Dođe period u životu žene kada ništa više ne bude isto. Veliki preokret se kod dosta žena dešava naglo, kao da je neko uključio dugme, i sva pravila koja su do tad važila više ne važe. Kao i kod svih promena u životu, i ova iziskuje prilagođavanje, ali taj period dok se ne prilagodimo može da bude posebno izazovan i težak. Zato ne čudi što jedan od pratilaca perimenopauze, perioda ulaska u menopauzu, može da bude i depresija. Šta više, studije su definitivno dokazale da su žene pod povećanim rizikom od simptoma depresije i depresivnih poremećaja tokom i nakon menopauze.

Ciklus postaje sve ređi i na kraju se gubi, sa njim i plodnost, kilogrami počinju da se lepe u predelu stomaka, koža gubi elastičnost i opušta se oko očiju, na obrazima i bradi, često se pojavljuju malje i tamo gde ih nije bilo, a manjak samopouzdanja zbog svega ovoga prati i konstantan osećaj nelagode i nervoze. Nismo prijatne svojoj okolini i možemo lako da planemo, ali najneprijatnije smo prema sebi. Dosta žena kroz ovaj period prolazi baš u trenutku kada deca odrastu i započinju samostalni život, što za posledicu može imati osećaj gubitka smisla i svrhe u životu.

MENOPAUZA JE PMS NA KVADRAT

Za razliku od depresivnog stanja ili disforije, kratkog perioda tuge koji nakon nekog vremena sam prođe bez potrebe za terapijom, distimija – hronična depresija, ume da se javi upravo kao jaka reakcija na životne promene: razvod, gubitak posla, gubitak bliske osobe… Ova vrsta depresije može biti intenzivna, svakodnevna, i trajati nekoliko godina. Ako se zanemari, može prerasti u najteži oblik – kliničku depresiju.

Tokom reproduktivne faze žene lako mogu da prepoznaju promene raspoloženja u raznim fazama ciklusa, i već sve znamo koliko hormoni mogu uticati na našu psihu. Kada krene menopauza, imamo osećaj kao da smo u stalnom i ekstremnom PMS-u, uz dodatne neprijatne fizičke simptome. Žene koje su u mlađim danima imale veoma izražen PMS, često će osetiti jače promene raspoloženja prilikom ulaska u menopauzu.

SIMPTOMI DEPRESIJE

Osim promena raspoloženja, u perimenopauzi se mogu javiti pad energije, negativne misli, iznenadni gubitak interesovanja za stvari kojima smo se ranije često i rado bavile, nesanica, glavobolja, iscrpljenost, napetost, nemogućnost koncentracije, zaboravnost, pad samopouzdanja, osećaj žalosti, krivice i besmisla. Svi ovi simptomi se mogu grupisati i izazvati napad panike koji može biti vrlo intenzivan i neprijatan i izazvati psihičke smetnje, strah u određenim situacijama, kao što je boravak u gužvi, na primer u javnom prevozu. Neke žene će izgubiti apetit, a druge će nalaziti utehu u hrani, pa će se u skladu sa tim menjati i kilaža. Pad raspoloženja može izazvati i netrpeljivost u socijalnoj interakciji, što za posledicu može imati izbegavanje komunikacije i povlačenje u sebe. Pad koncentracije vodi u pad produktivnosti, pa i posao može da ispašta. I sve ovo prati konstantna ruminacija, rojevi misli koji ne daju mira i koji i od najmanje sitnice prave krupan problem u našoj glavi.

Depresivna zena

U takvoj situaciji teško nam je da prepoznamo sebe. Dok se rvemo sa svojim ’demonima’, često smo preplavljene osećajem da nećemo biti u stanju da se izborimo s izazovima i da nam je svega previše. Taj osećaj panike nam dodatno doliva ulje na vatru i podriva samopouzdanje. I upravo tada treba da pritisnemo kočnicu i promenimo taktiku.

Baš kao što je Darvin davno rekao da vrsta koja tokom evolucije opstaje je upravo ona koja se prilagodi novonastalim okolnostima, tako i žena jednostavno mora da odbaci stare navike i prigrli novi životni stil kako bi izbegla posledice depresije u menopauzi. Dok god se opiremo samo će nam biti teže. Ali ako stvari sagledamo iz drugog ugla, sve možemo okrenuti u svoju korist.

CILJ: STARITI KAO VINO

Prvo, moramo da vidimo šta je to što jednostavno moramo da prihvatimo: telo nam prolazi kroz metamorfozu i mi ne možemo vratiti vreme unazad. Ali možemo da izvučemo maksimum u datom trenutku: ako smo aktivne, ako redovno negujemo i telo i um, vodimo računa o svom zdravlju i ishrani, podići ćemo same sebi samopouzdanje. Starićemo lepo i kvalitetno, kao vino.

Potom, treba da promenimo prioritete. Do nedavno smo mogle da vešto žongliramo po pet-šest obaveza istovremeno, ali sada je vreme da spustimo loptu. Umesto da dopustimo obavezama da nas preplave i prestraše, treba da ih postrojimo i klasifikujemo: šta je prioritet, a šta nimalo ne zavređuje našu pažnju? Šta je to što nas potpuno iscrpljuje, a šta nam puni baterije? Koje aktivnosti nam prijaju, koje treba potpuno da izbacimo?

Drustvene aktivnosti

Kada nas ophrva tuga, treba da budemo svesne da i na nju imamo pravo. Treba da damo sebi vremena, bez osećaja krivice, da se primirimo i tada radimo samo ono što nam prija, bez potrebe da se ikome pravdamo. Tokom takvog perioda bitno je da odložimo donošenje važnih odluka i pokretanje većih promena i da negujemo sebe s ljubavlju, pružajući sebi sitna zadovoljstva. Lagane šetnje, dobra knjiga ili film, susreti s ljudima koji nam prijaju, aktivnosti koje će sprečiti ruminaciju – ručni radovi, slikanje, slaganje slagalica, meditacija, joga ili drevne veštine poput tai čija ili ći gonga, mogu biti od velike pomoći da prebrodimo teške periode i izazove depresije u menopauzi.

Naravno, treba sagledati u kojoj dimenziji depresija rukovodi našim životom. Ako nam, kada smo depresivne, smetnje vidno remete život, ako naše nagle promene raspoloženja idu do granica afektivnog poremećaja, ako nismo u stanju da se same nosimo sa njenim simptomima i njen intenzitet je konstantan i dugotrajan, obavezno treba da tražimo pomoć kako bi se sprečile komplikovanije duševne bolesti. U lečenju depresije u menopauzi, zavisno od kliničke slike, po potrebi se prepisuju antidepresivi (dualni antidepresivi) koji postepeno daju efekat. Ali najefikasniji tretman depresije je pomoću psihoterapeutskih tehnika, na primer kognitivno bihejvioralne, tokom koje se radi na našim mislima i načinima kako da ih menjamo da rade u našu korist.

lekovito bilje

BIRATI MUDRO, BIRATI PRIRODNO

Posebno je bitno da u izazovnim trenucima ne posegnemo za rešenjima koja nas kasnije mogu skupo koštati: alkoholom, narkoticima ili nezdravom hranom. Ono što je važno da znamo je da imamo izbora, i da neprijatne simptome menopauze možemo umanjiti i lekovitim biljem. Kod osećaja razdražljivosti, nervoze, tuge i depresije dosta mogu da nam pomognu bela imela, matičnjak i valerijana. Upravo ove tri biljke, u sinergetskom dejstvu sa hajdučkom travom i nevenom, glavni su sastojci preparata Femisan B. Femisan B će nam pomoći da se izborimo s neprijatnim fizičkim simptomima menopauze, da bolje spavamo, da se u svakom pogledu lakše prilagodimo ulasku u novi period života, bez nervoze i depresije, ali će delovati i preventivno kod poremećaja koji se često javljaju u menopauzi kao što su osteoporoza, arterioskleroza, visok krvni pritisak i šećerna bolest.

A ako želimo da što duže sačuvamo protektivno dejstvo estrogena, mogu nam pomoći fitoestrogenske biljke: konopljika, divlji jam, hmelj i cimcifuga doprinose hormonalnoj ravnoteži, ali i pomažu kod simptoma menopauze. Uz njih angelika i žen-šen pomažu da bistrije mislimo, čuvaju nam imunitet i opšte zdravlje. Sve ove biljke deo su Femisan Gold kapsula.

S Femisanom B i Femisanom Gold ući ćemo u zrelo doba dostojanstveno, otresito i staloženo. Vrelog entuzijazma i hladne glave.

Femisan B pomaze kod preosetljivost nervnog sistema