Oko 51. godine života prestaje reproduktivna faza kod većine žena: poslednja menstruacija desila se godinu dana ranije, funkcija jajnika se ugasila, polni hormoni su se sveli na minimum, a sve te promene u organizmu prati niz simptoma u težem ili blažem obliku: valunzi (naleti vrućine), nervoza, promene raspoloženja, nesanica, bol u zglobovima, preznojavanje… Svi ti simptomi potrajaće još neko vreme u periodu koji sledi a zvanično se zove postmenopauza.
ŠTA JE POSTMENOPAUZA?
Postmenopauza bukvalno znači „posle menopauze“ i označava upravo taj period nakon što je menopauza zvanično nastupila, odnosno godinu dana nakon poslednje menstruacije. Neke žene će osetiti značajno olakšanje kada su simptomi postmenopauze u pitanju, a kod nekih će se oni povremeno javljati i tokom nekoliko godina kasnije. Ali do tog trenutka smo već naučile da živimo s njima i pronašle načine da ih olakšamo. Ono o čemu sada treba da se postaramo, ako već nismo, je da svom telu obezbedimo sve što mu je potrebno da bi normalno funkcionisalo. U suprotnom, postoji povećani rizik od niza poremećaja koji mogu izazvati i teže zdravstvene probleme.
Slabljenje funkcije jajnika dešava se usled pada nivoa reproduktivnih hormona, najviše estrogena i progesterona. Simptomi uobičajeni za menopauzu javljaju se upravo u periodu dok se telo prilagođava manjku ovih hormona koji su do tada igrali veliku ulogu u očuvanju njegovih funkcija. Da je zdravlje žene u direktnoj sprezi je sa hormonima potvrđuje i činjenica da su do pedesete godine života muškarci pod duplo većim rizikom u odnosu na žene od srčanog udara. Nakon pedesete godine taj rizik je izjednačen kod oba pola.
POSTMENOPAUZA I KARDIOVASKULARNI RIZIK
Ta činjenica nam jasno govori da u postmenopauzi moramo posvetiti veću pažnju svom srcu i krvnim sudovima. Promena koju će svaka žena sigurno primetiti u ovom periodu je naglo taloženje masnih naslaga u predelu stomaka. Ranije nam je bilo lakše da održavamo zdravu telesnu težinu. I kad se ugojimo, to su uglavnom bile potkožne masti koje bi se topile čim malo pripazimo na ishranu i pojačamo trening. Sada je to mnogo teže jer su masti koje se gomilaju visceralne, dubinske, i one oblažu unutrašnje organe. Na isti način masti napadaju i naše krvne sudove: krajem menopauze i početkom postmenopauze holesterol i trigliceridi rastu, arterije zadebljavaju i krvni pritisak se povišava. Sve to je mnogo izraženije ako vodimo sedentni način života, udišemo duvanski dim i nezdravo se hranimo. Ako to nismo promenile s prvim znacima menopauze, u postmenopauzi to svakako moramo učiniti kako bismo sprečile kardiovaskularne bolesti. Kada znamo ko nam je neprijatelj, odnosno da su kardiovaskularni poremećaji najveći uzrok smrti kod žena, lakše nam je da se pripremimo i borimo protiv njega.
Uz kardiovaskularni rizik, prekomerna težina u postmenopauzi direktan je put do metaboličkog sindroma i dijabetesa. Istraživanja su pokazala da je mediteranski tip dijete najidealniji za žene u postmenopauzi, pa je zato najbolje u ishranu uključiti što više povrća, naročito lisnatog zelenog, paradajza koji obiluje likopenom i štiti nam srce, orašastih plodova i morske ribe bogatih omega nezasićenim masnim kiselinama, integralnih žitarica, i obavezno piti dovoljne količine vode.
OSTEOPOROZA
Još jedan deo organizma koji pati zbog nedostatka estrogena su naše kosti. Estrogen igra važnu ulogu u osteogenezi i održavanju metabolizma kalcijuma. Jedna od prednosti našeg doba je što je životni vek duži nego ikada pre. Zato su nam potrebne jake kosti koje će nas nositi do kasne starosti. U menopauzi dolazi do gubitka koštane mase dinamikom 2-5% godišnje, i taj trend se nastavlja u narednim decenijama. Žene u ovom periodu drastično više gube koštanu masu nego muškarci i često toga nisu ni svesne. Simptoma nema sve dok ne dođe do preloma, kada se uspostavlja dijagnoza i često utvrdi da je osteoporoza već napredovala. Najgora manifestacija osteoporoze je na kičmenim pršljenovima. Lom kičmenog pršljena izaziva veoma intenzivan bol u leđima koji se pogoršava prilikom sedenja ili hodanja, onemogućava saginjanje ili uvrtanje tela, izaziva krivljenje kičme (kifozu) i gubitak visine. Fraktura lumbalnih pršljenova izaziva mnogo snažnije simptome i posledice od torakalnih. Statistike kažu da su žene nakon pedesete godine života podložne frakturama kičme, a nakon 80. godine života taj procenat ide čak do 40%.
Najbolji lek za osteoporozu je prevencija: ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D, i redovno umereno izlaganje sunčevim zracima. Pored toga, ženama nakon pedesete godine se preporučuju umerene vežbe snage – vežbe s tegićima, upravo kako bi se jačale kosti, i obavezno izbegavanje duvana.
POSTMENOPAUZA I GENITOURINARNE TEGOBE
Preko 50% žena u postmenopauzi pati od urinarne inkontinencije, nevoljnog mokrenja. Ova neprijatna pojava duplo više pogađa žene nego muškarce. Urinarna inkontinencija najčešće pogađa žene koje žive sedentnim načinom života, one koje najviše vremena provode za radnim stolom i u automobilu i ne bave se fizičkom aktivnošću. Kao jedan od simptoma menopauze, često je povezana sa seksualnom disfunkcijom, odnosno genitourinarnim sindromom menopauze, relativno novom kovanicom koja obuhvata niz simptoma kao što su vaginalna suvoća, osećaj peckanja i iritacija, neprijatnost tokom seksualnog odnosa zbog suvoće i urinarni simptomi kao što su hitna potreba za mokrenjem, nemogućnost zadržavanja mokraće, bolno mokrenje i česte infekcije urinarnog trakta. I ovde problem nastaje kada prestane protektivno dejstvo estrogena: kako je kod žena genitalni i urinarni trakt povezan, estrogen igra važnu ulogu u očuvanju oba. Urinarna inkontinencija se najčešće javlja u postmenopauzi, a po nekim istraživanjima razlog tome je u disfunkciji sfinktera, mišića koji zatvara bešiku odnosno njegovog vezivnog tkiva, a koji slabi s opadajem nivoa estrogena.
Suvoća vagine i neprijatni simptomi koji s njom dolaze mogu se rešiti vaginalnim lubrikantima, a stručnjak može prepisati i hormonalnu terapiju. A kada je inkontinencija u pitanju, za nju postoji niz rešenja, u najtežim slučajevima i hirurško, ali se uvek savetuje promena načina života. Neka istraživanja su pokazala da smanjenje telesne težine od 5% značajno doprinosi smanjenju simptoma. Kafu i alkohol treba potpuno izbaciti jer stvaraju veći pritisak na bešiku i iritiraju njenu sluzokožu. I na kraju, treba uvesti vežbe za jačanje karličnog dna, poznate i kao Kegelove vežbe. Kod suvoće sluzokože može nam pomoći konzumacija hrane bogate kolagenom i omega masnim kiselinama.
Srećom, Herba Svet ima rešenja za brojne tegobe u menopauzi:
Kod neprijatnih simptoma – valunga, nesanice, nervoze, preznojavanja, može da nam pomogne Femisan B. Ove kapi koje kombinuju odabrano lekovito bilje ne samo da ublažavaju ove simptome već deluju i kardioprotektivno. Ako smo sklone kardiovaskularnim poremećajima, patimo od visokog pritiska, povišenog holesterola i triglicerida, imamo anginu pektoris ili se oporavljamo od srčanog udara, mogu nam pomoći Leocardin kapi koje jačaju srčani mišić i smiruju rad srca. Kod urinarnih problema, čestih infekcija, osećaja iritacije i peckanja, idealan izbor su Nefrovit kapi. Ako imamo problem s varenjem i prekomernom kilažom, Equigal kapi će pospešiti rad creva, omogućiti redovno pražnjenje, ali i smanjiti osećaj gladi i pomoći da smršamo. A kada su koža, kosti, zglobovi i vezivna tkiva u pitanju, od velike pomoći je Glutation Hijaluron, napitak na bazi amino kiselina, hijalurona, biotina i lipozomalnog C vitamina. Uz prirodne dodatke ishrani iz laboratorije Herba Sveta, zdravu ishranu i dosta kretanja, postmenopauza je početak lepe i kvalitetne dugovečnosti.
