ŠTETNOST ŠEĆERA PO ZDRAVLJE

Industrijski šećeri, kojima obiluje prerađena hrana iako na prvi pogled to tako ne deluje, nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost i ubedljivo su najgori mogući sastojak koji možemo uneti u svoje telo. Štetnost šećera po zdravlje je danas definitivno dokazana: šećer remeti metabolizam, hormonalni balans, sprečava na š organizam da apsorbuje korisne i neophodne elemente i izaziva niz poremećaja i oboljenja, uključujući i karcinom.

Treba imati u vidu da se danas šećer u raznim oblicima stavlja u sve vrste industrijski prerađene hrane, uključujući i onu koja se plasira kao ’zdrava’. Suhomesnati proizvodi, razna testa, pa i cerealije i žitne štanglice prepune su šećera, najčešće glukoznog sirupa – najjeftinijeg zaslađivača kog industrija obilno koristi.

Nedavno su obelodanjene istine o istraživanjima koja su se sprovodila na Harvardu šezdesetih godina prošlog veka, a koja su finansirale velike industrije šećera i slatkiša. Ispostavilo se da su tajkuni podmitili istraživače da nameste rezultate studija i ’dokažu’ da je šećer bezopasan. Istovremeno, akcenat je stavljen na masti kao glavnog krivca za najveći broj oboljenja i gojaznost, pa je nastala čitava pomama da se masti što više uklone iz ishrane i zamene veštačkim, kao što je margarin.

KOJI ŠEĆER JE ŠTETAN?

Danas znamo da je to apsolutno netačno, i da telo ne može normalno da funcioniše bez ’dobrih’ masti, a da je margarin veoma štetan po zdravlje. Kao i da je glavni krivac za najveći broj oboljenja koja haraju modernim svetom upravo šećer. Pod tim se podrazumevaju sve vrste šećera koje se dodaju hrani: smeđi šećer, beli šećer – kristal i u prahu, šećer iz šećerne repe ili trske, kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza (voćni šećer), visoko fruktozni kukuruzni sirup, laktoza (mlečni šećer), ječmeni sirup, malteks, melasa, saharoza, glukozni sirup. Proverite dobro sastav na etiketi namirnica koje kupujete.

Prosečan stanovnik razvijenih zapadnih zemalja danas unese godišnje čak 70 kila šećera. Pre 2 veka, taj unos je bio samo 900 grama godišnje. Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se ne unosi više od 10 kašičica prostih šećera na dan. U to ulaze svi skriveni šećeri, na primer jedan voćni jogurt ima do 30 grama šećera.

Ako unosite velike količine hrane prepune šećera, debljaćete se a vaše telo i dalje neće imati dovoljno hranljivih sastojaka za normalno funkcionisanje. To je zato što nam šećer daje prazne kalorije, a istovremeno remeti apsorpciju korisnih materija. Evo kolika je štetnost šećera po zdravlje:

KAKVA JE SVE ŠTETNOST ŠEĆERA PO ZDRAVLJE?

• Šećer može izazvati karcinom. Karcinom je danas poprimio oblik epidemije, a karakteriše ga nekontrolisani razvoj i deoba ćelija. Insulin je jedan od najbitnijih hormona koji učestvuje u njihovom regulisanju. Šećer dovodi do naglog skoka insulina, a konstantno povišeni nivo insulina, kao posledica prekomernog unosa šećera, logično, može dovesti do razvoja karcinoma.
• Samim tim, šećer izaziva i poremećaje metabolizma koji potom rezultiraju upalama. Metabolički poremećaji mogu ozbiljno poremetiti i uništiti rad endokrinog sistema.
• Šećer ima iste štetne efekte kao i droga. Nakon unosa hrane sa dodatim šećerom, otpušta se obilno dopamin u delu mozga koji je zadužen za nagradu, što je slučaj i sa drogama. Zato konstantno osećamo da nam je potrebno sve više takve vrste hrane, i postajemo zavisni od nje.
• Šećer izaziva osećaj stalne gladi. Povišen šećer u krvi sprečava da glukoza dospe do ćelija i stvori energiju.

• Previše šećera ne dozvoljava da glukoza normalno dopre do moždanih ćelija, pa ni mozak nema adekvatan izvor energije. Zato kada preteramo sa unosom slatkog nismo u stanju da se koncentrišemo, normalno pamtimo i donosimo odluke. Na duge staze ovo može uticati na pojavu demencije.
• Šećer izaziva osećaj konstantnog premora. Kada je telo prezasićeno šećerom, nije u stanju da na pravi način apsorbuje glukozu. To se manifestuje kao nedostatak energije i umor.
• Šećer podstiče razvoj štetnih bakterija u usnoj duplji i na taj način doprinosi stvaranju karijesa, oboljenja desni i zadaha.
• Prevelike količine šećera fruktoze, kojima obiluju slatkiši, opterećuju jetru koja je prerađuje i pretvara u masti. To može dovesti do ozbiljnih oboljenja jetre. Fruktoza takođe uništava kardiovaskularni sistem jer se njenim unosom povećava nivo triglicerida.
• Uz nekontrolisani dnevni unos šećera, insulin nije u stanju da ih adekvatno preradi što može dovesti do insulinske rezistencije koja dalje vodi u dijabetes, gojaznost i kardiovaskularna oboljenja. Osobe koje redovno piju zašećerene napitke (kole, industrijske sokove i sl.), imaju čak 83% šanse da obole od dijabetesa tipa 2.
• Šećer sprečava normalnu apsorpciju tečnosti u bubrezima, pa se telo bori da izjednači koncentraciju glukoze u krvi i ćelijama tako što koristi međućelijsku tečnost da izbalansira sastav krvi. Zbog toga imamo čestu potrebu da mokrimo, a ako ne pijemo dovoljno tečnosti možemo dehidrirati.
• Iz ovog razloga osećamo pojačanu žeđ i usta su nam suva, što je posledica signala koje hipotalamus šalje mozgu.
• Zvuči čudno, ali od previsokog nivoa glukoze možemo nakratko smršati. I to iz prethodno navedenih razloga. Zapravo samo gubimo tečnost, zbog čega pati celo telo, naročito urinarni trakt, pa smo podložniji infekcijama i razvoju nepoželjnih gljivica i bakterija.
• Kada dehidriramo, pati i koža. Ona postaje suva, peruta se i menja njena pH vrednost. Remeti se i rad naših znojnih žlezda. Dolazi i do dubinskih promena i nastanka celulita.
• Kod muškaraca šećer može izazvati impotenciju, jer utiče na nervni sistem, cirkulaciju i narušava hormonalni balans. Da zlo bude gore, muškarci često nisu svesni da su gojazni.
• I kod žena može narušiti hormonalni balans i biti okidač za bolesti reproduktivnog sistema, naročito policističnih jajnika. Osobe sa ovim poremećajem bi morale potpuno da izbace šećer iz ishrane.
• Gojaznost je danas jedan od velikih uzroka neplodnosti – upravo zato što šećer remeti normalan rad hormona.
• Šećer izaziva poremećaj varenja pa može dovesti do neadekvatne apsorpcije nutrijenata, ’propusnog creva’, prekomernog razvoja gljivica poput kandide i netolerancije određenih vrsta hrane.
• Previše šećera utiče i na ćelije u oku pa može izazvati poremećaj vida i zamućenost. Oko tada nije u stanju da se normalno fokusira.
• Štetnost šećera po zdravlje odražava se i na naš kardiovaskularni sistem. Šećer nam uništava vene i kapilare, slabi cirkulaciju, naročito u rukama i nogama. Ako se povredimo ili posečemo, rane će sporije zarastati. On definitivno povećava rizik od prerane smrti usled koronarnih oboljenja.
• Šećer remeti apsorpciju hroma, minerala koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa insulina, ali i za mentalno zdravlje i dobro raspoloženje. Kada mozak ne dobija ravnomernu količinu glukoze, osećamo nagle promene raspoloženja, zebnju, strah, razdražljivost i podložni smo depresiji.
• Šećer je glavni razlog sve većeg broja ekstremno gojaznih, ne samo kod odraslih već i kod dece. Deca, naročito, nisu u stanju da shvate koliko je štetna hrana koju vole i koja im je veoma ukusna. Nije ni potrebno naglašavati kakve sve to posledice ima.

Šećer vreba i u ‘slanoj’ hrani gde se stavlja kako bi pojačao ukus

VEĆA SVEST, MANJE ŠEĆERA

Danas smo bombardovani hranom koja sadrži proste ugljene hidrate, koja lepo izgleda i savršenog je ukusa, a zapravo je ništa drugo do otrov. Nažalost, većina ljudi neće se zamisliti nad svojom trpezom sve dok ne bude kasno. Jedini način da se borimo protiv lažne slike koju nam industrija daje je da povećamo nivo sopstvene svesti. Jer industriju nije briga za ljudsko zdravlje, naprotiv, više joj odgovara da smo bolesni i imamo zavisnost od šećera. Na taj način joj omogućavamo nepresušan izvor prihoda.

Budite svesni kolika je štetnost šećera po zdravlje. Čitajte etikete na namirnicama, što više spremajte hranu od osnovnih namirnica i izbegavajte prerađevine. Ako pravite kolač, izbegavajte belo brašno, šećer i margarin. Umesto njih koristite organsko integralno brašno, med i puter. Naučite nepce da prepozna pravi ukus hrane. Umesto da koristite rafinisane šećere, probajte neki prirodni zaslađivač, na primer med ili javorov sirup. I to u umerenim količinama. Veštački zaslađivači imaju svoju mračnu stranu pa i njih treba izbegavati.

I za kraj, probajte neke od zdravih recepata iz Herba Svetove kuhinje. I ne zaboravite da popijete Equigal.