuzetan je i za prevenciju i svakodnevnu negu, od najmlađih do najstarijih članova porodice.
