Pesak u bubregu

Pesak u bubregu i Nefrovit

Pojava kristala u urinu u izvesnoj količini je normalna, ali ako ih ima dosta to može ukazivati na postojanje peska u bubrezima. Kada se kristali grupišu, nastaju sićušne formacije veličine zrna peska, i upravo se tako zovu. Ako se taj proces nastavi, pesak može lako prerasti u kamen u bubregu. Pojava peska i kamena urinarnom traktu nije nikakva novost. Početkom 20. veka arheolozi su pronašli kamen u bešici mumije stare preko 4.500 godina. Ali ono što danas znamo jeste da moderan način života u mnogome doprinosi zabrinjavajućoj učestalosti ove pojave.

ŠTA DOPRINOSI STVARANJU PESKA?

Osim genetske sklonosti, metaboličkih poremećaja, gojaznosti, čestih infekcija urinarnog trakta i nekih lekova i suplemenata, za pesak u bubrezima najčešće smo krivi sami. Moderna ishrana sastoji se većinom od prerađevina, od kojih su po bubrege najfatalnije mesne prerađevine koje sadrže velike količine soli i masti, aditivi i pojačivači ukusa hrane, životinjski proteini koji povećavaju nivo morkaćne kiseline u organizmu a koja se može nakupljati u zglobovima i izazivati bolove, ili se, pak, nakupljati u bubrezima i doprineti stvaranju peska i kamena. Sve učestalije bolesti modernog doba, inflamatorna bolest creva, Kronova bolest i ulcerativni kolitis takođe doprinose ovoj pojavi jer onemogućavaju normalnu apsorpciju minerala ali i izazivaju retku stolicu zbog koje se smanjuje količina mokraće, pa se više oksalne kiseline apsorbuje iz creva i završava u bubrezima.

pesak u bubrezima

I upravo je oksalna kiselina jedan od najvećih krivaca za pesak u bubregu i mokraćnim putevima. Oksalati su organske kiseline koje se prirodno nalaze najviše u hrani biljnog porekla, manje životinjskog, a koja se čak smatra veoma zdravom: spanać i drugo lisnato zeleno povrće, mahunarke, uključujući i kikiriki, bobičasto voće, grožđe, praziluk, badem, kakao, crni čaj… Kako se oksalati vezuju s mineralima – kalcijumom, magnezijumom, natrijumom i kalijumom, zajedno stvaraju soli oksalata. Posebno su problematični oksalati kalcijuma, jer, za razliku od natrijuma i kalijuma, oni se ne mogu rastvoriti i izlučiti preko mokraće već se spajaju u kristale i odgovorni su za preko 80% slučajeva kamena u bubregu. Srećom, ako oksalate udružimo s kalcijumom tokom istog obroka, oni će se vezati u digestivnom traktu pre nego što bubrezi imaju mogućnosti da ih prerade. Zato se, na primer, spanać uvek priprema s mlekom.

Kod osoba koje već pate od bolesti bubrega, oksalati mogu izazvati dodatne komplikacije, upale, oštetiti bubrege, i dovesti do hroničnog oboljenja bubrega.

VODA I NJEN KVALITET

Drugi način kako sami uništavamo sopstvene bubrege i doprinosimo stvaranju peska u njima je smanjen unos tečnosti, odnosno čiste vode. Ako pijemo manje vode, izlučivaćemo i manje urina, i naši bubrezi neće moći da izbace sve nečistoće koje su izdvojili iz krvotoka, što je njihova osnovna funkcija, već će se one taložiti i kristalizovati. Dakle nije važno samo koliko pijemo, već i koliko izmokrimo. Po nekim istraživanjima, razlika kod pacijenata kod kojih se ponovo stvorio kamen u bubregu i onih kod kojih to nije došlo je u količini urina – manje od 350 ml. Premalo urina je veliki faktor rizika. Nažalost, kod čak 50% pacijenata kamen će se vratiti u roku od 5 godina, što se može sprečiti jednostavnim povećanim unosom vode.

Ipak, važno je i kakva je voda koju pijemo. „Tvrda“ voda s previše minerala blokira diurezu, dok je niskomineralna voda pospešuje. Studije su pokazale da tvrda voda povećava koncentraciju urinarnog kalcijuma za čak 50%. Nasuprot tome, neki elementi, poput silicijuma, mogu povoljno uticati na eliminaciju peska. Dobro filtrirana voda smanjuje rizik od nakupljanja kalcijum citrata i oklsalata u organizmu, a čak i kad nismo u stanju da uložimo u filter za vodu, mnogo je bolje piti mnogo najobičnije „česmovače“ nego nikakve vode.

unos tečnosti

PESAK U BUBREGU U TRUDNOĆI

Još jedna grupacija koja je pod rizikom od pojave peska u bubrezima su trudnice. Kako materica koja se širi sve više pritiska bešiku, trudnice imaju povećanu potrebu za mokrenjem, ali upravo zbog tog pritiska nisu u stanju da je potpuno isprazne, što je idealna situacija za množenje bakterija i stvaranje peska. Pesak u mokraćnim kanalima može biti uzrok jakih bolova u bubrežnoj karlici koji uvek izazivaju veliku zabrinutost budućih majki. Osim pritiska na bešiku, učestalo mokrenje dodatno izazivaju hormoni koji forsiraju bubrege da više nego inače prečišćavaju krv, stavljajući na njih tako dodatno opterećenje. U trudnoći je zato veoma važno redovno raditi analize urina i na svaku pojavu abnormalnosti konsultovati lekara.

PESAK U BUBREGU: SIMPTOMI

Šta osećamo kada nam se u bubrezima nakupi pesak? Često se pesak otkrije tek na ultrazvučnom pregledu. Ali ako se nakupi veća količina peska, ili ako se formiraju veći kristali ili kamen koji se pokrene i zaglavi u mokraćnom kanalu, simptomi mogu biti drastični: veoma jak bol u leđima, u slabinskom delu kičme koji se proteže prema malom stomaku, mokraćnoj bešici i preponi, učestalo mokrenje i krv u mokraći, groznica, mučnina, povraćanje, pa čak i gubitak svesti.

komadići peska

PREVENTIVA I LEČENJE

Kod peska ne retko dolazi do spontane eliminacije, a njegovo izbacivanje ćemo sigurno podstaći ako pijemo više tečnosti. U slučaju većeg kristala, drastičnih simptoma i pojave krvi u mokraći, neophodna je hitna lekarska pomoć. Ako pesak nema nameru da se sam izbaci, postoje načini da ga „ubedimo“: više tečnosti, manje životinjskih proteina, manje soli, dovoljno kalcijuma, zdrava telesna masa i velika pomoć lekovitog bilja.

Čestoslavica, koren maslačka, zlatnica, breza i rastavić, bogate korisnim materijama a posebno silicijumom, dobitna su kombinacija koja štiti naš urinarni trakt i pomaže kod:

  • upala bubrega
  • upala mokraćne bešike (cistitisa)
  • hronične bubrežne insuficijencije
  • infekcija mokraćnih puteva (uključujući i Ešerihiju koli i enterokoke)
  • cista na bubrezima
  • hiperaktivne bešike
  • povišenog kreatinina
  • krvi u urinu
  • belančevina u urinu
  • izbacivanja peska i kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici i olakšavanja bolnih epizoda.

Sve ove lekovite biljke deo su potpuno prirodnog preparata, Nefrovit kapi, koje svojim hemijskim sastavom, bogatstvom flavonoida, saponina i etarskih ulja, doprinose pravilnoj preraspodeli tečnosti u organizmu, deluju preventivno kod formiranja kristala i peska u bubrezima, ali i imaju antimikrobno dejstvo, sprečavajući tako infekcije urinarnog trakta i pospešujući eliminaciju štetnih metabolita.

nefrovit kapi

Prethodni članak
Zrelo doba
Sledeći članak
Pošasti modernog doba
Select your currency
EUR Euro