Verovatno nema žene koja ne zna šta je PMS i koja nije iskusila te nemile simptome, ali znate li šta je predmenstrualni disforični poremećaj? Zamislite PMS samo 10 puta jači. Noćna mora svake žene.
Tokom istorije, medicina je imala prilično nipodaštavajući odnos prema ženskim psihičkim tegobama. Često su promene raspoloženja pripisivane histeriji koja se objašnjavala „lutajućom matericom“. Mnogo sujeverja i stereotipa je povezano s menstrualnim ciklusom, do te mere da je mizoginija dugo vladala medicinom. O tome svedoče i ekstremne „medicinske“ mere koje su primenjivane, od frontalne lobotomije, do zatvaranja u psihijatrijske ustanove u kojima su vladali krajnje nehumani uslovi. O jednoj takvoj posvedočila je i Neli Blaj, začetnica ženskog novinarstva, koja je, glumeći mentalni poremećaj, dobrovoljno ušla i provela deset dana u Ustanovi za mentalno obolele na ostrvu Blekvel (sada Ruzvelt) u Njujorku 1887. godine. Ono što je Neli videla, potvrdilo je sumnje: pacijenti su u njoj svi redom ponižavani, izlagani ekstremnoj hladnoći i izgladnjivani. Upravo u ustanovama takvog tipa masovno su bile zatvarane žene koje bi pokazivale i najmanji nagoveštaj ponašanja koji nije bio u skladu s očekivanjima. Medicina je imala jednostavno pravilo: ako neki poremećaj ne doživljavaju sve žene, on ni ne postoji.
Nažalost, većina tih žena koje su zatvarane u ludnice i sakaćene lobotomijom, najverovatnije je patila od jakog PMS-a ili od predmenstrualnog disforičnog poremećaja. Danas se zna da od predmenstrualnog disforičnog poremećaja ili PMDD-a (premenstrual dysphoric disorder) pati do 5-10% žena, i to najčešće u razdoblju od početka dvadesetih do ranih tridesetih godina života, mada se on može vratiti u perimenopauzi s padom nivoa estroge na. Kao i kod PMS-a, simptomi PMDD-a javljaju se u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, nakon sazrevanja jajne ćelije, odnosno ovulacije, i nestaju tokom prvih dana menstruacije. Simptomi ovog sindroma su psihički i fizički, i veoma ekstremno izraženi.
SIMPTOMI PREDMENSTRUALNOG DISFORIČNOG POREMEĆAJA
Kod dijagnostifikovanja PMDD, najvažniji su simptomi raspoloženja, i dijagnoza se bazira na perimenstrualnom modelu koji uključuje najmanje pet fizičkih, afektivnih i bihejvioralnih simptoma, s tim što je najmanje jedan od ključnih simptoma afektivna labilnost.
Od psihičkih simptoma javljaju se:
- depresivno raspoloženje, osećaj izuzetne tuge i potištenosti
- promene rasploženja
- plačljivost
- beznađe, očaj
- zebnja, anksioznost
- preosetljivost, prevelika emotivnost
- samoomalovažavanje
- bes, ljutnja, svađalačko raspoloženje
- nervoza, uznemirenost, napetost
- lako ulaženje u konflikt i potreba za odvajanjem i samoćom
- u najekstremnijim slučajevima postoji veoma izražena želja za samoubistvom.
Fizički simptomi su:
- nedostatak energije
- umor, iscrpljenost
- nemogućnost koncentracije i pamćenja
- nesanica, isprekidan san
- velika želja za prejedanjem
- bol u grudima,
- nadimanje, poremećaj varenja, oticanje
- glavobolja
- bol u mišićima i zglobovima i
- povećanje telesne mase.
PMDD, (NE)KVALITET ŽIVOTA I SUICIDALNE MISLI
Jedna studija je utvrdila da žene sa PMDD imaju za 70% češće suicidalne misli u odnosu na žene bez ovog poremećaja. Statistike kažu da će 30% njih zaista i pokušati samoubistvo. Ono što ova činjenica potvrđuje jeste količina očaja kojoj su ove žene izložene, pa i spremne da pribegnu bilo kakvim merama koje bi im makar naizgled olakšale trenutno stanje. Zato su PMDD i alkoholizam, nažalost, ne retka kombinacija, kao i prekomerna upotreba lekova i nedozvoljenih supstanci. Nije ni potrebno naglašavati da sve to samo doliva ulje na vatru. Alkohol i droga remete menstrualni ciklus ali i direktno okidaju promene raspoloženja i izazivaju psihijatrijske simptome. Žene sa PMDD mogu tako dodatno iskusiti napade panike, paranoju, tešku depresiju i suicidalnost.
Žene koje pate od PMDD-a imaju ozbiljan problem da obavljaju najosnovnije dnevne aktivnosti, pa ispaštaju posao, porodica i društveni odnosi. Moderna medicina ovaj problem rešava lekovima: antidepresivima, anksioliticima, kontraceptivima… Ono što je sigurno jeste da je vrlo važno pravovremeno doći do dijagnoze PMDD kako bi se pravilno pristupilo problemu i sprečile dalje komplikacije.
UZROK I REŠENJA ZA PREDMENSTRUALNI DISFORIČNI POREMEĆAJ
Danas još uvek nije potpuno jasno šta izaziva predmenstrualni disforični poremećaj, ali najverovatnije je to reakcija na hormonske promene u telu. Neka istraživanja otkrila su da žene koje pate od ovog sindroma imaju smanjeni nivo serotonina. Nedavna istraživanja potvrdila su da ovaj poremećaj izaziva individualna preosetljivost na varijacije polnih hormona. Zato se najčešće kao terapija koriste dualni serotoninski antidepresivi i oralni kontraceptivi s progestinom. Još jedna moguća terapija je pomoću GnRH – gonadotropin otpuštajućeg hormona kao što je leuprolid, koji utiče na prestanak lučenja folikulstimulišućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH), čime se sprečava ovulacija, ili jednostavno rečeno, indukuje se menopauza. Naravno, ovakva terapija ne može se dugo primenjivati.
Ako su nam oscilacije raspoloženja tokom ciklusa ekstremne, bitno je da same to primetimo i preduzmemo mere. Jedna od njih je dobra informisanost. Ne treba da nas demorališe ako se obratimo lekaru koji ne zna šta je predmenstrualni disforični poremećaj, već treba da budemo uporne i konsultujemo nekoga ko će naše simptome shvatiti ozbiljno. Same treba da pratimo svoje simptome i da ih beležimo, najbolje u rokovnik kako bi se sagledali vremenski i ciklično. Ali najvažnije je da analiziramo svoj stil života i unesemo promene tamo gde je neophodno – u način ishrane, kretanje i uredan san. Kvalitetna hrana bez veštačkih dodataka, šećera, masnoća, skroba, alkohola, kofeina i duvana, ali zato uz puno zelenog lisnatog povrća, vlakana, integralnih žitarica, orašastih plodova, kvalitetnog mesa i mlečnih proizvoda, lagane i redovne vežbe, najbolje one koje uključuju i um poput joge, kao i odlazak u krevet i ustajanje u isto vreme, sigurno će doneti pozitivne promene. Važno je da lečenje ne bude samo simptomatsko, već holističko, i to uz što veći mogući povratak prirodi. A kada smo kod prirode, najbolje iz nje sabrano je u lekovitom bilju. Nažalost, istraživanja u ovom polju su retka, ali ona postojeća pokazala su da lekovito bilje može umanjiti simptome PMDD-a za 50%.
Kao i kod PMS-a, lekovito bilje može veoma da pomogne i kad je u pitanju predmenstrualni disforični poremećaj. Virak, hajdučica, rusomača, neven, list maline, crveni zdravac, plod peršuna ulaze u sastav preparata Femisan A koji nam dolazi u obliku kapi i kapsula. Sve ove biljke, osim što olakšavaju neprijatne simptome koji se javljaju pred menstruaciju, deluju na srž problema: balansiraju hormone. Redovnom upotrebom Femisana A postiže se uravnotežen i redovan menstrualni ciklus, normalna menstruacija i hormonalna ravnoteža, ali i eliminišu ili ublažavaju poremećaji poput cista, mioma ili policističnih jajnika. Dodatnu pomoć uz Femisan A u slučaju sindroma policističnih jajnika pruža i Femisan Inositol.
A tu je i Femisan Gold. Femisan Gold kapsule sadrže fitoestrogenske biljke – konopljiku, divlji jam, hmelj i cimcifugu koje uspostavljaju hormonsku ravnotežu, istovremeno ublažavajući neprijatne simptome koji su česti kako u perimenopauzi, tako i kod PMDD-a kao što su razdražljivost, nemir i nesanica. Pored njih tu su i angelika i žen-šen koji pomažu telu da se adaptira, ali i neutrališu štetno dejstvo ksenoestrogena. Femisan nam vraća kako hormonski, tako i mentalni balans i omogućava kvalitetnu svakodnevnicu.
