(Lavandula angustifolia)
Kada pomislimo na lavandu, verovatno prvo što nam pada na pamet su široka purpurna polja Provanse. Ali priča o ovoj biljci opojnih cvetova počinje mnogo pre, i mnogo dalje, u zemljama starih Egipćana, Arapa i Indusa, pre više od dva ipo milenijuma. Oni su je prvi planski sadili, brali i pravili aromatična ulja koja su koristili kao parfem, lek, ali i za potrebe mumifikacije. Preko njih je stigla do starih Grka i Rimljana koji su je dalje proširili po Evropi oko 600. godine pre naše ere. Njeno „svetovno“ i naučno ime, Lavandula angustifolia, potiče od latinskog lavare – prati, kupati. Grančice lavande svezane u buketiće stavljale bi se u kade i bazene za kupanje, pa možemo reći da je miris lavande bez sumnje bio sastavni deo antičkog doba. Ova izdržljiva biljka brzo se odomaćila u mediteranskom pojasu gde su joj žarka leta veoma prijala, a čak je ni letnji požari nisu mogli uništiti, naprotiv, upravo nakon vatre bi klijala, bujala i još više se širila.
I Biblija odiše lavandom: od Adama i Eve koji su je poneli sa sobom nakon što su proterani iz raja, preko bujnog žbunja lavande na kome je Bogorodica sušila odeću, praksa koju su brojne pralje vekovima kasnije nastavile, i mirisne vode kojom je oprala Hristova stopala, do krstića od lavande kojim su se rani hrišćani štitili od zla. Parfem kojim je Kleopatra zavodila Cezara i Marka Antonija, ujedno je vekovima terao komarce i buve, a i kugu, kako se verovalo. Koristili su ga i najgori lopovi, grobokradice, i prali se vodicom od lavande kako bi sprečili zaraze nakon „posla“. Pričalo se da francuski rukavičari nikada nisu obolevali od kolere, upravo zato što su obilno parfemisali svoje rukotvorine mirisom lavande.
I parfem, i preventiva i lek, hrana, aromatični napitak, losion za kupanje, balzam, rasterivač gamadi, pospešivač vidovitosti i neizostavni deo romantičnih gatanja, čuvar mumija i sušilica za veš… da li postoji biljka koja je tokom istorije imala toliko namena? Pritom je prelepa, opojna, a njena polja su pravo umetničko delo prirode.
DOKAZANA LEKOVITA SVOJSTVA LAVANDE
Koliko istine ima u pričama starih, pokazale su moderne analize, koje su potvrdile da je lavanda korisna za ceo organizam. Esencijalno ulje lavande ima antiseptička svojstva, pa je sigurno moglo igrati ulogu dezinficijensa. Teško da je baš mogla sprečiti kugu, ali ako ništa drugo, imala je placebo efekat. Danas i mi stavljamo lavandu u ormare kako bismo od moljaca sačuvali omiljeni kaput, i sadimo je u saksije na terasama i oko kuće jer je komarci zaobilaze u širokom luku. Dakle, priča o buvama i drugim gamadima pije vodu. Što se parfema tiče, teško da postoji osoba koja ne voli miris lavande, i dan-danas je široko zastupljen u kozmetičkoj industriji. Ipak, ne širimo veš po njenom žbunju, mada to uopšte nije loša ideja, ali svakako koristimo omekšivače s njenim mirisom. Što se vidovitosti i gatanja tiče, ne treba ni to baš olako odbaciti: ozbiljna istraživanja su pokazala da miris lavandinog ulja snižava krvni pritisak, puls i telesnu temperaturu, ali pritom daje osećaj mentalne bistrine, energije, i što najviše iznenađuje, pojačava teta i alfa moždane talase i normalizuje san, smiruje psihičku napetost, stres, anksioznost i lupanje srca. Lavanda dokazano opušta. A intuicija voli smirenost.
IDEALNA ZA OPORAVAK KOŽE
Ako ima tako efikasno lekovito dejstvo kad samo pomirišemo par kapi njenog eteričnog ulja, šta se tek dešava kada je nanesemo na kožu? Kupka od lavande ima protivupalno dejstvo, a kao antiseptik, lavanda može sprečiti infekcije rana i povreda, pospešiti zarastanje rana, deluje umirujuće na iritiranu i suvu kožu i ublažava simptome, bilo da su u pitanju prolazne iritacije ili opekotine, ili hronična stanja kao što su psorijaza, ekcem, dermatitis ili akne. Pokazala se dobra i kod fleka i pega od sunca, ili jednostavno za negu kože pošto je efikasna i kod bora jer pospešuje sintezu kolagena, pa podmlađuje i osvežava. Takođe, umanjiće svrab i oticanje nakon ujeda insekata, a odllična je i za kosu i sprečava perut i opadanje.
Polifenoli iz lavande mogu pomoći i kod poremećaja organa za varenje. Čaj od lavande pomaže da se oslobodimo loših bakterija, gasova, nadimanja i grčeva, mučnine, pa čak i bolesti vožnje. Studija na životinjama sprovedena u Tunisu pokazala je da lavanda čak može stabilizovati nivo insulina, sprečiti i preokrenuti poremećaje metabolizma, gojaznost i disfunkciju jetre i bubrega.
NIJE SVAKA LAVANDA „PRAVA“
Kada je, 1923. godine otvorena grobnica Tutankamona, mladog egipatskog faraona 18. dinastije, osetio se blag miris lavande. Tu se zadržao čak 3000 godina. Tutankamon se lepo očuvao zahvaljujući lavandi, ali i pošteno naspavao. A da ne pričamo o koži bez bora čitava tri milenijuma. Tutankamon je lavandin najstariji i najbolji maneken. Ali nije svaka lavanda ista. Najbolja za zdravlje je ona „prava“, koja slobodno raste na mediteranskim vrletima. Hibridna lavanda ima iste cvetove, ali je ulje od nje lošijeg kvaliteta. Najkorisniji sastojici u eteričnom ulju su linalol i linalilacetat, čiji je procenat kod hibridne lavande drastično niži.
Danas možemo uživati u pogledu na bespregledna provansalska polja i u opojnom mirisu lavande, a ako svojoj koži želimo dobro, svakako ćemo je uvrstiti u svakodnevnu negu. Najbolji efekat lavanda daje kada se udruži sa drugim blagotvornim i prirodnim puterima i uljima. I upravo takva jedna idealna mešavina je u Clear skin gelu koji pomaže da se očiste pore i eliminišu akne, i u Devi melemu za regeneraciju. Najkvalitetnija eterična ulja lavande, ruzmarina, mandarine, ulje avokada, čileanske ruže, nevena, jojobe, noćurka, pšeničnih klica, pantenol, hamamelis… Sve to sjedinjeno s pčelinjim voskom, čini idealni i potpuno prirodni melem, kako za svakodnevnu negu kože, tako i za tretiranje njenih problematičnih stanja: upala, urtikarija, opekotina, crvenila od sunca, ožiljaka, perutanja, svraba, dermatitisa, ekcema, psorijaze, suvoće, pega, fleka, staračkih fleka i bora. Devi melem za regeneraciju, dostojan je faraona, kraljica i modernih romantičnih proročica. Za bar još tri milenijuma.
