Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Odgovor na to pitanje potražićemo od hormona ljubavi. Oksitocin je nanopeptid, što znači da ga sačinjava devet aminokiselina. Nastaje u hipotalamusu, i oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize. I baš ovaj hormon je zaslužan za osećaj bezgranične radosti, privrženosti, zadovoljstva i ispunjenja koje osećamo kada smo zaljubljeni ili kada smo u bliskim, nežnim odnosima sa osobama oko sebe. A da li oksitocin baš možemo izjednačiti s ljubavlju, reći će nam nauka.
Ositocin igra veoma bitnu ulogu u životu svakog čoveka, a ponajviše žena. Upravo on je taj koji omogućava normalan porođaj tako što izaziva kontrakcije materice, podstiče proizvodnju prostaglandina, ali i utiče na stimulaciju žlezda dojke nakon porođaja i pospešuje laktaciju. On je taj koji pomaže da se majka veže za dete i oseti privrženost i želju da dete zaštiti kao nikoga pre u životu. Ali lučenje oksitocina nije vezano samo žene, on se stvara i u telu muškaraca i znatno utiče na njihovo ponašanje. Oba pola ga luče tokom orgazma, ali dovoljan je i samo jedan topao zagrljaj da podstakne hipotalamus da ga stvara.
OKSITOCIN, HORMON VERNOSTI
Oksitocin sprečava muškarce koji su u vezi da prilaze drugim privlačnim ženama. Zahvaljujući njemu, partner/ka deluje atraktivnije od drugih, a konflikti u vezi se lakše i pozitivnije rešavaju. Ovaj hormon podstiče darežljivost i poverenje među bliskim ljudima, ali ima povoljnog uticaja i na telesne funkcije kao što je varenje koje usporava, pa manje osećamo glad nego inače, može da ubrza zarastanje rana i regeneraciju epitela, i štiti srce i čitav kardiovaskularni sistem.
On se može uneti i veštačkim putem, pomoću spreja za nos, koji se inače koristi u brojnim kliničkim studijama kojima se ispituje dejstvo hormona. Jedna od takvih studija rađena je na dve vrste voluharica: prerijske i livadske. Iako pripadaju istoj familiji, ove dve životinje imaju potpuno različito ponašanje kad je u pitanju izbor partnera i roditeljstvo: preriska voluharica je monogamna, kada jednom izabere partnera, zajedno prave gnezdo i dele sve roditeljske dužnosti. Livadska voluharica, s druge strane, je neverna, mužjaci napuštaju ženku kada se okoti i traže novu partnerku s kojom se odmah pare. Tokom eksperimenta, veštački primenjeni visoki nivoi oksitocina su od razvratnog mužjaka livadske voluharice napravili uzornog i vernog muža i oca.
Oksitocin dokazano prirodno raste tokom zagrljaja s bliskim osobama ili kućnim ljubimcima koji traje dvadesetak sekundi, kada daje osećaj opuštenosti i blaženstva, ali to nije sve: tada se istovremeno spušta krvni pritisak, smiruje rad srca i jača imunitet. Zato se često zove i „hormon zagrljaja“. Zagrljaj, odnosno oksitocin snižava upale, pospešuje zarastanje rana, smanjuje žudnju za slatkišima, alkoholom ili drogama… Dakle visoka koncentracija oksitocina deluje kao lek i štiti nas od bolesti, a može pomoći i kada ulazimo u nove faze života, na primer menopauzu. Tada može značajno uticati na smanjenje nivoa stresa, a samim tim i pomoći da se sačuva kardiovaskularno zdravlje, što je vrlo važno jer su žene u menopauzi posebno podložne kardiovaskularnim poremećajima, dijabetesu i osteoporozi, a jedan od najneprijatnijih simptoma menopauze je upravo prenadraženost nervnog sistema.
I LJUBAV I AGRESIJA?
Klinička istraživanja oksitocina pokazala su da se ovaj hormon može upotrebiti kao terapija kod pacijenata koji imaju problem sa komunikacijom i društvenim interakcijama, kod osoba s autizmom, šizofrenijom i anksioznim poremećajima. Osobe koje su tokom eksperimenata unele oksitocin putem nazalnog spreja pokazale su veće poverenje i bile spremnije da ulože novac u ekonomskim transakcijama, pokazale su veću spremnost da se otvore i podele svoja bolna sećanja i iskustva sa neznancima. Upravo zato smo u ljubavi spremni da se otvorimo i rizikujemo, što možda kasnije, kada se „otreznimo“ zažalimo.
Međutim, pokazalo se da hormon ljubavi ima i svoju mračnu stranu. Kod osoba koje su inače sklone agresiji, može pojačati nasilničko ponašanje. To je navelo istraživače da uporede dejstvo oksitocina i alkohola. Iako alkohol i oksitocin utiču na različite receptore u mozgu, njihova aktivacija, ispostavilo se, daje iste fiziološke rezultate.
I alkohol i oksitocin pomažu da se opustimo kada smo u društvu, povećavaju našu potrebu da budemo darežljivi, da se vežemo za nekoga, ali i ublažavaju osećaj straha, nelagode i stresa, a povećavaju osećaj hrabrosti i ’razvezuju’ jezik. Zato pijan govori što trezan misli. Ali tu je i njihova tamna strana. Oba utiču na našu sposobnost da tumačimo emocije na osnovu nečijeg izraza lica, pa i da ih pogrešno protumačimo, remete moralno rasuđivanje i pojačavaju rizično, ali i nasilno ponašanje. Otud kockanje i silovanja koja se češće dešavaju u pijanom stanju. Oksitocin takođe može pojačati negativne emocije prethodnih loših emotivnih iskustava, na primer emocije zbog lošeg odnosa muškarca sa svojom majkom u detinjstvu mogu pomoću ovog hormona biti pojačane i preneti se na buduće veze, emotivne ili društvene. Konačan ishod, pokazalo se, zavisi od okoline, odnosno društvenog sklopa.
„LEPTIRIĆI“ ZA KVALITETNIJI ŽIVOT
Da li je ljubav nebeska emocija ili prosta hemija? Koliko god se trudili da razumemo svoje postojanje i proniknemo u tajne prirode, na neka pitanja nikada nećemo imati odgovor. Ali ono što je bitno je da umemo da prihvatimo i na pozitivan način iskoristimo sve lepe stvari koje su nam date. Pa kad osetimo nalet oksitocina, odnosno ’leptirića’, možda je najbolje da sklonimo misli i uživamo u emocijama i svim dobrim propratnim pojavama koje one nose. Darežljivosti, vernosti, privrženosti, ljubaznosti i dobrote nikada dosta. Kada ih imate, delite ih šakom i kapom, jer na taj način dajete svoj doprinos stvaranju boljeg društva.
A kad nas uhvati apatija, ne treba da očajavamo. Jer iako je čudesan, prelep i uzbudljiv, život često nije nimalo lak. Pored svesnog truda da sami podstaknemo dobro raspoloženje, možemo računati i na Optima Formu. To je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji će nam pomoći da se lakše izborimo sa stresnim situacijama, depresijom, otežanom koncentracijom, mentalnom i fizičkom iscrpljenošću, ali i da lakše utonemo u san i kvalitetnije spavamo. Valerijana dokazano ublažava nervozu, deluje sedativno i spazmolitički, smanjuje negativne posledice stresa i reguliše hormone sreće. Hmelj dokazano utiče na receptor melatonina i tako doprinosi kvalitetnom snu, produžava san, deluje okrepljujuće ali omogućava i lako buđenje. Matičnjak smiruje rad srca, snižava holesterol, otklanja depresiju, smanjuje anksioznost, ali i poboljšava koncentraciju i pamćenje, sprečava demenciju i posebno je koristan ženama u prelaznom periodu.
