Kada osetimo nalet lude sreće, da li to ima veze s nama, našim osećanjima i dostignućima, ili se radi o pukoj hemiji? Nauka će se pre složiti s ovim drugim. I može tačno da objasni šta se dešava u našem organizmu dok nas drži ushićenost. Ili obrnuto, kada je nema ni u tragovima, pa smo bezvoljni i potišteni. Za sreću je odgovoran serotonin.
To što sreću osećamo kako u glavi, tako i u stomaku gde nam se roje leptirići, nije nimalo slučajno. Najvažniji element za ovo lepo stanje je serotonin, hormon i neurotransmiter koji nastaje kako u mozgu – stvara signale koji povezuju nervne ćelije, tako i u našem sistemu za varenje, a za njegovu proizvodnju zadužena je aminokiselina triptofan. A triptofan unosimo putem hrane. Zbog osećaja prijatnosti kog izaziva, serotonin se naziva i hormonom sreće. Ali on je mnogo više od toga.
SEROTONIN I UTICAJ NA ZDRAVLJE
Nizak nivo serotonina u sistemu ne izaziva samo bezvoljnost, već i neke fiziološke smetnje koje obično ne dovodimo u vezu s njim. Na primer, nizak nivo ovog hormona izaziva:
- probleme s varenjem. Za dobro varenje – crevnu peristaltiku, neophodan je kalcijum kako bi se mišići creva efikasno kontrahovali i tako pomerali sadržaj. A kada je nivo serotonina u mozgu nizak, ćelije ne proizvode dovoljno kalcijuma.
- Kako se u našim crevima proizvodi čak 95% serotonina, kada ga nema dovoljno patićemo od zatvora, a ako to stanje postane učestalo, može lako preći u sindrom iritabilnog creva.
- Bez dovoljno serotonina stalno ćemo osećati umor, bol u mišićima, neraspoloženje, a bićemo podložniji infekcijama i bolestima jer je ovaj hormon veoma bitan i za naš imunitet.
- Serotonin je važan za naš cirkadijalni ritam, biološki časovnik koji reguliše brojne procese u organizmu uključujući i dnevno-noćni ritam. Zato njegov nedostatak remeti spavanje, izaziva nesanicu, često buđenje, nemogućnost da se dovoljno odmorimo tokom noći, što još više pojačava osećaj neraspoloženja i depresije tokom dana.
- Jedna od posledica pada nivoa serotonina je stalna glad i osećaj potrebe za slanom hranom, grickalicama i testom.
- Kada ga nemamo dovoljno, opada nam raspoloženje, pojačava anksioznost, pa se manjak serotonina direktno povezuje sa pojavom depresije. Kako se triptofan unosi putem hrane, često je dovoljno pripaziti na ishranu da bi se stanje popravilo.
- Kako naše telo ima do 14 različitih receptora za serotonin, od kojih je najvažniji 5-HT1A, ako on ne funkcioniše odmah ćemo osetiti nervozu, zabrinutost i zebnju. Ali ovaj receptor je takođe zadužen i za lučenje drugih hormona, uključujući i kortizol, kortikosteron, oksitocin, hormon rasta, prolaktin… Dakle, mnogo funkcija našeg organizma zavisi od njega.
- Serotonin ima glavnu ulogu u nastanku migrena. Iako ova neprijatna glavobolja još uvek nije u potpunosti rasvetljena, ono što je poznato je da je pre početka migrene nivo serotonina obično prvo vrlo visok, pa s početkom napada naglo pada.
- Nizak nivo serotonina izaziva i poremećaj pažnje, mentalni zamor, nemogućnost koncentracije i pamćenja.
Dakle, nedostatak hormona sreće može prilično da nam zagorča život. Ali verovatno najneprijatnija posledica toga je depresija, razdražljivost, stalni osećaj uznemirenosti, zabrinutosti i mentalnog zamora. Kada smo uvek negativni, zamorni smo i sebi i okolini. Nesreća i nezadovoljstvo nisu dobar osnov za kvalitet života.
KAKO SE POVEĆAVA PRODUKCIJA SEROTONINA?
Zato je važno da svom telu redovno dajemo dovoljne količine triptofana. Postoje i suplementi kojima možemo uneti dodatni triptofan, ali sve to možemo rešiti i bez hemije, ishranom. Na našoj trpezi treba često da imamo kvalitetne ribe i morskih plodova, posebno lososa, tune i sardina. Treba da konzumiramo kvalitetnu piletinu, ćuretinu i svinjetinu koje sadrže visoki nivo ove aminokiseline. Ništa manje važni nisu ni jaja i mlečni proizvodi, posebno jogurt i kefir koji će se postarati i za dobru crevnu floru. Mahunarke, orašasti plodovi, banane, jabuke, kivi, i – na radost svih – čokolada, predstavljaju odlične izvore triptofana.
Fizička aktivnost je još jedan dokazani način da povećamo nivo hormona sreće, a odlična je i za „stres menadžment“. Zapravo nije ni potrebno da nam nauka to kaže – i sami znamo da nakon čak i kratkog trčanja ili žustrih vežbi odmah počinjemo da vedrije razmišljamo. Aerobne vežbe aktiviraju hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnu osovinu, koja se inače budi kada smo u opasnosti, ali ipak deluju opuštajuće – kako je to moguće? One su zapravo način da se „dobrim stresom“ izborimo protiv „lošeg stresa“. Fizički ili dobri stres, za razliku od psihičkog ili lošeg stresa utiče na povećanje niza dobrih hormona uključujući i hormon rasta. Redovna aerobna aktivnost proporcionalno smanjuje nivo kortizola, aktivnog steroidnog hormona stresa, odnosno konvertuje ga u kortizon, inertni steroidni hormon. Kada nam je kortizol stalno visok, pod velikim smo rizikom da obolimo od hipertenzije, hiperglikemije, anoreksije i depresije. Zato je redovno vežbanje idealan način da unapredimo zdravlje, a naročito poboljšamo mentalne sposobnosti jer fizička aktivnost povećava dotok krvi u mozak i podstiče stvaranje neurona u hipokampusu koji je zadužen za učenje i pamćenje. Imamo, dakle, mnogo razloga da se pokrenemo.
„DAJ NAM SUNCA!“
Izlaganje svetlu je takođe odličan lek protiv lošeg raspoloženja. Danas znamo da je nivo serotonina uvek viši tokom leta nego zimi, pa nas tokom mračnih dana može sustići sezonski afektivni poremećaj. Do relativno nedavno, većina ljudi je najveći deo dana provodila napolju. Sada smo uglavnom zatvoreni u kancelarije, a sve češće su one i bez prozora i prirodne ventilacije. Nije ni čudo što nam je serotonin „na rezervi“. Neke studije su dokazale da svetlosna terapija pomaže i kod predmenstrualnog disforičnog poremećaja, ekstremnog oblika predmenstrualnog sindroma. Mnogo je razloga da tokom dana izađemo napolje, prošetamo i upijemo malo sunca i povećamo nivo vitamina D u organizmu.
Uz zdrav život, kvalitetnu ishranu, dovoljno fizičke aktivnosti i izlaganja dnevnoj svetlosti, trebalo bi da u svom telu ostvarimo idealan hemijski balans. Ali ako nas neraspoloženje i nesanica ipak dohvate u ova naša stresna vremena, postoji još jedan prirodni način da ih odagnamo: Optima Forma. To je potpuno prirodni preparat na bazi tri lekovite biljke: valerijane, matičnjaka i hmelja, koji omogućava da lako zaspimo i kvalitetno se naspavamo, da smo tokom dana smireni ali i mentalno bistri, lakše razmišljamo i bolje pamtimo. Jer za sreću se vredi potruditi.