Imunitet

U našem telu obitava čitav mikrosvet koga nismo svesni, a koji se neprekidno bori da naš organizam normalno fukcioniše. Naši organi, ćelije i enzimi svakodnevno uništavaju viruse, bakterije i toksine koji bi inače mogli izazvati drastične, čak i fatalne posledice. Ovo poprište junačkih bitaka i hrabri ratnici s izuzetnom vojnom taktikom deo su sistema zaštite kog mi zovemo imunitet. Naš imuni sistem je ne samo primerni ratnik, već i dobar činovnik: on poseduje savršeno organizovanu datoteku sa podacima o svakom mikrobu koji je ikada dospeo u naš organizam. Zato, kada se takav opet pojavi, on je u stanju da ga lako prepozna i uništi.

Jedan od dobrih pokazatelja da naš imunitet radi kako treba je povišena telesna temperatura. Ona je deo mehanizma kog imuni sistem aktivira kako bi uništio vinovnike infekcije. S druge strane, alergije nam govore da nam je imunitet preosetljiv, dok autoimune bolesti ukazuju da je hiperaktivan i da ne uspeva da napravi razliku između uljeza koji predstavljaju pretnju organizmu i normalnih ćelija tkiva.

VRSTE IMUNITETA

Postoje tri vrste imuniteta: urođeni, adaptivni i pasivni.

Naša anatomija je sazdana tako da već po rođenju imamo fizičku zaštitu u obliku kože i sluzokože koje ne dozvoljavaju štetnim materijama da prodru u organizam. To je naš urođeni imunitet. Još neki primeri urođenog imuniteta su enzimi koji se prirodno nalaze u sebumu koji koža luči ili u suzama, upale, stomačna kiselina ili refleks kašlja pomoću kog izbacujemo strana tela iz disajnih puteva.

Kada se zarazimo određenom bolešću, na primer ovčijim boginjama, naš organizam se adaptira – okida niz mehanizama koji se bore i uništavaju „uljeza“. Isto se dešava i kada primimo vakcinu. Takav adaptivni imunitet traje ceo život.

Za razliku od adaptivnog, do pasivnog imuniteta dolazi kada primimo antitela na neko oboljenje i ona nas štite jedno određeno vreme. Tokom prva tri meseca trudnoće majka budućem detetu prenosi takva antitela preko placente, kao i kasnije tokom trudnoće ili dojenja. Vakcina protiv COVID-19 je takođe oblik pasivnog imuniteta.

IMUNITET I T ĆELIJE

U poslednje vreme često slušamo o T ćelijama. Ove podgrupe leukocita su glavna komponenta adaptivnog imunog sistema, ali takođe predstavljaju most između urođenog i adaptivnog imuniteta. T ćelije nastaju iz matičnih ćelija u koštanoj srži, a sazrevaju u timusu (zbog čega sadrže slovo T u nazivu) gde se i množe, pa odatle idu u periferno tkivo ili kruže kroz krvotok ili limfotok. One „tragaju“ za stranim česticama, ali ih ne napadaju već kruže oko njih dok ne naiđu na specifični antigen. Tada T ćelije luče citokine koji stimulišu stvaranje ćelija plazme koje proizvode antitela. Određeni citokini aktiviraju i citotoksične T ćelije koje se vezuju za i uništavaju zaražene ćelije i ćelije kancera. Dakle, T ćelije imaju višestruku ulogu u našem imunitetu: one aktiviraju druge ćelije imuniteta, direktno uništavaju zaražene ćelije, proizvode citokine i regulišu imuni odgovor.

Leukociti napadaju virus, slikoviti prikaz

KAKO JAČAMO IMUNITET?

Svojim T ćelijama pomažemo i doprinosimo njihovom brojnom stanju kada jedemo hranu bogatu vitaminima i ostalim nutrijentima, naročito vitaminima B grupe, vitaminom C, selenom, vitaminom D, cinkom, proteinima, zdravim mastima, vlaknima, probioticima, a tu su i neke namirnice koje su od davnina poznate kao „prirodni antibiotici“ – na primer beli luk ili zeleni čaj. S druge strane, sami nanosimo veliku štetu svojim T ćelijama kada naša ishrana sadrži mnogo nezdravih prostih ugljenih hidrata, prženih namirnica, slatkih i gaziranih napitaka, crvenog mesa i mesnih prerađevina, nezdravih masti… Sva ta hrana podstiče upalne procese u organizmu koji narušavaju imuni sistem.

Takođe je važan i broj kalorija koji unosimo. Osim što direktno izaziva gojaznost, kardiovaskularne poremećaje i dijabetes, prevelik unos kalorija dokazano direktno utiče na migraciju, ćelijski status i funkcionalni kapacitet T ćelija. I fizička aktivnost direktno utiče na imunitet. Ne samo da pospešuje cirkulaciju čime obezbeđuje bolje „putovanje“ T ćelija, već poboljšava ćelijske funkcije, proliferaciju T ćelija i apoptozu oštećenih i „premorenih“ ćelija. Osim vežbanja, bitan je i odmor. Neispavanost smanjuje proliferaciju T ćelija i čak smanjuje efikasnost vakcina.

„NARODSKI“ POJAČIVAČI ZDRAVLJA

Mnogo pre nego što je čovečanstvo shvatilo kako funkcioniše imuni sistem, ljudi su instinktivno znali da neke vrste biljaka mogu da im pomognu da se odbrane od infekcija i bolesti. Moderna nauka je ta znanja potvrdila, i neke od tih biljaka danas su deo brojnih preparata koji jačaju imunitet i koriste se kod prehlada i gripa, poput ehinacee. Ova biljka koja je bila neizostavni deo tradicionalne medicine američkih Indijanaca dokazano ima imunomodulatorna svojstva: ona „razbuđuje uspavani“ imunitet i podstiče ga da radi, a s druge strane smiruje preaktivni imunitet kao što je slučaj kod alergija.

Čestoslavica ili veronika, česti deo prirodne medicine naših predaka, sprečava upale, pospešuje krvotok ali i pospešuje iskašljavanje, čime daje veliku podršku imunitetu. Bokvica, trava koja se najčešće koristi u narodu za previjanje rana, još jedan je prirodni imunostimulator koji pospešuje rad limfocita i makrofaga, pa ima čak i antitumorno dejstvo, a njena antibiotska svojstva dolaze do izražaja kod širokog spektra bakterija, virusa i gljivica. Matičnjak je još jedan odličan borac protiv infekcija, baš kao i maslačak koji ima i sposobnost suzbijanja razvoja virusa. Anđelika ima snažno antioksidantno dejstvo, sprečava upale i budi uspavani imunitet. Kopriva koja obiluje gvožđem „jača krv“, umiruje preaktivni imunitet i olakšava alergije, a pospešuje razvoj ćelija koje se bore protiv kancera.

Još jedna biljka koja se smatra vrhunskim vojskovođom u borbi protiv kancerogenih ćelija je bela imela. Stručno prerađeni ekstrakt ove parazitske biljke dokazano je u stanju da snažno prodrma imunitet, uspori rast tumora, uništi maligne ćelije, stabilizuje DNK, produži život i olakša negativne efekte hemoterapije kod pacijenata s kancerom.

Uz idealni prirodni pokretač imuniteta koji dobijamo od pčela – med, i moćni antioksidant – vitamin C, sve ove biljke deo su eliksira Disan, prirodnog preparata zasnovanog na tradicionalnim znanjima i modernim istraživanjima. Disan jača imunitet, sprečava polenske alergije i ublažava njihove simptome i posledice, sprečava malokrvnost, jača cirkulaciju, a posebno je koristan kod nadražaja disajnih puteva, kašlja i astme.

I AMINOKISELINE ŠTITE IMUNITET

Ali osim biljnih pomagača, moderna nauka je došla do brojnih otkrića kako neke aminokiseline i polisaharidi mogu da nam ne samo podignu imunitet, već i uspore proces starenja. Tako hijaluronska kiselina, o kojoj danas čujemo najviše u kontekstu lepote i mladalačkog izgleda kože, svojom konstantnom hidratacijom tkiva podstiče imunitet i prevenciju melanoma, dok unutar samog organizma doprinosi obnavljanju sinovijalnog tkiva i tako štiti zglobove. Hijaluron dokazano podstiče i reguliše imuni odgovor organizma, što se najčešće manifestuje u prevenciji upala.

Aminokiseline su direktno povezane s imunitetom, pa nedostatak proteina u ishrani povećava podložnost zaraznim bolestima. Aminokiseline direktno učestvuju u aktiviranju i proliferaciji T ćelija, ekspresiji gena i proizvodnji citokina, antitela i ostalih citotoksičnih supstanci. Jedna od njih koja pokazuje značajan imunoprotektivni efekat je glutation. Ovaj tripeptid ima jako antiinflamatorno i antioksidantno dejstvo, pa osim imuniteta pozitivno deluje i na zaštitu i obnovu tetiva i hrskavice. Glutation, pored zglobova, štiti i kožu, ima antimelanogenetski efekat i sposobnost da nam vrati godine unazad. Koje nam još aminokiseline štite imunitet? Histidin, cistein, glicin i prolin smiruju upale, pomažu regeneraciju tkiva, štite od oksidativnog stresa i efikasno doprinose eliminaciji ćelija kancera.

Sve ove aminokiseline i hijaluron, uz biotin i lipozomalni vitamin C, prisutni su u dodatku ishrani u obliku napitka Glutation hijaluron. Samo 10ml na dan doprinosi jačanju imuniteta, zaštiti zglobova ali i mladolikosti i lepoti kože.

Naš imunitet je vešt i odani ratnik, ali u doba velikih zagađenja prisutnih svuda oko nas i konstantnog stresa, nije na odmet da mu nađemo dobre saveznike. Kompanija Herba Svet nudi prirodna, kvalitetna rešenja koja imaju stručnu potporu. Pa što ne bismo povećali broj svojih T ćelija? Dobar imunitet nam je uvek potreban, bez obzira na godine, pol ili način života.

Disan i Glutation hijaluron, čuvari imuniteta

Prethodni članak
Insulinska rezistencija i PCOS
Sledeći članak
Inozitol
Select your currency
EUR Euro