Oksitocin

Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Odgovor na to pitanje potražićemo od hormona ljubavi. Oksitocin je nanopeptid, što znači da ga sačinjava devet aminokiselina. Nastaje u hipotalamusu, i oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize. I baš ovaj hormon je zaslužan za osećaj bezgranične radosti, privrženosti, zadovoljstva i ispunjenja koje osećamo kada smo zaljubljeni ili kada smo u bliskim, nežnim odnosima sa osobama oko sebe. A da li oksitocin baš možemo izjednačiti s ljubavlju, reći će nam nauka.

Ositocin igra veoma bitnu ulogu u životu svakog čoveka, a ponajviše žena. Upravo on je taj koji omogućava normalan porođaj tako što izaziva kontrakcije materice, podstiče proizvodnju prostaglandina, ali i utiče na stimulaciju žlezda dojke nakon porođaja i pospešuje laktaciju. On je taj koji pomaže da se majka veže za dete i oseti privrženost i želju da dete zaštiti kao nikoga pre u životu. Ali lučenje oksitocina nije vezano samo žene, on se stvara i u telu muškaraca i znatno utiče na njihovo ponašanje. Oba pola ga luče tokom orgazma, ali dovoljan je i samo jedan topao zagrljaj da podstakne hipotalamus da ga stvara.

OKSITOCIN, HORMON VERNOSTI

Oksitocin sprečava muškarce koji su u vezi da prilaze drugim privlačnim ženama. Zahvaljujući njemu, partner/ka deluje atraktivnije od drugih, a konflikti u vezi se lakše i pozitivnije rešavaju. Ovaj hormon podstiče darežljivost i poverenje među bliskim ljudima, ali ima povoljnog uticaja i na telesne funkcije kao što je varenje koje usporava, pa manje osećamo glad nego inače, može da ubrza zarastanje rana i regeneraciju epitela, i štiti srce i čitav kardiovaskularni sistem.

oksitocin gradi porodične veze

On se može uneti i veštačkim putem, pomoću spreja za nos, koji se inače koristi u brojnim kliničkim studijama kojima se ispituje dejstvo hormona. Jedna od takvih studija rađena je na dve vrste voluharica: prerijske i livadske. Iako pripadaju istoj familiji, ove dve životinje imaju potpuno različito ponašanje kad je u pitanju izbor partnera i roditeljstvo: preriska voluharica je monogamna, kada jednom izabere partnera, zajedno prave gnezdo i dele sve roditeljske dužnosti. Livadska voluharica, s druge strane, je neverna, mužjaci napuštaju ženku kada se okoti i traže novu partnerku s kojom se odmah pare. Tokom eksperimenta, veštački primenjeni visoki nivoi oksitocina su od razvratnog mužjaka livadske voluharice napravili uzornog i vernog muža i oca.

Oksitocin dokazano prirodno raste tokom zagrljaja s bliskim osobama ili kućnim ljubimcima koji traje dvadesetak sekundi, kada daje osećaj opuštenosti i blaženstva, ali to nije sve: tada se istovremeno spušta krvni pritisak, smiruje rad srca i jača imunitet. Zato se često zove i „hormon zagrljaja“. Zagrljaj, odnosno oksitocin snižava upale, pospešuje zarastanje rana, smanjuje žudnju za slatkišima, alkoholom ili drogama… Dakle visoka koncentracija oksitocina deluje kao lek i štiti nas od bolesti, a može pomoći i kada ulazimo u nove faze života, na primer menopauzu. Tada može značajno uticati na smanjenje nivoa stresa, a samim tim i pomoći da se sačuva kardiovaskularno zdravlje, što je vrlo važno jer su žene u menopauzi posebno podložne kardiovaskularnim poremećajima, dijabetesu i osteoporozi, a jedan od najneprijatnijih simptoma menopauze je upravo prenadraženost nervnog sistema.

I LJUBAV I AGRESIJA?

Klinička istraživanja oksitocina pokazala su da se ovaj hormon može upotrebiti kao terapija kod pacijenata koji imaju problem sa komunikacijom i društvenim interakcijama, kod osoba s autizmom, šizofrenijom i anksioznim poremećajima. Osobe koje su tokom eksperimenata unele oksitocin putem nazalnog spreja pokazale su veće poverenje i bile spremnije da ulože novac u ekonomskim transakcijama, pokazale su veću spremnost da se otvore i podele svoja bolna sećanja i iskustva sa neznancima. Upravo zato smo u ljubavi spremni da se otvorimo i rizikujemo, što možda kasnije, kada se „otreznimo“ zažalimo.

Međutim, pokazalo se da hormon ljubavi ima i svoju mračnu stranu. Kod osoba koje su inače sklone agresiji, može pojačati nasilničko ponašanje. To je navelo istraživače da uporede dejstvo oksitocina i alkohola. Iako alkohol i oksitocin utiču na različite receptore u mozgu, njihova aktivacija, ispostavilo se, daje iste fiziološke rezultate.

I alkohol i oksitocin pomažu da se opustimo kada smo u društvu, povećavaju našu potrebu da budemo darežljivi, da se vežemo za nekoga, ali i ublažavaju osećaj straha, nelagode i stresa, a povećavaju osećaj hrabrosti i ’razvezuju’ jezik. Zato pijan govori što trezan misli. Ali tu je i njihova tamna strana. Oba utiču na našu sposobnost da tumačimo emocije na osnovu nečijeg izraza lica, pa i da ih pogrešno protumačimo, remete moralno rasuđivanje i pojačavaju rizično, ali i nasilno ponašanje. Otud kockanje i silovanja koja se češće dešavaju u pijanom stanju. Oksitocin takođe može pojačati negativne emocije prethodnih loših emotivnih iskustava, na primer emocije zbog lošeg odnosa muškarca sa svojom majkom u detinjstvu mogu pomoću ovog hormona biti pojačane i preneti se na buduće veze, emotivne ili društvene. Konačan ishod, pokazalo se, zavisi od okoline, odnosno društvenog sklopa.

Oksitocin pomaže majci da se emotivno veže s bebom

„LEPTIRIĆI“ ZA KVALITETNIJI ŽIVOT

Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Koliko god se trudili da razumemo svoje postojanje i proniknemo u tajne prirode, na neka pitanja nikada nećemo imati odgovor. Ali ono što je bitno je da umemo da prihvatimo i na pozitivan način iskoristimo sve lepe stvari koje su nam date. Pa kad osetimo nalet oksitocina, odnosno ’leptirića’, možda je najbolje da sklonimo misli i uživamo u emocijama i svim dobrim propratnim pojavama koje one nose. Darežljivosti, vernosti, privrženosti, ljubaznosti i dobrote nikada dosta. Kada ih imate, delite ih šakom i kapom, jer na taj način dajete svoj doprinos stvaranju boljeg društva.

A kad nas uhvati apatija, ne treba da očajavamo. Jer iako je čudesan, prelep i uzbudljiv, život često nije nimalo lak. Pored svesnog truda da sami podstaknemo dobro raspoloženje, možemo računati i na Optima Formu. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da se lakše izborimo sa stresnim situacijama, depresijom, otežanom koncentracijom, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, ali i da lakše utonemo u san i kvalitetnije spavamo. Valerijana dokazano ublažava nervozu, deluje sedativno i spazmolitički, smanjuje negativne posledice stresa i reguliše hormone sreće. Hmelj dokazano utiče na receptor melatonina i tako doprinosi kvalitetnom snu, produžava san, deluje okrepljujuće ali omogućava i lako buđenje. Matičnjak smiruje rad srca, snižava holesterol, otklanja depresiju, smanjuje anksioznost, ali i poboljšava koncentraciju i pamćenje, sprečava demenciju i posebno je koristan ženama u prelaznom periodu.

Optima Forma i njeno dejstvo

Prethodni članak
Upale jajnika
Sledeći članak
Introverti
Select your currency
EUR Euro