Ime je dobio zbog velikog prisustva u ulju ajkuline jetre (po naučnom nazivu za vrstu, Squalus) koja je u prirodi njegov najveći izvor, mada ga ima i u raznim biljnim uljima, na primer maslinovom, palminom, ulju amaranta, ili klica pšenice i pirinča. Takođe, neizostavni je deo polinezasićenih lipida prisutnih u površinskom sloju kože, kao i njemu bliske komponente, beta karoten, koenzim Q10 ili vitamini A, E i K… To je skvalen, moćni triterpen koji učestvuje u biosintezi holesterola i ispoljava brojna dejstva – antioskidantno, protivupalno, hidrirajuće i antitumorno. Ali kako je skvalen po prirodi vrlo nestabilan kada je izložen vazduhu i svetlosti, umesto njega se koristi njegova stabilna, hidrogenizovana verzija – skvalan.
Baš kako mu ime kaže, skvalen se oduvek dobijao iz ajkuline jetre, što je izazvalo pravu ekološku katastrofu. Iako su ovi morski predatori na zlom glasu, naročito nakon čuvenog filma „Ajkula“ Stivena Spilberga koji je i sam priznao da je zažalio što ga je napravio kada je sagledao posledice animoziteta kog je izazvao prema ovim bićima, od preko 1000 postojećih vrsta ajkula, po čoveka je opasno tek desetak, a i one često napadaju greškom. Ajkule su prisutne na ovoj planeti mnogo duže od nas, i pritom žive u okeanima koji nisu prirodno stanište čoveka. Ipak, čovek ih nemilice ubija – po nekim procenama, svake godine ubije se 100 miliona ajkula, dok manje od 100 ajkula godišnje ubije čoveka. Iz ovih podataka jasno je ko je glavni predator. Nažalost, čovek nije gonjen samo neznanjem i netrpeljivošću prema ovim bićima, već pre svega pohlepom. Najviše ajkula ubije se u lovu na njihova peraja: ona se odsecaju dok je životinja još uvek živa i baca se osakaćena nazad u vodu da ugine u mukama, dok se peraja koriste kao delikates za čuvenu supu. Zato se danas skvalen, odnosno njegov stabilniji oblik, skvalan, sve više ekstrahuje iz biljaka.
ZAŠTO JE DOBAR SKVALAN?
Naša koža, naš najveći organ, sadrži lipide, od kojih oko 13% čini skvalan. On se nalazi u sebumu, uljastoj materiji koju luče naše lojne žlezde, a koji podmazuje kožu i štiti je od isušivanja usled izlaganja spoljnim uticajima, pre svega UV zračenju. Površinski sloj kože, stratum corneum, igra veliku zaštitnu ulogu, između ostalog, i u zadržavanju vlage unutar kože. Ali kada se smanji nivo međućelijskih lipida – ceramida, holesterola i masnih kiselina, ta vodena barijera se narušava i koža postaje suva i sklona propadanju. Upravo su lipidi ti koji doprinose hidrataciji i poboljšavaju strukturu i fleksibilnost kože.
Jedan od lipida koji učestvuje u tom procesu je i skvalan. Kada ga unosimo putem hrane, oko 60% skvalena se apsorbuje, prenosi putem seruma i raspoređuje unutar tkiva, a najviše u koži, štiteći je od lipidne peroksidacije. Međutim, nakon tridesete godine njegov nivo drastično opada, zbog čega se koža vidno isušuje i stari. Kako je skvalan otporniji na oksidaciju od skvalena, danas je čest sastojak kozmetičkih preparata za negu kože.
Skvalan koji nanesemo na kožu oponaša ulja koja su prirodni deo kože i ima niz blagotvornih dejstava. Pre svega, skvalan pospešuje hidrataciju kože i zadržavanje vlage u njoj, praveći barijeru i sprečavajući gubitak vode. On doprinosi oporavku površinskog sloja kože i barijere koja je štiti od spoljnih uticaja svojim antioksidantnim dejstvom. On uništava slobodne radikale koji izazivaju oksidativni stres i efikasno sprečava iritacije kože. Šta više, klinička istraživanja dokazala su njegovo snažno antikancerogeno dejstvo. Jedan od mogućih razloga što stanovnici mediteranskog pojasa manje oboljevaju od karcinoma pripisuje se svakodnevnoj konzumaciji maslinovog ulja koje je bogato skvalenom. Rak kože, debelog creva, pluća, kao i pankreasa i dojke su za sad u ekperimentima pokazali inhibitorna svojstva skvalena.
SPREČAVA AKNE
Kad je koža u pitanju, skvalan ima još jedno pozitivno dejstvo: sprečava nastanak akni. Svojim antioksidantnim dejstvom, ovaj triterpen izaziva komedogenezu i smanjenje oksidativnog stresa u kanalu lojne žlezde. Samim tim sprečava se i bakterijska infekcija. Iako štiti suvu kožu, skvalan je odlično rešenje i kod masne kože jer balansira lučenje sebuma. Iako tehnički spada u ulja, nema uljanu teksturu, veoma je lagan i pogodan i za osetljivu kožu, a kako poseduje i protivupalna svojstva, idealan je emolijens za tretiranje problematične kože i poremećaja poput dermatitisa, rozacee, ekcema i psorijaze.
Od skvalana koristi može imati i naša kosa: on hidrira, daje kosi sjaj i sprečava pucanje i listanje. Njegovim utrljavanjem u kožu glave sprečićemo preterano lučenje sebuma (masnu kosu), nastanak peruti i seboreični dermatitis.
Dakle, mnogo je razloga da ovaj čudesni sastojak uvrstimo u svakodnevnu negu. To jednostavno možemo učiniti uz Devi kozmetiku. Visokokvalitetna linija kozmetike iz laboratorije Herba Sveta sadrži prirodne sastojke koji prijaju svim tipovima kože, a jedan od njih je upravo skvalan. Prisutan je u brojnim serumima i kremama, da pomenemo samo neke od njih: Kolagen krem i serum pored skvalana sadrži i najkvalitetniju hijaluronsku kiselinu, morski kolagen, peptide, beta glukan, kao i ekstrakte brojnog lekovitog bilja. Anti-Ox Serum sadrži ferulinsku kiselinu, vitamine, skvalan, i ekstrakte biljaka sa snažnim antioksidantnim dejstvom. Tu su i Sensitive Rescue serum i krem, specijalno osmišljeni za osetljivu kožu. Osim skvalana, svi ovi preparati imaju zajednički cilj: podmlađivanje kože. Uz bogatu hidrataciju, pospešivanje gradnje kolagena i elastina, poboljšavanje tonusa i izgleda mikroreljefa kože, ovi preparati smanjuju vidljivost bora, eliminišu hiperpigmentacije i pospešuju imunitet kože koja će se lakše izboriti i sa najvećim izazovima koji joj dolaze iz spoljne sredine.
