Kad odemo kod kardiologa, teško da će nam na recept prepisati čokoladu, ali baš ova namirnica, u najosnovnijoj varijanti s velikim procentom kakaoa i bez šećera, može nam pomoći da sačuvamo srce i krvne sudove. Za to je zaslužan azot monoksid.
Osušena zrna kakaoa izvorno sadrže 18% flavonoida, koji se, nažalost, gube u procesu spravljanja čokolade. Zato, što veći procenat kakaoa u čokoladi, to bolje za srce. Zašto? Flavonoidi iz kakaoa podstiču stvaranje azot monoksida u organizmu, koji opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Azot monoksid (NO – nitric oxide) je molekul koji omogućava da naše ćelije komuniciraju: naših čak 50 biliona (ili, po američki, triliona) ćelija ćaskaju jedne s drugima pomoću signala koji se prenose u celom telu. Ovaj molekul u ljudskom organizmu sintetiše se iz amino kiseline L-arginina pod dejstvom azot monoksid sintaze koji ima ulogu katalizatora. Osim što pozitivno utiče na srce i krvne sudove, uloga azot monoksida je neprocenjiva i kad je mozak u pitanju: on nam poboljšava pamćenje, učestvuje u prenosu informacija između neurona u mozgu, jača imuni sistem, štiti od upala, pomaže san, izoštrava čula, povećava snagu i izdržljivost, pomaže rad creva…
AZOT MONOKSID, NOBEL I NITROGLICERIN
Prilično koristan lik, taj azot monoksid… Tokom poslednjih dvadesetak godina, bio je predmet preko 60.000 kliničkih studija, a 1998. naučnici koji su otkrili njegovu ulogu u prenosu signala ovenčani su Nobelovom nagradom. Interesantno je da je Alfred Nobel, osnivač Nobelove nagrade, pre više od 100 godina koristio nitroglicerin koji mu je prepisivao lekar zbog srčanih problema. Nobel je bio sumnjičav jer je upravo on bio prvi koji je napravio kontrolisani dinamit 1866. godine, na bazi nitroglicerina. Ono što Nobel nije znao je da nitroglicerin otpušta azot monoksid koji relaksira zgrčene krvne sudove, pa se tako poboljšava protok krvi i proizvodnja kiseonika.
Endotelske ćelije, koje sačinjavaju unutrašnju površinu arterija, normalno proizvode azot monoksid, ali kada se u arterijama nataloži plak i dođe do ateroskleroze, smanjuje se i sposobnost proizvodnje ovog korisnog molekula. Iz tog razloga, kardiolozi prepisuju nitroglicerin osobama pod rizikom da dožive srčani ili moždani udar, baš kao nekada Alfredu Nobelu. I tako, za razliku od dinamita, azot monoksid sprečava eksploziju našeg srca.
ČOKOLADA ŠIRI KRVNE SUDOVE
Ali nitroglicerin nam neće biti potreban ako svakog dana pojedemo po kockicu crne, najcrnje čokolade. Za povoljno dejstvo čokolade na ljudski organizam znalo se i pre nego što je kakao stigao u Evropu. Danas je nauka potvrdila da kakao izuzetno blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem. Posmatranjem plemena Kuna Indijanaca koji žive na malim ostrvima koja pripadaju Panami (poznatoj po kanalu koji spaja Karipsko more s Pacifikom) utvrđeno je da oni čak i u starosti imaju vrlo malo slučajeva visokog krvnog pritiska. Međutim, kako se pripadnici ovog plemena sele u grad Panamu, tako se javlja hipertenzija kao i u svim drugim urbanim sredinama. Razlog tome je što Kuna Indijanci u svojoj prirodnoj sredini piju više od 5 šolja kakaoa na dan.
Nakon što uzmemo kockicu čokolade, osim što ćemo uživati, flavonoidi iz kakaoa će svojom magijom aktivirati azot monoksid, što će rezultirati vazodilatacijom – širenjem krvnih sudova, tačnije glatkih mišićnih ćelija u njihovim zidovima. Širi krvni sudovi podrazumevaju bolji protok krvi, a samim tim i niži krvni pritisak. Tako će krv lakše doći ne samo do srca, već i do mozga, što stimuliše razvoj novih krvnih sudova i rast nervnih ćelija. U takvoj sredini nema mesta za neurodegenerativna oboljenja, kao što je Alchajmerovo. Ako vam neko krije čokoladu u kući, to sigurno neće biti Alchajmer. Ovo pozitivno dejstvo kakaoa ne vidi se samo kod mlađih osoba, već i onih u poznoj starosti.
Prava crna čokolada, bogata flavonoidima i polifenolima, stimuliše rad jetre, reguliše metabolizam (pomoću masnih kiselina utiče i na regulaciju apetita i pomaže srcu gojaznih) i otpuštanje insulina, pa nam pomaže i da se zaštitimo od dijabetesa. Flavonoidi iz kakaoa poboljšavaju poboljšavaju senzitivnost na insulin u perifernim tkivima pomoću insulin receptora, proteina koji se prirodno nalaze na površini većine ćelija, i tako snižavaju nivo lipida, sprečavajući okidativna i upalna oštećenja koja izaziva dijabetes. Isti tim koji je proučavao pripadnike plemena Kuna uočio je da se kod pacijenata s dijabetesom tipa 2 i endotelnom disfunkcijom (poremećajem funkcija unutrašnjeg sloja arterija) nakon samo jedne nedelje konzumiranja kakaoa uočava reverzija disfunkcije endotela. I zaista, azot monoksid pomoću protein kinase u direktnoj je sprezi s endotelskim ćelijama.
Svi znamo da je bolje sprečiti nego lečiti, a kada je čokolada u pitanju, verovatno nam neće biti teško da se nateramo da redovno uzimamo ovaj ’lek’. Ali, kao i svaki lek, treba ga uzimati u malim dozama.
SRCE, SRDAČICA
Osim u kakaou, azot monoksid možemo dobiti i iz biljaka, kao što su spanać, zelena salata, potočarka, celer, cvekla… Postoji još jedna biljka, čija je lekovitost poznata širom sveta, što je potvrđeno brojnim kliničkim ispitivanjima tokom poslednjih decenija. Srdačica, Leonurus cardiaca, u našem narodu je poznata kao biljka koja štiti srce, a veoma je cenjena i u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Studije koje su, između ostalog, rađene na Univerzitetima kako u Evropi tako i na Dalekom istoku, dokazale su da srdačica ima antioksidantivno i kardioprotektivno dejstvo kod ishemije miokarda. Ove in vivo studije su po prvi put dale jasni dokaz da srdačica obezbeđuje sličnu ili bolju antioksidativnu zaštitu od standardnih terapija, uključujući i askorbinsku kiselinu (jednu od komponenti vitamina C). Srdačica, pokazalo se, ima sposobnost da smanji oštećenja nakon infarkta miokarda, naročito u akutnoj fazi.
Srdačica, bogata flavonoidima, opušta krvne sudove, umiruje nervni sistem, uravnotežava srčani ritam, snižava i balansira krvni pritisak, ublažava i eliminiše tahikardije, a posebno je korisna nakon infarkta ili virusnih infekcija koje slabe srčani mišić. Evropska agencija za lekove potvrđuje tradicionalnu upotrebu ove biljke za pospešivanje funkcija kardiovaskularnog sistema.
Ali srdačica ima mnogo šire dejstvo, pored toga što štiti srce, posebno je korisna ženama. Ona se koristi kod poremećaja menstrualnog ciklusa (dismenoreje, amenoreje), nervoze u menopauzi ili postporođajne depresije. Dokazano je njeno dejstvo u sprečavanju krvarenja nakon carskog reza. Srdačica pozitivno utiče i na rad imunog sistema, ona ima imunomodulatorno dejstvo: istraživanja su dokazala da smanjenje agregacije trombocita u prisustvu arahidonske kiseline, što bi moglo biti korisno u sprečavanju upalnih lezija. Ona deluje i snažno antimikrobno – dokazana je njena efikasnost kod sojeva stafilokoka koje mogu izazvati i infektivni endokarditis – zapaljenje srčanog zida, kao i u inhibiranju širenja Ešerihije koli.
Pored srdačice, priroda je bogata mnogim biljkama koje umiruju i štite srce i krvne sudove: rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica, bela imela… I sve one se mogu naći u jednoj bočici: Leocardinu. Leocardin je prirodna formula koja nam kao suplementacija može pomoći kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema s cirkulacijom i krvnim pritiskom.
Kada uz doručak popijemo 30 kapi Leocardina rastvorenih u pola čaše vode, i pojedemo kockicu crne čokolade, spremni smo za nove izazove uz mnogo energije, ali staloženog srca i uma. Garantovano bez eksplozije.
