Kao svesna bića kojima je budućnost uvek neizvesna, ljudi su podložni brizi i zebnji zbog događaja čiji ishod je nepoznat u sadašnjem trenutku. Srećom, u najvećem broju slučajeva ta zebnja je neopravdana, i najveći broj katastrofalnih događaja koje zamislimo u svojoj glavi nikad se ne desi. Ipak, svako od nas je sigurno bio u situaciji kada nije mogao a da ne brine. Kada briga izađe iz okvira „normalnog“ i preraste u poremećaj, to zovemo anksioznošću. Anksiozna osoba je u stanju stalne zebnje, straha i strepnje i nije u stanju da to kontroliše. Ovaj mentalni poremećaj je sve češći u našem modernom društvu u kom nam preti sve manje realnih opasnosti, poput napada divlje životinje ili borbe s prirodnim nepogodama, ali su zato stres, otuđenost, usamljenost i neprilagođenost gotovo svakodnevne pojave. Postoji i period u životu žene kada je on posebno izražen, čak i ako se radi o razumnoj osobi koja se naizgled lako nosi sa životnim poteškoćama. Anksioznost u menopauzi je vrlo česta pojava, i, kao što ćemo videti, povezana je i sa vazomotornim simptomima u ovom periodu.
Istraživanja su pokazala da više od polovine žena doživljava pojačanu anksioznost u menopauzi, kao i depresiju, nervnu napetost ili nervozu. Ovaj „napad“ je posebno intenzivan u perimenopauzi, periodu od sredine 45. godine života kada se ciklus proređuje i polako gubi, naročito imajući u vidu da se tada, često iznenada, pojavljuje niz intenzivnih somatskih i mentalnih simptoma koji se u prvom trenutku ni ne povezuju s menopauzom. Ako iznenada počnu da vas bole zglobovi, imate jake glavobolje, stalno gubite stvari i vrlo ste zaboravni, nervi su vam napeti kao strune, a uz to vas svaki čas iznenada obliva obilan znoj, naravno da ćete se uplašiti za svoje zdravlje. Zato nije ni čudo što su u perimenopauzi žene dokazano pod mnogo većim rizikom da iskuse svaki simptom anksioznosti: osećaj gušenja, osećaj krivice, napad panike, napetost mišića, poremećaj spavanja, nemogućnost koncentracije, socijalne fobije, pad libida, lupanje srca…
HORMONI SU KRIVI ZA SVE
Baš kao i za sve ostale simptome, i za anksioznost u menopauzi odgovorni su hormoni. Velike fluktuacije hormona dokazano utiču na pojavu ili pojačanje intenziteta anksioznosti. Razlog što uopšte dolazi do menopauze je činjenica da je ženski reproduktivni period ograničen. On počinje s prvom menstruacijom, kada takođe izaziva velike promene kako na telu tako i na psihi devojčice (čuveno pubertetsko doba), a sredinom četrdesetih godina nivo hormona počinje drastičnije da opada, a s tim padom remete se i brojne funkcije kojima oni diriguju. Jer, iako su estrogen, progesteron, testosteron, i ostali polni hormoni pre svega zaduženi za plodnost, menstruaciju, ovulaciju i trudnoću, oni imaju velikog uticaja i na kardiovaskularni sistem – regulišu krvni pritisak, utiču na rad bubrega, nervnog sistema, funkcije kostiju, hrskavice i kože, tesno su povezani s hormonima koji regulišu metabolizam pa samim tim utiču i na funkcionisanje digestivnog i urinarnog trakta, iskoristljivost nutrijenata, nivo glukoze u krvi, upalne procese, potrošnju energije, kognitivne funkcije, glasne žice, i tako dalje.
Upravo iz razloga što je, na primer, estrogen direktno povezan s funkcionisanjem kardiovaskularnog sistema, kada njegov nivo opadne osećamo iznenadne nalete vrućine – valunge. Tokom trajanja valunga ubrzava se rad srca, pa imamo osećaj da preskače ili lupa. Samim tim skače i krvni pritisak, i kada se to desi u sred noći, skoro je nemoguće iz takvog stanja vratiti se normalnom snu. Ali to nije sve, pad estrogena, koji inače štiti unutrašnji sloj arterija, direktno utiče i na njihovo sužavanje, stvrdnjavanje i gomilanje plaka, što povećava rizik od koronarnih oboljenja.
Jedan od razloga što su žene podložnije poremećajima metabolizma i nekim mentalnim oboljenjima, na primer poremećajima u ishrani, upravo su hormoni. Estrogen direktno utiče na centralni nervni sistem i ima neuroprotektivno dejstvo, pa nagle promene njegovog nivoa direktno se odražavaju na nerve. To se može iskusiti i kao osećaj mravinjanja, peckanja, svraba, hladnoće, utrnulosti i pojačane osetljivosti, pa čak i bola u rukama, nogama ili na licu. Ova pojava zove se parestezija, a tokom ulaska u menopauzu žena je može iskusiti i kao gubitak fine motorike, nemogućnost da nešto uhvati, često ispuštanje predmeta ili trapavost. Opadanje estrogena odgovorno je i za pojavu periferne neuropatije, oboljenja kog karakteriše oštećenje perifernih nerava. Zato žena koja ulazi u menopauzu može s pravom da kaže da su joj „otišli nervi“.
KAKO SPREČITI ANKSIOZNOST U MENOPAUZI?
Kada dobro shvatimo šta nam se u organizmu dešava, i da je sve to „potpuno normalno“, ma koliko to suludo zvučalo, shvatićemo da ne moramo da brinemo što pojačano brinemo. Pa ko ne bi bio uznemiren i dobio socijalnu fobiju kada ga kompletno oblije znoj tokom važne prezentacije na poslu, uz snažno lupanje srca, trnce u rukama i nogama, mentalnu maglu i iznenadno mutiranje glasa? Postoje, dakle, vrlo opravdani razlozi za anksioznost u menopauzi, a postoje i načini da se ona spreči ili ublaži.
Kako su, kao što smo videli, nagle oscilacije hormona glavni krivci za pojavu simptoma menopauze, ono što nam je potrebno je da popunimo postojeće estrogenske receptore. Estrogenski receptori su grupe proteina koje se nalaze unutar ćelija tkiva koje aktivira hormon estrogen, a koji su važni za brojne fiziološke procese. Danas su sve više pod lupom nauke, jer se u njima prepoznaje potencijal za prevenciju i lečenje brojnih poremećaja. Kako možemo popuniti estrogenske receptore? Jedan od načina koji nudi medicina je hormonska supstituciona terapija, koja se pokazala rizičnom jer povećava rizik od širenja ćelija karcinoma. Drugi način je da svom organizmu obezbedimo estrogen iz prirodnih izvora: fitoestrogena. Fitoestrogeni su jedinjenja koja su prisutna u biljkama, a čija struktura je vrlo slična estradiolu. Imitirajući dejstvo estrogena, ova jedinjenja popunjavaju estrogenske receptore i tako pomažu ne samo da izbegnemo neprijatne simptome, već i da sačuvamo i druge funkcije organizma i sprečimo oboljenja.
Fitoestrogeni su prisutni u hrani koju svakodnevno uzimamo, a da to nismo ni svesni: žitarice, mahunarke, šargarepa, jabuka i pivo, na primer, sadrže ova jedinjenja. Ali postoje i biljke čije je primarno dejstvo estrogensko, i one mogu biti veoma korisne ženama koje ulaze u menopauzu. Na primer konopljika ili viteks (koju ne treba mešati s konopljom) ima snažno estrogensko dejstvo, pa pored ublažavanja simptoma deluje i protivupalno, antioksidantno, i štiti kognitivne funkcije. Divlji jam sadrži fitoestrogen diosgenin koji je sličan progesteronu, još jednom hormonu koji naglo opada u perimenopauzi. Nauka se danas se sve više bavi diosgeninom jer je pokazao veliki potencijal u hormonskoj supstitucionoj terapiji, ali bez ikakvih negativnih dejstava. Hmelj (čuveni sastojak piva), obiluje 8-prenilnaringeninom, fitoestrogenom koji smiruje valunge, umiruje i olakšava san. Cimicifuga ili crni kohoš obiluje fitoestrogenima koji stimulišu lučenje dopamina – „hormona sreće“ i sprečava anksioznost i depresiju.
Ekstrakte svih ovih biljaka sadrži Femisan Gold – prirodni preparat namenjen ženama na ulasku u menopauzu. Pored fitoestrogenskih biljaka, Femisan Gold sadrži i anđeliku, biljku sa snažnim protivupalnim, spazmolitičnim i antitumornim dejstvom koja deluje i antidepresivno i umirujuće, štiti kognitivne funkcije i metabolizam, kao i ženšen, čuveni lek tradicionalne kineske medicine, biljku koja je snažan adaptogen i pomaže ženama da se izbore sa stresnim promenama u ovom periodu. Ženšen sadrži ginsenoside, fitoestrogene koji popunjavaju estrogenske receptore, ali imaju i snažno antikancerogeno dejstvo – pomaže u sprečavanju raka dojke, ali i pospešuje gradnju kostiju i sprečava osteoporozu.
Anksioznost u menopauzi je samo jedan od brojnih simptoma koji može pohoditi žene tokom perimenopauze, a Femisan Gold ovaj period pun izazova pretvara u zlatno doba života i omogućava nesmetano obavljanje aktivnosti i uživanje u malim zadovoljstvima.
