Ruminacija

ruminacija i Optima Forma

Da li vas ponekad misli toliko ophrvaju da vam deluje da su one gospodar a vi sluga? Neprestano se roje i vrte u krug, donose sećanja na događaje koje biste najradije zaboravili, neuspehe za koje krivite sebe i susrete do kojih biste voleli da nikada nije došlo, ili da im je tok bio drugačiji. Ovo preterano analiziranje i opsesivne misli postaju začarani krug iz kog ne uspevamo da izađemo. To je ruminacija.

Najbolji način da se objasni pojam ruminacije je da se vratimo poreklu same reči. Latinski glagol ruminare znači preživati i originalno se odnosi na životinje preživare, sisare iz roda papkara, koji vare biljnu hranu nakon ispaše tako što je prvo omekšaju u prednjem delu želuca, pa je vrate u usta da bi je dodatnim žvakanjem dalje usitnili. Njihov se želudac, skoro naučno-fantastično, sastoji od četiri komore, koje učestvuju u složenom procesu varenja.

ŠTA JE RUMINACIJA?

Ovaj fiziološki proces kod papkara savršeno opisuje mentalno stanje koje je danas široko rasprostranjeno među ljudima, naročito stanovnicima velikih gradova, udaljenim od prirode. Tako je dospeo i u psihologiju. Ruminacija je konstantno ’prežvakavanje’ negativnih misli koje pothranjuju depresivna stanja. To je proces koji sistematski uništava zadovoljstvo i sreću modernog čoveka, i, ako ga nije svestan, može ga baciti u najcrnje tamnice psihe.

Slikovito prikazana ruminacija

’Preživari’ modernog društva često se vezuju za negativni tok misli i u njemu traže opravdanje da se izoluju, ne samo od poznanika već i od najbližih osoba iz okoline. Iako nam ruminacija deluje kao pogodno tlo da pronađemo uvid u život i probleme, ona je daleko od toga i može nas samo navesti na stranputicu. Danas joj često pribegavamo kada se nađemo u stresnim situacijama koje ne možemo da kontrolišemo ili nakon preživljenih emotivnih trauma.

Ruminacija je kao lopta koja se kotrlja nizbrdo, i sa sobom kupi sve na šta naiđe, raste i širi se dok istovremeno dobija na brzini. Kada postane opsesija, veoma je teško otrgnuti se, pa smo u stanju da ocrnimo sami sebi budućnost i da negativno sagledavamo događaje koji nam predstoje iako za to nema nikakve realne osnove.

PRIRODA, NEPRIJATELJ RUMINACIJE

Postoje dva mesta gde ruminacija nema šanse da preživi: priroda i meditacija. Istraživanja su pokazala da sat ipo šetnje u prirodi garantovano eliminiše negativne misli. Osim što je hodanje u prirodi i planinarenje sjajan vid rekreacije i može da sagori između 400 i 700 kalorija na sat, zavisno od težine staze, odlično je i za naš mozak. Aerobne vežbe u prirodi povoljno utiču na hipokampus, deo mozga zadužen za pamćenje, orijentaciju, emocije i niz telesnih funkcija, smanjuju nivo stresa i povećavaju samopouzdanje. Što je najbolje, besplatne su i možemo ih praktikovati u svim životnim dobima.

Niz studija doveo je do zaključka da šetnja od 50 minuta ima vrlo pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, a naročito ako je šetnja u šumi. Opsežna istraživanja su čak išla dotle da ispituju kako udaljenost urbanih naselja u kilometrima od prirode i šume deluje na zdravlje. Nije teško naslutiti da blizina prirode smanjuje nivo stresa, anksioznosti i podiže nivo raspoloženja. Zato se danas priroda sve češće i bukvalno „prepisuje na recept“ u mnogim ordinacijama na Zapadu. Kada se ovaj „lek“ praktikuje od najranijih dana, pomaže ne samo kod prave epidemije gojaznosti koju danas imamo kod dece, već i kod poremećaja pažnje (ADHD), opsesivno kompulzivnog i drugih ozbiljnijih mentalnih poremećaja, a idealan je i za starije osobe kao preventiva demencije.

Zrele žene šetaju u prirodi

MEDITACIJOM PROTIV ROJEVA MISLI

Još jednostavnija i dokazana metoda za eliminaciju negativnih misli je meditacija. Iako je mnogima pojam meditacije nepoznat ili budi pogrešno uverenje da je potrebno posebno znanje za meditaciju, ili da moramo biti deo neke sekte da bismo je praktikovali, istina je potpuno suprotna: za meditaciju nam ne treba ništa, bukvalno. Meditacija je stanje bez misli, i ne zahteva ništa do puko bivstvovanje, svođenje postojanja na njegove osnove. Za svesnu meditaciju potrebno je da nađemo mirno mesto, udobno se smestimo i koncentrišemo se na disanje. Kako misli krenu da naviru, što će se neminovno desiti, treba samo da se usredsredimo na dah i one će same nestati.

Upravo je svest ovde glavni faktor. Ruminacija će nas podčiniti najviše upravo zato što je nismo svesni. „Režiraćemo“ na hiljade scenarija u glavi i vrteti bezbroj stvarnih i izmišljenih događaja koji će neminovno definisati i naše stavove prema ljudima iz okoline. Ne retko ljudske sukobe uzrokuje baš takav produkt ruminacije, a ako uključimo svest shvatićemo da se događaj ili namere za koje smo nekoga optužili uopšte u stvarnosti nisu dogodile već su samo tvorevina našeg ega. Zato je svest i klinički dokazan ključ pomoću kog možemo smanjiti kako ruminaciju, tako i bezrazložnu brigu. A to je velika stvar, upravo ona koja čini razliku između srećnog i nesrećnog života.

Kada jednom uvidimo da nam poplavu negativnih misli donosi ego koji želi da poverujemo da su te misli naša suština, one više nemaju tu težinu kao pre a mi ulazimo u proces ozdravljenja. I upravo pomoću meditacije možemo da osvestimo ovu činjenicu. Meditacija nam pomaže da razumemo da mi nismo naše misli, mi možemo da preživimo bez njih, šta više, bez njih smo spokojni, visoko funkcionalni i srećni, samo pomoću udaha i izdaha. I tako sami otvaramo kavez iz kog možemo da poletimo u slobodu.

meditacija u prirodi

Kada uspemo da zaustavimo ruminaciju i svoje emotivno reagovanje, imamo osećaj kao da je sinulo sunce. Negativne misli više nemaju nikakvog smisla, i ni sami ne možemo da poverujemo da smo se pre tako čvrsto vezivali za njih. Naši odnosi sa drugima se poboljšavaju, ali i odnos sa sobom. Spremniji smo na akciju, pokretljiviji, efikasniji na poslu, radiji da se bolje brinemo o sebi. Mi možemo biti sve što želimo, naše mogućnosti su beskrajne. Zašto bismo onda živeli u kavezu?

S udahom umirujem telo. S izdahom se osmehujem. Postojanjem u sadašnjem trenutku znam da je ovaj trenutak predivan.
Tič Nat Han

A pored prirode, meditacije i svesnosti, u ovom procesu može nam pomoći i Optima Forma. Valerijana, hmelj i matičnjak su lekovite biljke koje se od davnina korste kod nervoze, napetosti, osećaja bezvrednosti, beznadežnosti, straha i panike, anksioznosti, depresije, hroničnog umora, mentalne i fizičke iscrpljenosti, teškoća u pamćenju i manjka koncentracije. One su takođe idealna pomoć kada se mučimo da zaspimo ili se često budimo tokom noći pa ujutru ustajemo umorniji nego kad smo uveče legli u krevet. Optima Forma nas uvodi u optimalnu formu i slobodu, umirujući um i telo.

Ruminacija, rojenje misli i Optima Forma

Prethodni članak
Zdrava čorba od pečuraka
Sledeći članak
Voćne kokos štanglice
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro