Muči nas urasli nokat na nožnom prstu, seckamo ga, kasapimo, turpijamo, ali bol ne prolazi, i dok hodamo, koliko god da su nam cipele udobne, stalno osećamo potmulo ’kljucanje’. Mnogi mogu da se poistovete sa ovom situacijom… Ali osim što jedan ’nezgodan’ nokat uporno dosađuje i smeta, može da izazove i mnogo veće probleme s dalekosežnim posledicama. Evo zašto gljivice na noktima nikako ne smemo zanemariti.
GLJIVICE NA NOKTIMA NOGU
Ono što ne vidimo golim okom, a može da nam upropasti ili čak i oduzme život, je jedna mala gljivica. Ona voli da se baškari u toplom okruženju, a ako ima i vlage, onda se baš odomaći. Što smo stariji, i što nam je više narušeno opšte zdravlje, a naročito ako smo i dijabetičari, ova gljivica će više želeti da se druži s nama. Tinea unguium, gljivična infekcija noktiju ili onihomikoza, čini 20% od svih poremećaja nokta. Kod mlađih je češća kod sportista po kojima je i nazvano atletsko stopalo (tinea pedis), jer su znojave noge u patikama njeno idealno stanište a svlačionice savršeno mesto za širenje, međutim, stariji su joj dosta podložniji, jer kako starimo nokti na nogama sporije rastu, skloniji su isušivanju, zadebljavanju, ljuspanju i urastanju. Kod starijih osoba je i cirkulacija usporenija, naročito periferna, imuni sistem je slabiji, a oboljenja kao što su dijabetes i psorijaza još više povećavaju rizik. Dodatna otežavajuća okolnost kod starijih ljudi, naročito ako su gojazni ili slabo pokretni, je to što imaju ograničeni pristup stopalima i često ne mogu samostalno da održavaju kvalitetnu higijenu nogu.
SIMPTOMI INFEKCIJE
Kada jednom dospe na stopalo, gljivica se širi i zahvata nokte, podvlači se kroz nabore i zavlači ispod nokta. Inficirani nokat zadeblja i menja boju. Pošto u toj fazi ništa nije bolno, sam početak infekcije se lako previdi. Tek kasnije, kada se okolno tkivo upali, javlja se i bol. Na noktu se mogu pojaviti bele mrlje, ili može ceo postati žućkast ili smeđ, deformiše se i ljuspa. Ako se infekcija zapusti, preći će u sledeću fazu, distalnu subungvalnu onihomikozu, tokom koje se nokat odvaja od ležišta i može čak i da otpadne, a njegov ponovni rast je otežan.
Osim bola na zahvaćenom mestu i otežanog hoda, gljivice na noktima se mogu proširiti na celo stopalo, izazvati svrab, crvenilo i pucanje kože, ali i zahvatiti druge delove tela, od kojih su najpodložnije genitalije. Statistike kažu da čak trećina dijabetičara pati od gljivičnih infekcija stopala, a muškarci su im skloniji od žena. Zbog loše periferne cirkulacije, gljivična infekcija može izazvati komplikacije ogromnih razmera, koje uključuju i čireve i otvorene rane, ali i najgoru od svih. Zvuči apsurdno i neverovatno, ali da, zbog gljivične infekcije nožnog nokta možemo čak izgubiti nogu. Ako se stanje zapusti, stvaraju se otvorene rane koje vode u dalje gljivične i bakterijske infekcije i šire se ispod kože i kroz krvotok. U najgorem slučaju, dolazi do osteomijelitisa, zapaljenja koštane srži, na nozi se stvara veoma bolna, gnojava rana i veliki otok. Tkivo u prstima odumire i postaje crno, stvara se gangrena, a pacijent je u životnoj opasnosti jer svakog trenutka može da nastupi sepsa. U takvom stanju jedini lek je amputacija.
PREVENTIVA OBOLJENJA NOKTIJU
Izreka ’bolje sprečiti nego lečiti’ nikad nije bila tačnija nego u slučaju gljivica na noktima. Svi smo mi skloni uverenju da se takve stvari dešavaju drugima i lako zanemarimo simptome bolesti. A rešenje je vrlo jednostavno. Evo kako možemo sprečiti da nam se gljivice odomaće na stopalima:
- nakon tuširanja stopala obavezno dobro obrisati i namazati odgovarajućom kremom;
- često menjati čarape, a najbolje je imati posebne čarape ’za po kući’ i ne ulaziti u kućne patofne ili papuče u istim čarapama koje smo nosili u cipelama ili patikama;
- obuću redovno luftirati i povremeno isprskati sprejem kog možemo i sami napraviti, ako pomešamo deo vode s delom alkohola i dodamo nekoliko kapi eteričnih ulja, najbolje čajevca, žalfije i ruzmarina;
- ukoliko nam se stopala znoje, nositi obuću koja ’diše’ i čarape od materijala koji ne zadržavaju vlagu;
- na bazenu i u javnim sportskim svlačionicama uvek nositi papuče i nakon upotrebe ih isprati čistom vodom i ostaviti da se osuše;
- redovno seći i pregledati nokte, a ako nismo u stanju da se sami dobro brinemo o njima, uvesti redovne posete pedikiru. Prilikom sečenja noktiju nikako ne zasecati sa strane i ne oštećivati kožicu oko nokta;
- na prvu pojavu bilo kakvih promena na stopalima obavezno posetiti lekara.
PRIRODNI LEK ZA GLJIVICE NA NOKTIMA
Kada situacija postane ozbiljna, neophodno je da nam lekar uzme bris i prepiše odgovarajuće antibiotike. Oboleli često koriste alternativne lekove za lečenje gljivica poput sirćeta i sode bikarbone, koji mogu donekle doprineti boljoj higijeni nogu i sniziti pH vrednost kože. Ako ispravno negujemo stopala, možemo u potpunosti sprečiti pojavu i razvoj gljivica kao i komplikacija koje one nose. Zato je veoma bitan izbor kreme na negu. Postoji i prirodni lek za gljivice na noktima: prirodni sastojci koji dubinski vlaže kožu, sprečavaju isušivanje i pucanje, kao i eterična ulja sa antifungicidnim i antibakterijskim dejstvom, ne samo da će sprečiti pojavu atletskog stopala i niz oblika gljivičnih infekcija, već će doprineti mekoći i lepom izgledu stopala. Baš takav je Devi melem za negu peta. Potpuno prirodni i kvalitetni sastojci, kakao puter koji zadržava vlagu duboko u koži i sprečava pucanje, pčelinji vosak koji se lako upija i regeneriše, kvalitetna ulja: avokada, nevena, pšeničnih klica, čileanske ruže – obnavljaju kožu, omekšavaju, hrane je, sprečavaju ispucale pete i poremećaje kože, dok eterična ulja lavande, žalfije, karanfilića, limuna i posebno čajevca izuzetno efikasno sprečavaju razvoj gljivica i bakterija.
Nakon tuširanja dobro obrišite noge i utrljajte Devi melem za stopala. Obucite čiste čarape i uživajte u mekoći, nežnosti i prijatnom mirisu stopala. Ne brinite za gljivice, u takvoj sredini ne mogu da opstanu. I obavezno ga ponesite kada krenete na trening.
