U ključnim fazama reproduktivnog života žene, ili na njegovom samom kraju, na scenu stupa anti-Milerov hormon (AMH). Tačnije, kada žena poželi da se ostvari kao majka, ali naiđe na poteškoće, nivo ovog hormona će joj pomoći da utvrdi ovarijalnu rezervu i proveri funkcije jajnika. Ili suprotno, kada je menopauza na vidiku, nivo AMH će naglo opasti i i potvrditi prelazak u novu fazu života. On je tu da pomogne i muškarcima, od statusa testisa kod novorođenčadi, do dijagnostike polnih anomalija…

A KO JE TAJ MILER?

Davne 1801. u Koblencu siromašni obućar dobio je sina. Kada je malo stasao, trebalo je da krene na sedlarski zanat, ali srećom, učitelj je primetio da je dečak pametan i talentovan, pa se smatralo da bi trebalo da postane sveštenik. Međutim, kada je napunio 18 godina, mladića su toliko privlačile prirodne nauke da je upisao medicinski fakultet u Bonu. I tako je Johan Peter Miler (Johannes Peter Müller) postao veliki i čuveni naučnik. Ovaj fiziolog, anatom, ihtiolog i herpetolog bio je poznat po svojoj svestranosti i sposobnosti da sabere i upotrebi znanja iz svih oblasti. A istraživanja je zasnivao na strogom i sistematskom posmatranju prirode i njenih zakonitosti.

Naučnik Johan Miler

Miler je i danas prisutan u našim životima, ili, bolje reći, njegova otkrića, a jedno od njih, posebno korisno ženama, je anti-Milerov hormon. To je glikoprotein sa genom na 19. hromozomu kod ljudi, koji igra odlučujuću ulogu tokom trudnoće kada se definiše pol budućeg deteta još u fazi embriona, tako što sprečava razvoj Milerovih kanala. Dakle, on sprečava da se kod muških fetusa razviju ženski polni organi. Ovaj hormon je prisutan kod oba pola, kod muškaraca se luči u Sertolijevim ćelijama testisima, a kod žena je neophodan za proizvodnju jajnih ćelija.

AMH, poznat i kao hormon ovarijalne rezerve, se kod žena proizvodi u folikulima jajnika i njegov nivo je prilično ujednačen tokom celog ciklusa, pa je koristan u dijagnostici naročito kada je u pitanju plodnost: nivo ovog hormona može da pruži jasnu sliku o stanju jajnika žene, odnosno rezervi jajnih ćelija. Zato je obično deo analiza kod priprema za veštačku oplodnju. Ali anti-Milerov hormon može da pomogne i u dijagnostifikovanju nekih poremećaja ženskog reproduktivnog sistema. Referentne vrednosti ovog hormona različite su kod žena na svakih pet godina života, pa je analize i interpretaciju najbolje prepustiti stručnjacima.

anti-milerov hormon

VISOK AMH I POLICISTIČNI JAJNICI

Kod žena sa sindromom policističnih jajnika nivo ovog hormona je veoma povišen. Iako se ova činjenica i dalje ispituje, ono što se pretpostavlja je da je visok AMH upravo glavni element koji utiče na folikulogenezu i anovulatorni poremećaj, ali nedavno je otkrivena i njegova sprega s endokrinim žlezdama, tj. hipotalamusom koja bi mogla da doprinese pronalaženju terapije za ovaj veoma neprijatni poremećaj. Danas se smatra da čak 20% žena pati od policističnih jajnika, ali da samo 5-10% njih ima simptome usled hormonalnog poremećaja. Žene kod kojih je PCOS u punom zamahu, pored hormonalnog disbalansa imaju i niz neprijatnih simptoma, poput preterane maljavosti, gojaznosti, akni, depresije i neredovnih ciklusa.

Ovaj hormon, kako je studijski utvrđeno, takođe je povišen i kod žena sa poremećajima menstrualnog ciklusa, u odnosu na one sa normalnim ciklusom. Kako je zaključeno, analizom ovog hormona može se pouzdano utvrditi da li je poremećaj ciklusa izazvao baš sindrom policističnih jajnika.

Anti-Milerov hormon je hormon koga ’odaju’ folikuli u razvoju. Žene sa PCOS obično imaju veliki broj folikula u ranoj fazi razvoja, veličine 3-8 mm, koji luče ovaj hormon. Iako AMH s godinama opada, kod žena sa PCOS on ostaje stabilan i nakon 30. godine života.

NIZAK AMH I ENDOMETRIOZA

Za razliku od PCOS, endometrioza koja zahvata jajnik, a naročito stromu sa antralnim folikulima, uzrokovaće često sniženi nivo AMH, dok će vrednosti folikostimulirajućeg hormona (FSH) ostati normalne. Ovarijalna endometrioza je najteži stupanj ovog poremećaja i često zahteva hiruršku intervenciju. Prate je obično simptomi dismenoreje (bolnih menstruacija), hroničnog bola u maloj karlici, dispareunije (bola tokom seksualnog odnosa), neplodnost i narušeni kvalitet života. Endometrioza direktno utiče na ovarijalnu rezervu, a nivo anti-Milerovog hormona je pouzdani marker sprege ovog poremećaja i neplodnosti i omogućava dobru procenu ovarijalne rezerve kako bi se pronašao najbolji način lečenja neplodnosti. Jednom studijom je procenom nivoa AMH pre i nakon laparoskopske intervencije kod endometrioze utvrđeno je da nivo hormona u serumu značajno opada mesec dana kasnije.

AMH kao pouzdani marker ovarijalne rezerve kod pacijentkinja s endometriozom danas mnogim ženama koje pate od ovog poremećaja pomaže da se ipak ostvare kao majke putem krioprezervacije jajnih ćelija, ili se na osnovu njega predviđa odgovor jajnika na stimulaciju prilikom procedure veštačke oplodnje.

ovulacija i anti-milerov hormon

Ovulacija

Anti-Milerov hormon I MENOPAUZA

Analiza Anti-Milerovog hormona je naročito korisna ženama koje su na pragu menopauze. Kako kod žena prirodno s vremenom dolazi do smanjenja jajnih ćelija, a naročito od četrdesete godine života, tako i nivo ovog hormona opada. U poslednje vreme se taj proces sve ranije dešava, pa često dolazi do prevremene insuficijencije jajnika, odnosno preuranjene menopauze. Određivanjem nivoa AMH može da se dosta precizno predvidi kada će početi promene karakteristične za perimenopauzu, kao i kada će nastupiti menopauza. Utvrđeno je da je nivo AMH veoma nizak ili skoro nepostojeći oko 5 godina pre nastupa menopauze. U jednom istraživanju rađenom na ispitanicama od 20 do 49 godina života, utvrđeno je da se vreme menopauze može prilično pouzdano izračunati pomoću matematičkog modela na osnovu jednog jedinog merenja nivoa AMH i godišta pacijentkinje. Ovo je posebno važno kod žena koje su pod rizikom od preranog nastupanja menopauze, pre 45. godine života, ne samo radi poboljšanja mogućnosti za planiranje porodice, već i sprečavanja poremećaja koji često prate menopauzu, kao što su kardiovaskularna oboljenja.

Kako AMH igra glavnu ulogu u razvoju muških genitalija, on je veoam koristan i u dijagnostici poremećaja reproduktivnog trakta kod muškaraca. Veoma niski nivo AMH i testosterona ukazuju na nedostatak funkcionalnog testikularnog tkiva, i samim tim nemogućnost spermatogeneze. Čak i kada je nivo testosterona normalan, nizak AMH može ukazati na PMDS, perzistentni sindrom Milerovog kanala, retki oblik muškog pseudohermafroditizma koga karakteriše prisustvo ženskih reproduktivnih organa kod naizgled fizički normalnog muškarca, a čiji su prvi vidljivi znak nespušteni testisi nakon rođenja. Ovaj sindrom se ranije često potpuno slučajno otkrivao prilikom hirurških intervencija nevezanih za reproduktivni sistem.

AMH se može koristiti i kao dijagnostički marker u slučaju da se sumnja na postojanje tumora jajnika, a i kasnije u terapiji. I tako hormon i fiziologija vezana za njega koju je pre dva veka otkrio Miler, danas ženama može dati prilično jasne prognoze o budućnosti – bilo da se radi o nastupajućoj menopauzi, ili o dijagnostici poremećaja kao što su PCOS, endometrioza ili tumori. A jasnom slikom o rezervi jajnika može predvideti i da li i kada može uspeti da se ostvari kao majka.

Danas, kada se materinstvo sve više odlaže, ovakva jednostavna dijagnostika je veoma bitna. A kada jajnici zataje, ovulacija postane otežana, endometrijum nikako da zadeblja, ili kada na jajnicima počnu da se stvaraju ciste, u pomoć priskače Femisan A. Ovaj potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja najbolji je prijatelj svake žene, već od prve menstruacije pa do menopauze. S nastupom prelaznog perioda, ovu ulogu preuzima Femisan B koji je tu da olakša neprijatne simptome menopauze.

femisan A