Ženske grudi su od pamtiveka mnogo više od pukog dela tela. One su božanski simbol plodnosti, stvaranja i materinstva, a danas su neizostavan deo ženske estetike. Zato su fiziološke promene na dojkama više od poremećaja i ženama predstavljaju ne samo fizičko već i psihičko breme. Jedna od takvih promena su ciste na dojkama.
GRUDI KAO SIMBOL
Godine 1908. u blizini Vilendorfa u Austriji arheolozi su otkrili figurinu koja datira iz 25.000. godine pre naše ere. Dugačka samo 11 cm, ova skulpturica od krečnjaka prikazuje telo žene koje odmah asocira na plodnost. Najupečatljiviji deo tela na ovoj Veneri, kako je ubrzo krštena, su grudi. Figura je bila prebojena crvenim pigmentom, koji je najverovatnije simbolisao menstrualnu krv, element koji daje život. Pretpostavlja se da je Vilendorfska Venera bila simbol boginje plodnosti i da je korišćena u mnogobrojnim ceremonijama i ritualima koji su imali za cilj da obezbede prosperitet plemena. Ova figurina još sugeriše da su žene, zahvaljujući sposobnosti da obezbede potomstvo, bile veoma cenjene u društvu u kom je vladao matrijarhat.
Nije ni čudo da su grudi Vilendorfske Venere u prvom planu. Grudi su oduvek predstavljale predmet čuđenja, čulnog zadovoljstva, rađanja i plodnosti. Tokom istorije, grudi su prošle razne faze ’mode’ u umetnosti, od prenaglašenih kao kod Vilendorfske Venere, preko čvrstih i mišićavih na antičkim statuama Venere, nabreklih od mleka na slikama i ikonama iz hrišćanskog perioda, raskošnih i ružičastih tokom Rubensovog perioda… U nama bliže vreme prešle su put od skoro nepostojećih na izgladnelim manekenkama, nakon što je taj trend uvela Tvigi šezdesetih godina prošlog veka, da bi danas ponovo postale moderne one bujne i zategnute, ponekad i uz malu pomoć plastične hirurgije.
Sve do Frojda, grudi su bile nebitne u psihološkom aspektu, da bi im Otac psihoanalize dao potpuno posebnu dimenziju. Po njemu, seksualnost pojedinca se razvija od trenutka kad je podojen, a kod muškaraca se tokom adolescencije razvija, i celog života opstaje opsesija prema ovom delu ženske fizionomije kao posledica podsvesne žudnje za majkom.
Svaka žena bi rado nešto promenila na svojim grudima, a mnoge budu i opsednute njihovim izgledom sve do trenutka kada napipaju kvržicu. Tada svakoj ženi postaje jasno da su najlepše grudi – zdrave grudi. U Srbiji godišnje od raka dojke oboli oko 4000 žena, a stopa smrtnosti je visoka zato što se bolest često otkriva u poodmakloj fazi. Srećom, nije svaka kvržica koju napipamo automatski i kancerogena. U najvećem broju slučajeva radi se o fibrocističnim promenama.
CISTE NA DOJKAMA ILI MALIGNE PROMENE?
Ciste na dojkama su najčešća benigna bolest grudi koja pogađa milione žena širom sveta. Kakve simptome oseća žena koja ima ciste na dojkama? Obično je pred ciklus dodatno pojačana osetljivost grudi, one su čak i bolne, a ponekad se javlja i iscedak iz bradavice. Razlog tome je što su zapravo ciste šupljine ispunjene tečnošću, a kako nam pred menstruaciju grudi prirodno otiču, tako ih postajemo svesne samo u ovoj fazi tokom menstrualnog ciklusa. Simptomi često prolaze nakon menstruacije. Kao i većina ’ženskih problema’, i fibrocistične bolesti su usko povezane sa hormonalnim disbalansom, dakle hormoni su njihovi najčešći uzroci. Kada je, tokom luteinske faze ciklusa, nakon ovulacije a pre menstruacije, estrogen mnogo izraženiji od progesterona koji bi ovom fazom inače trebalo da dominira, u mlečnim kanalima ćelije se ubrzano množe, što može uzrokovati sužavanje kanala i pojavu ciste u dojkama. Čak i najmanji poremećaj u odnosu nivoa estrogena i progesterona može doprineti ovoj pojavi. Žlezdano tkivo dojke postaje fibrozno, i tada možemo napipati promene u tkivu, grudvice ili čvoriće. Ovi čvorići, u najvećem broju slučajeva, nisu tumori, već samo otok displaznog tkiva, i po pravilu se javljaju u obe dojke. Najčešće nije potrebno nikakvo lečenje već samo praćenje, ali kako je uzrok nastanka cista hormonalni disbalans, povratak hormona u normalu je način da se s njima izborimo.
Za razliku od cista, tumori na dodir deluju kao jasno formirane, izolovane kvržice koje se pomeraju i uglavnom su bezbolni. Najčešće su maligni tumori locirani u gornjem spolješnjem kvadrantu dojke, nešto ređe u centralnom delu, i najmanje u donjim kvadrantima. Faktori rizika uglavnom uključuju pojavu raka dojke u porodici, posebno u ranijem periodu života, pre četrdesete godine, izloženost velikom zagađenju, ishranu koja obiluje lošim mastima, upotrebu alkohola i duvana, dugu upotrebu kontraceptiva, kao i preranu menstruaciju i prekasnu menopauzu, odnosno predugu izloženost visokom estrogenu tokom života. Gojaznost takođe povećava rizik, naročito u menopauzi.
Ipak, čak i kada nam promena koju napipamo na dojci deluje potpuno bezazleno, potrebno je potražiti i stručno mišljenje. Posebno treba prekontrolisati čvrste, nepravilne i tvrde čvoriće, kvržice iznad kojih se koža nabora kao narandžina kora, kao i uvećane limfne čvorove ispod pazuha. Ako se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u više od 90% slučajeva.
(SAMO)PREGLED DOJKI
Samopregled dojki, i po potrebi konsultacija stručnjaka koji može obaviti ultrazvuk, magnetnu rezonancu i/ili mamografiju, najvažniji su koraci u sprečavanju bolesti dojke, naročito karcinoma dojke. Samopregled dojki sastoji se iz pet jednostavnih postupaka:
1. Ispred ogledala proveriti veličinu, oblik i boju dojki, utvrditi da li se na površini vide bilo kakva izobličenja ili otoci. Posebno obratiti pažnju na pojavu jamica ili izbočina na koži, nabreklih vena, promenu položaja bradavice ili njenu uvučenost, pojavu crvenila, osipa ili oteklina.
2. Podići ruke iznad glave i ponovo obratiti pažnju da li postoje iste ove pojave.
3. Pregledati bradavice utvrditi da li iz njih izlazi bilo kakva tečnost, vodenasta, mlečna, žućkasta ili krvava.
4. Leći i svakom rukom opipati suprotnu dojku vrhovima ispruženih i spojenih prstiju. Opipavati grudi kružnim pokretima, pokrivajući celu površinu, od ključne kosti do vrha stomaka i od pazuha do sredine dekoltea. Blagim pritiskom osetiti kožu i tkivo odmah ispod nje, a jačim pritiskom opipati duboko tkivo, sve do rebara.
5. Još jednom isto tako opipati grudi u stojećem ili sedećem stavu.
Ove postupke možemo rutinski ponavljati pred tuširanje – korake 1, 2 i 3 pred ogledalom pre nego što uđemo pod tuš, i 4 i 5 dok se tuširamo.
REŠENJE ZA CISTE NA DOJKAMA
Kod cista na dojkama rešenje je u balansu hormona. Današnji način ishrane ne ide na ruku ženskoj populaciji jer prevelike količine šećera i nezdravih masti remete hormonalni balans. Zato je neophodno izbaciti brzu hranu, peciva od belog brašna, industrijske slatkiše i prženu hranu. Umesto toga, treba povećati unos zelenog lisnatog povrća, kao i voća i povrća bogatog beta-karotinom (prepoznaćemo ih po narandžastoj boji), vitaminima C, E, B6, cinkom i omega 3 masnim kiselinama. Od velike pomoći su i namirnice bogate antioksidansima, kao što su zeleni čaj, đumbir, kurkuma i zlatna maka.
Uz zdrav način života bez cigareta i alkohola, kvalitetnu hranu i redovnu fizičku aktivnost, do zdravih grudi može nas dovesti i Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja deluje na koren problema: hormonalni disbalans. Femisan A nam dolazi u dva oblika: biljnoj tinkturi (kapima) i kapsulama koje su dodatno obogaćene cinkom i zlatnom makom. Osim što će rešiti problem fibrocističnih promena u dojkama, Femisan A će umanjiti neprijatne simptome PMS-a, bolne menstruacije, a efikasan je i kod cista na jajnicima, mioma, sindroma policističnih jajnika, ranica na grliću materice i neplodnosti. Žene sa sindromom policističnih jajnika imaju još jednog saveznika: Femisan Inositol. On doprinosi normalnom radu jajnika i lučenja hormona, pa samim tim i opštem zdravlju žene.
Baš kao i Vilendorfska Venera u svoje doba, i Femisan je danas simbol srećne i zadovoljne žene koja je lepa pre svega zato što je zdrava.
