Kolagen

Kolagen: graditelj vezivnog tkiva

Danas su kolagen i elastin česta tema, znamo da imaju veze sa kožom, ali koliko poznajemo mehanizme njihovog delovanja? I da li je našoj koži uopšte potrebna nega ili je bolje da pustimo „prirodu da se postara za sve“? Sama činjenica da je naš najveći organ upravo koža govori da je itekako vredna naše pažnje i truda, ne samo kada je lepota u pitanju, već i zdravlje. Ali kako su ova dva pojma nerazdvojiva, pravilnom negom i zaštitom kože imaćemo ne samo blistaviji ten već i dobar imunitet. Međutim, kolagen je mnogo više od kože.

Šta je kolagen? To je u našem organizmu najzastupljeniji protein (belančevina) vlaknaste strukture koji gradi vezivno tkivo. Čine ga peptidni lanci koji sadrže i do stotinak aminokiselina. On je stožer kompleksnog ekstracelularnog (vanćelijskog) matriksa kog sačinjavaju polisaharidi (hijaluronska kiselina) i proteini koji podupiru fibroblaste, ćelije vezivnog tkiva. Sama reč kolagen potiče od grčkog kolla (κόλλα) što znači lepak i sufiksa –gen, što znači proizvodi, opet sa korenom u grčkom (genesis, γένεσις – nastanak, proizvodnja, stvaranje). Poreklo reči, osim što se ogleda u tome što kolagen proizvodi vezivno tkivo i kosti, prisutno je i u činjenici da se kuvanjem kostiju dobija lepak.

Trostruki heliks kolagena

Pedesetih godina prošlog veka naučnici su se zainteresovali za strukture raznih biomolekula, pa su tako Votson i Krik otkrili strukturu molekula DNK koji se sastoji od proteina, za šta su ovenčani Nobelovom nagradom. Ali naučnik koji je otkrio strukturu kolagena nije toliko poznat opštoj javnosti. Njegovo ime je Gopalasamudram Narajana Ramačandran. Ovaj predani indijski naučnik je, proučavajući biomolekule u Naučnom institutu u Bangaloru početkom pedesetih godina, došao do otkrića trostrukog heliksa kolagena. Svoje rezultate Ramačandran je objavio u časopisu Nature koje je pohvalio i dopunio i sam Krik. Njegova dalja istraživanja dovela su do takozvanog Ramačandranovog dijagrama 1963. godine, grafikona ili opisa diedralnih uglova proteinske osnove koji u nauci nosi važnost jednaku kao Ajnštajnova Teorija relativiteta, pa se i danas koristi kao osnov za proučavanje struktura proteina.

Ramačandran, indijski naučnik koji je otkrio trostruki heliks kolagena
Ramačandran

TIPOVI KOLAGENA

Danas razlikujemo 28 tipova kolagena, od kojih su nam najvažnija četiri:

  • TIP I je najzastupljeniji i ima ga u svim vezivnim tkivima – hrskavici, tetivama, koži, čak i zubima,
  • TIP II dominira u zglobovima, odnosno hrskavici i međupršljenskim diskovima,
  • TIP III je zastupljen u mrežnom ili retikularnom vlaknu (retikulin) krvnih sudova, što znači da ga ima i u unutrašnjim organima i mišićima, i
  • TIP IV koji je prisutan u rožnjači, mrežnjači i sočivu oka, u unutrašnjem uvu i bubrezima, ali i u koži.

Kolagen u našem telu konstantno se obnavlja, ali nejednakim ritmom: najduže opstaje u kostima gde se obnavlja na godišnjem nivou, dok se u unutrašnjim organima, na primer jetri, obnavlja svakog meseca.

KOLAGEN OPADA S GODINAMA

Međutim, iako je kolagen najprisutniji protein u našem telu, to ne znači da nam je tokom celog života jednako zagarantovan: njegova proizvodnja opada s godinama, već i pre 30. godine života, ali i usled nezdravog načina života, pušenja, preterane konzumacije alkohola, loše ishrane, preteranog izlaganja suncu, nedostatka sna i kretanja. Zapravo, kako starimo, uredno organizovana mreža vlakana u dubokim slojevima kože pretvara se u zamršeni lavirint. Spolja, to se ogleda u izboranoj i opuštenoj koži, krtoj kosi i noktima, a iznutra u krutosti i bolu u zglobovima, slabijoj mišićnoj masi i lošem vezivnom tkivu krvnih sudova.

Iako su nam bore vidljive i često s tugom u njima vidimo kraj mladosti, ono što nam mnogo više može smetati i ozbiljno narušiti kvalitet života su bolni zglobovi. Kada nastupi neki poremećaj u organizmu, na primer upala, kolagenske veze se kidaju i mi osećamo bol i otok. To zna svaka osoba koja boluje od neke vrste artritisa kod kog dolazi do oštećenja hrskavice. Poslednjih decenija naučnici imaju sve više uvida u činjenicu da pravilna suplementacija kolagenom i hijaluronom može značajno ublažiti simptome osteoartritisa. Takođe, suplementi kolagena mogu pomoći u izgradnji mišićne mase, što nije zanimljivo samo sportistima već i osobama kod kojih zbog zdravstvenih tegoba mišići atrofiraju.

ELASTIN

Pored kolagena, neizostavni elementi – graditelji kože su i hijaluronska kiselina i elastin, još jedan protein koji, kao što mu samo ime kaže, doprinosi elastičnosti i gipkosti. Zapravo, kolagen je taj koji daje snagu i fleksibilnost tkivu, dok je uloga elastina da povrati rastegnute strukture u originalni položaj. Dok je kolagen protein bele boje, elastin je žut. Dok se kolagen, u većoj ili manjoj meri, doživotno proizvodi u organizmu, elastin najviše proizvodimo u najranijem detinjstvu, a prestajemo da ga stvaramo nakon puberteta. Bez elastina vezivna tkiva u krvnim sudovima i koži ne bi mogla da funkcionišu, pa njegov manjak može izazvati poremećaje kao što je ateroskleroza i emfizem. I oni se smanjuju s godinama, a kod žena taj proces je naročito izražen nakon 45. godine života jer ga prate isto tako drastične hormonske promene.

Kolagen i starenje kože, dijagram

KOLAGEN I KOŽA

Kako se kolagen nalazi u dubokim slojevima kože, njegovo nanošenje spolja neće imati mnogo efekta – vlakna kolagena su suviše velika da bi prodrla u dubine kože. I u ovom slučaju bolje je uzimati ovaj protein putem suplemenata kada se efikasnije apsorbuje u organizmu i ima opsežnije dejstvo.

Pa zašto onda ne bismo jeli kolagen? Istina, kolagen je prisutan u hrani i kada ga naš želudac svari on se razbija na amino kiseline koje telo distribuira po potrebi. Ali kako je kolagen uglavnom prisutan u mesu, prevelik unos crvenog mesa može nam naneti štetu na drugim frontovima, posebno kada je u pitanju kardiovaskularni sistem. Supa od kostiju takođe je bogata kolagenom, posebno kada se kosti kuvaju duže vremena, s malo sirćeta koje pomaže da se minerali i kolagen otpuste, a dostupan nam je i životinjski želatin koji možemo dodati u jelo. Međutim, količina kolagena koja se apsorbuje u digestivnom sistemu na ovaj način može biti neznatna, pa čak i ako često jedemo supu ili uzimamo želatin to neće imati mnogo efekta.

Isto tako, u procesu gradnje kolagena učestvuju i dodatni elementi koje možemo uneti hranom, pre svega vitamini A i C i određeni minerali od kojih su najvažniji bakar i cink. Neophodne su i aminokiseline, posebno prolin, hidroksiprolin, hidroksilizin i glicin. Čak i kada bi se kolagen iz hrane savršeno apsorbovao u našem sistemu za varenje, teško da možemo uvek uneti sve elemente koji podupiru njegovu iskoristljivost. Dakle, da li je dobro da pustimo prirodu da se sama postara za sve?

Ako svom organizmu želimo da pomognemo i pospešimo obnovu kolagena, dobro je da uzimamo suplemente koji sadrže njegove gradivne blokove. Obnovom kolagena doprinećemo ne samo mladalačkom izgledu naše kože i gipkosti zglobova, već i dobrom radu jetre, prevenciji hipertenzije i dijabetesa, i sprečiti upale i druga oboljenja, uključujući i kancer. Ono što je važno je da se odlučimo za kvalitetne suplemente u vidu gradivnih blokova kolagena koji ne izazivaju alergiju, lako se vare i ne utiču na povećanje lošeg holesterola.

Glutathione hyaluronic je kreiran u laboratoriji Herba Sveta upravo s tim ciljem. Ovaj kvalitetni napitak na bazi amino kiselina – glutationa, L-histidina, L-cisteina, L-glicina i L-prolina, hijalurona, vitamina C u najiskoristljivijem lipozomalnom obliku i biotina doprinosi gradnji kolagena, i redovnom upotrebom donosi vidno poboljšanje elastičnosti, hidriranosti i jedrosti kože, kao i kvaliteta kose, noktiju i hrskavice zglobova. Ako želimo da pojačamo negu kože, tu je izvanredna Devi kolekcija visokokvalitetne kozmetike. Glutathione hyaluronic je odličan ulog u zdravo i aktivno zrelo doba i starost!

 

Glutation Hijaluron i Devi kolekcija

Prethodni članak
Hijaluronska kiselina
Sledeći članak
ATEROSKLEROZA
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro