Jedna od prvih stvari koje u životu naučimo je da neki predmeti u kući mogu da nas opeku. ’Pec!’ – kažemo danas detetu čim se približi šporetu, pegli ili se maši za upaljač, i sigurno je reakcija bila slična i hiljadama godina unazad kad bi radoznalo dete želelo da dodirne otvoreni plamen. Iako su uobičajene opekotine u domaćinstvu najčešće bezazlene, statistike Svetske zdravstvene organizacije kažu da godišnje, od posledica opekotina, umre čak 180.000 osoba.

VRSTE OPEKOTINA

Ima opekotina i opekotina: onih nastalih trenjem, radijacijom, hemikalijama, električnom strujom i, naravno, toplotom. Činjenica je da naše telo toleriše toplotu do 45°C, pa sve preko te temperature može nam oštetiti kožu, ali i više od nje. Najteže opekotine prate oštećenja dubokog tkiva koje se potom raspada, zagnoji, pa zagadi i krvotok kada u njega dospeju štetne materije. Opekotine mogu biti tako ozbiljne da oporavak traje više godina i izaziva invalidnost. Stopa smrtnosti je preko 20% usled sepse, šoka, inhalacije vrelog vazduha i pepela, a najčešći uzroci ozbiljnih opekotina su vatra i eksplozije gasa, nemarnost u domaćinstvu ili na radnom mestu. Nesreće koje dovode do opekotina se češće dešavaju u urbanim sredinama i kod mlađih osoba. Što se mesta opekotine tiče, najčešće su povrede šaka i zglobova, čak 36%, ruku – 21%, nogu – 16%, dok se 9% povreda dešava na licu, glavi i vratu.

opekotina od pegle

Kada se procenjuje težina opekotine, posmatraju se zahvaćena površina tela i dubina oštećenja. Opekotine prvog stepena su površinske opekotine, oštećen je samo epiderm, površinski sloj kože, koža je crvena i bolna, ali nema plikova. Takve su, na primer, opekotine od sunca. Kod njih dolazi do spontanog zarastanja i ne ostaju ožiljci.

Opekotine drugog stepena prave oštećenje papilarnog derma, što izaziva pojavu plika od opekotine ispunjenog tečnošću, ili, u težem obliku, retikularnog derma, kada je koža prekirvena vlažnom i svetlom pokoricom nastalom od spaljenih elemenata kože. Opečeno mesto otiče i boli. U drugom slučaju nakon zaceljivanja na koži ostaje ožiljak i permanentno se menja boja kože. Opekotina se mora tretirati antibiotikom da bi se sprečio razvoj infekcije, i zaštititi sterilnom gazom.

Teške opekotine su trećeg stepena, i to su duboke opekotine koje zahvataju celu debljinu kože koja je na površini tamna (spaljena) ili bela i ne boli jer su uništeni i nervni završeci. Po nekim klasifikacijama, najteži stepen opekotina je četvrti koji može biti i fatalan. Tada su, pored kože, oštećeni i mišići, tetive, pa čak i kosti. U oba ova slučaja potrebno je hirurško lečenje i presađivanje kože a oporavak je dug i složen.

OPEKOTINE OD SUNCA

Osim opekotina koje se dogode slučajno, na primer kada na nas prsne vrelo ulje ili dodirnemo peglu, najčešće termičke povrede su one koje nemarno sami izazovemo predugim izlaganjem suncu. Iako nam blago crvenilo posle sunčanja deluje bezazleno, preterano izlaganje UV zracima tokom detinjstva dovedeno je u vezu sa pojavom melanoma kasnije tokom života. Adekvatna zaštita od sunca može nam omogućiti donekle produženi boravak, ali nas neće u potpunosti zaštititi ako provedemo previše vremena na direktnom suncu. Kada su visoke temperature, sunce treba izbegavati između 10 sati ujutru i 3 popodne. Ali ako do njih ipak dođe, potrebno je koži omogućiti adekvatnu rehidrataciju, u slučaju pojave plikova od opekotine i jakog crvenila mogu pomoći hladne obloge (nikako ledene), i obavezno treba piti dosta tečnosti kako bi se sprečila dehidratacija. Gel od aloje za spoljašnju upotrebu može pomoći u saniranju prvih posledica od opekotina. Opečene površine obavezno treba zaštititi prilikom narednih izlazaka na sunce.

prvi, drugi i treći stepen opekotine

PRVA POMOĆ

Jedna britanska studija koja je posmatrala pacijente koji su dolazili u urgentni centar zbog opekotina utvrdila je da ljudi kao prvu pomoć najčešće koriste ispiranje hladnom vodom, čak 51% pacijenata, dok 29% njih ne primenjuje nikakve mere prve pomoći. Zanimljivo je da je 4% pacijenata, uglavnom azijskog porekla, koristilo pastu za zube. Kod našeg naroda postoji širok spektar „narodnih“ rešenja poput putera, masti, brašna, ulja ili umućenih jaja. Važno je znati da ovakva rešenja mogu izazvati više štete nego koristi, jer sprečavaju rashlađivanje tkiva. Takođe, nikada ne treba bušiti plik od opekotine. Unutar plika se nakuplja tečnost koja pomaže formiranje nove kože i štiti je od infekcija.

Prva pomoć kod svih opekotina je hlađenje: opečeno mesto treba hladiti čistom, hladnom ali ne i ledenom vodom. Najbolje je poturiti opečeni deo tela pod slavinu i hladiti najmanje 15 minuta. Mogu se koristiti i hladne obloge. U slučaju težih opekotina, dok ne stigne hitna pomoć potrebno je pacijenta staviti da leži sa podignutim delom tela na kom je opekotina, odstraniti odeću i staviti hladne vlažne obloge.

MELEM ZA OPEKOTINE

Opekotine izazivaju odumiranje ćelija kože, a koža se brani proizvodnjom kolagena, proteina koji ’popravlja’ štetu. Kako koža zaceljuje, stvaraju se zadebljanja – ožiljci. Neki vremenom izblede, a neki ostaju. Iako u prvom trenutku, kada do opekotine dođe, ne treba stavljati ništa direktno na kožu osim hladne vode, naročito kod opekotina većeg stepena, kasnije kada se koža rashladi možemo joj pomoći da se regeneriše prirodnim sredstvima. Šta je dobro za opekotine? Jedan od najboljih ’regeneratora’ kože je ulje čileanske ruže. Izuzetno bogato oleinskom i linoleinskom kiselinom, vitaminom E i retinolnom kiselinom, ovo ulje smanjuje crvenilo, peckanje i ljuspanje kože, ali deluje i kod ozbiljnijih ožiljaka nastalih nakon trauma i opekotina.

ožiljak od opekotine

Pored ulja čileanske ruže, regeneraciju kože dodatno podstiču kakao i ši puter, ulja avokada, jojobe, nevena, pšeničnih klica i noćurka. Bokvica je od davnina poznata kao biljka koja zaceljuje rane, a danas znamo da to uspeva tako što podstiče proliferaciju fibroblasta, vaskularizaciju rane i sintezu kolagena. Svi ovi sastojci deo su prirodnog Devi melema za regeneraciju, koji kao bazu sadrži pčelinji vosak, kao i bisabolol i pantenol. Uz Devi melem za regeneraciju blede ne samo ožiljci od opekotina, već i nakon hirurških zahvata, obnavlja se oštećena koža usled psorijaze, atopijskog dermatitisa, akni, a vrlo je delotvoran kod opekotina izazvanih sunčevim zracima, kod iritacija suve kože ili jednostavno za negu osetljive kože. Osim što pomaže zaceljivanje, umanjuje svrab, peckanje i iritacije kože, ima i jako antiseptično, baktericidno i fungicidno dejstvo, pa nas štiti od infekcija. Šta je dobro za opekotine? Pre svega oprez, naročito kada je sunce u pitanju, potom prva pomoć pa nega i hidratacija, pomoću melema za opekotine najboljeg i najkvalitetnijeg sastava.