Ciste na jajnicima (ovarijalne ciste) su veoma česta pojava, najčešće bezbolna i bez simptoma. Iako većina žena bar jednom u životu ima poneku cistu koje ne bude ni svesna, ova promena ipak nije zanemarljiva i ponekad može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Zato su neophodne redovne posete ginekologu i dobra informisanost.

KAKO NASTAJU CISTE?

Kod žena u reproduktivnom dobu, svakog meseca po jedan jajnik izbacuje jednu jajnu ćeliju u folikul – prostor ispunjen tečnošču, koji je potom pušta u falopijevu tubu. Folikul potom puca i apsorbuje se. To je idealan scenario, ali stvari se ne odvijaju uvek po savršenom redosledu…

FUNKCIONALNE CISTE

Dešava se da folikul ne pukne i ne ispusti jajnu ćeliju, već da počne da raste pošto se unutar njega akumulira tečnost. Tada nastaje vodena ili folikularna cista na jajniku. Ona obično stoji tu neko vreme, ne utiče na menstrualni ciklus, i potom pukne sama od sebe. Tada se može osetiti iznenadan bol koji ne bi trebalo da traje duže od par dana. Ovakve ciste mogu zahvatiti jedan ili oba jajnika.

Može se desiti da se folikul nakon oslobađanja jajne ćelije ne resorbuje i da se otvor na njemu zatvori, pa se akumulira tečnost koja stvara tzv. luteinsku cistu (cista žutog tela). I ona sama nestaje nakon par nedelja do dva ciklusa, a može izazvati krvarenje van ciklusa i bol. Postoji i hemoragična cista koja nastaje kada dođe do pucanja krvnog suda zbog čega krv napuni cistu. Ovo su sve funkcionalne ciste što znači da se javljaju pod dejstvom hormona tokom menstrualnog ciklusa i nisu povezane ni sa kakvom bolešću. Kod žena koje ulaze u menopauzu značajno se smanjuje pojava funkcionalnih cista.

NEFUNKCIONALNE CISTE

Nefuncionalne, patološke ciste su tumori koji mogu biti benigni ili maligni. Benigni tumori su češći kod mlađih žena, a maligni kod starijih. Kod žena u postmenopauzi obično se preporučuje uklanjanje ciste i njena analiza, kako bi se utvrdio eventualni malignitet na vreme. Dermoidne ciste potiču od ćelija embriona, pa mogu sadržati i njegovo tkivo, kožu, čak i zube. Obično su benigne. Još jedna vrsta uglavnom benignog tumora je i cistadenom ili mucinozna cista jajnika koja brzo raste i spada u najveće tumore u ljudskom organizmu. Godine 2014. zabeležen je slučaj 63-godišnje žene kojoj je izvađen ovakav tumor od 27 kilograma. Cistadenom je ispunjavao čitavu trbušnu duplju i pravio veliki pritisak na dijafragmu i pluća. Ovo je još jedan slučaj koji potvrđuje koliko su važne redovne kontrole i prevencija.

Još jedna vrsta nefunkcionalnih cista su endometriotične ili čokoladne ciste. Ove ciste nastaju kao posledica endometrioze, poremećaja kod kog tkivo endometrijuma, unutrašnjeg omotača materice, greškom dospeva do unutrašnjih organa uključujući i jajnike, zakači se za njih i formira ciste koje su ispunjene krvlju. Čokoladne ciste, osim što izazivaju snažan bol, naročito tokom menstruacije, mogu negativno uticati na plodnost žene.

Izuzev cistadenoma, ciste su u najvećem broju slučajeva sitne ili ponekad narastu više od desetak centimetara. Kod žena u reproduktivnom periodu, većina cista na jajnicima su funkcionalne, benigne i nije potrebno lečenje. Ginekolog će obično ciste samo pratiti, međutim postoje situacije koje iziskuju hiruršku intervenciju. Na primer ako cista ostane na jajniku duže od tri ciklusa, ili naraste preko 10 cm, potrebno je lečenje, ili ako ono ne pomogne rešava se laparoskopskim putem. U veoma retkim situacijama cista na jajniku postaje kancerogena, i to se može utvrditi pomoću pregleda i tumor markera. Jedna studija koja je pratila 1919 žena sa cistama došla je do zaključka da je nekancerozne ciste bolje pratiti nego uklanjati, jer se 80% njih spontano razrešilo i nije zahtevalo nikakvu intervenciju. Od ovog ukupnog broja ispitanica, samo je 12 žena kasnije dobilo dijagnozu karcinoma jajnika, što čini stopu rizika od 0,4.

DIJAGNOZA

Redovni ginekološki pregledi su obavezni za sve žene, a kod bilo kakvih poremećaja je neophodno slušati savete lekara. Ciste se uglavnom i dijagnostifikuju tokom rutinskih kontrola pomoću ultrazvučnog pregleda male karlice, kada ginekolog može precizno da odredi tip i veličinu ciste kao i vrstu sadržaja, a može utvrditi i ranije postojanje ciste koja je u međuvremenu pukla.

Da ciste ne biraju godine i mogu da se jave u svakom životnom dobu žene potvrdila je i studija koja je posmatrala 244 slučaja cista na jajnicima, a uključivala je osobe od 3 meseca do 77 godina starosti.

SIMPTOMI

Kako možemo prepoznati da li imamo cistu? Ciste mogu biti simptomatske i asimptomatske. Treba osluškivati da li nam telo daje neke od ovih signala:

  • bol u maloj karlici
  • neuobičajeno jaki bol tokom menstruacije
  • promene u menstrualnom ciklusu ili izostanak menstruacije
  • bolni seksualni odnosi
  • osetljivost grudi
  • nadimanje i rast stomaka
  • bol u crevima i prilikom pražnjenja creva
  • mučnina, povraćanje

Ako osetimo i vrtoglavicu, zadihanost, groznicu, izuzetno oštar bol u donjem delu stomaka i/ili leđa i imamo vaginalno krvarenje van ciklusa, potrebno je da odmah potražimo medicinsku pomoć, jer je moguće da je došlo do rupture ciste ili uvrtanja jajnika, što može izazvati komplikacije i unutrašnje krvarenje ako se ne reaguje na vreme.

UVRTANJE JAJNIKA

Uvrtanje ili torzija jajnika nastaje kada velika cista utiče na jajnik da se okrene ili pomeri, pa se poremeti cirkulacija u samom jajniku što može dovesti do odumiranja tkiva. To je obično veoma bolno i prate ga mučnina i povraćanje. Može zadesiti žene bilo kog doba. Uvrtanje jajnika zahteva hitnu medicinsku pomoć i hiruršku intervenciju kako bi se sačuvale funkcije jajnika i jajovoda. Više od 80% pacijentkinja kod kojih je došlo do uvrtanja jajnika imale su ciste veće od 5 cm, mada do njega može doći kod bilo koje veličine ciste, ili čak i ako nema cista. Više od 50% pacijentkinja mlađih od 15 godina kod kojih je došlo do torzije imala je sasvim normalne jajnike. Do torzije može doći i u ranoj trudnoći, a šanse da se to desi su najveće od 10. do 17. nedelje.

CISTE I NEPLODNOST

Funkcionalne ciste same po sebi ne izazivaju neplodnost, ali mogu otežati začeće. U najvećem broju slučajeva hirurška intervencija je štetnija od same ciste po ovarijalnu rezervu. Ovarijalna rezerva je „zaliha“ folikula unutar jajnika od kojih ovaj reproduktivni organ kasnije može da stvara jajne ćelije.

Ali ciste koje definitivno mogu uticati na fertilitet su one koje nastaju usled sindroma policističnih jajnika (PCOS), kao i endometriotične ciste. Neke studije su pokazale da žene čak i sa veoma blagim slučajem endometrioze imaju samo 2-4% šanse da zatrudne tokom svakog meseca, u odnosu na 15-20% koliko imaju zdrave žene. Kod sindroma policističnih jajnika dolazi do poremećaja hormona zbog čega jajna ćelija ne može normalno da sazri i izostaje ovulacija.

Ciste nisu retke ni tokom trudnoće, i opet mogu biti potpuno bezopasne, ili u ređim slučajevima rasti nekontrolisano, pući ili izazvati uvrtanje jajnika, pa čak i izazvati komplikacije tokom porođaja.

LEK ZA CISTE NA JAJNICIMA

Ukoliko nam ciste stvaraju simptome, postoje mali trikovi kako da ih ublažimo:

  • Toplota prija. Stavite termofor na donji deo stomaka i držite ga petnaestak minuta. Popijte topao čaj.
  • Nemojte nositi tesnu odeću.
  • Krećite se sporije.
  • Uzmite diuretik, na primer peršun.
  • Uzimajte više tečnosti. Veće količine vode će pomoći da izbacite toksine, ublažiće nadimanje i tako smanjiti bol.

Nakon dijagnoze cista na jajnicima ginekolog može preporučiti upotrebu kontraceptivnih pilula jer će one sprečiti ovulaciju a samim tim i stvaranje novih cista. Međutim, postoje oprečna mišljenja o tome koliko je kontraceptivna terapija efikasna kod cista, ili da li je uopšte potrebna ikakva terapija, naročito kod onih funkcionalnih.

Kao što je već navedeno, većina cista spontano nestane, ali to ne znači da treba da ih zanemarimo. Ako smo sklone cistama, bolje je da sprečimo njihov nastanak. Za to postoji odličan i prirodan način: Femisan A. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitog bilja ubrzava pucanje cista i sprečava nastanak novih. Osim što je veoma efikasan kod cista na jajnicima, Femisan A doprinosi hormonalnom balansu, redovnom menstrualnom ciklusu, pomaže u otklanjanju simptoma PMS-a, kao i kod poremećaja poput policističnih jajnika, mioma, endometrioze i ranice na grliću materice. Femisan A doprinosi jačanju reproduktivnih organa, stimulaciji mikrocirkulacije u jajnicima, jačanju endometrijuma materice pa je tako idealna pomoć ženama koje pokušavaju da zatrudne. Femisan A saveznik je svake žene, od puberteta do menopauze.