Naše telo je deo prirode, pa je sasvim logično da njime vladaju prirodni zakoni. Nedavno je geolog Brus Fauk, posmatrajući kristale oko toplih izvora u nacionalnom parku Jelouston, došao do zaključka da je nastanak i nestanak kamena u prirodi ništa drugo do ogledalo onoga što se dešava u našim bubrezima, suprotstavljajući se tako čvrstom stavu moderne medicine da se kamen u bubregu ne može rastvoriti.
ŠTA TOPI KAMEN (U BUBREGU)?
Fauk, koji je tokom svog radnog veka, proučavajući minerale i kristale, posetio brojne termalne izvore i koralne grebene, tvrdi da svaki kamen raste i rastvara se. Kamen koji nastaje u bubregu sastoji se od kalcijuma i oksalata, a kada se u njega upere ultraljubičasti zraci, postaju vidljivi tanki slojevi minerala koji liče na dragi kamen. Te prelepe boje kamen duguje raznim organskim materijama, mikrobima, ćelijama bubrega i hemikalijama koje oni stvaraju. Fauk tvrdi da, baš kao i mikrobi u termalnim izvorima Jeloustouna, i mikrobi iz bubrega podstiču rast kristala u njemu. Ako uspemo da bolje razumemo strukturu kamena, možemo doći do rešenja kako da se kamen u bubregu rastvori i da se zaustavi njegov ponovni rast, objasnio je ovaj naučnik u zajedničkom stručnom tekstu geologa i urologa.
Faukove tvrdnje imaju smisla. Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. Danas je nefrolitijaza, kako se zvanično zove prisustvo bubrežnog kamena, prilično zastupljen poremećaj koji mnogo češće pogađa muškarce nego žene. Da nas je moderan način života saterao u ćorsokak potvrđuje i činjenica da se kamen u bubregu znatno češće javlja u razvijenim zemljama i kod osoba višeg društvenog statusa. Dakle, način ishrane igra veliku ulogu u njegovom nastanku, kao i kvalitet i količina vode koju pijemo.
STVARANJE KAMENA
Kada putem mokraće izlučujemo previše minerala, a pritom organizam nema dovoljno tečnosti, minerali počnu da se kristalizuju. Neki od čestih faktora koji su zaslužni za formiranje peska i kamena u bubregu su infekcije mokraćnih puteva i oboljenja koja izazivaju zastoj mokraće, kao i poremećaji metabolizma i endokrinog sistema. Kada u prečniku ima par milimetara, ova formacija smatra se peskom i obično se sama izbaci. Ali kamen veći od 7 milimetara najverovatnije će se zaglaviti u mokraćnom kanalu i sprečiti normalan protok mokraće, a pritom će konstantno oštećivati sluzokožu, što je idealna sredina za nastanak infekcije. Sve veće od toga ne može da uđe u kanal i ostaje u bubregu gde se vremenom sve više širi.
KAMEN U BUBREGU: IZBACIVANJE
Ali ono što je najstrašnije kod kamena u bubregu je bol koji može izazvati. Ovaj konkretan bol zove se bubrežni ili renalni kolik i po intenzitetu se smatra jačim od porođajnog. Kada uđe u mokraćni kanal, zaglavljeni kamen onemogućava slobodni protok mokraće i izaziva nesnosan bol u leđima koji kreće u slabinskom delu kičme, širi se ka preponi i traje od 20 minuta do više sati. Prate ga simptomi kao što su jaka potreba za mokrenjem, učestalo mokrenje i osećaj peckanja prilikom mokrenja, povišena temperatura, mučnina, povraćanje, često i krv u mokraći. Infekcije urinarnog trakta su redovni pratilac ovog stanja. Bol može biti toliko intenzivan da izazove gubitak svesti, i zahteva bolničko lečenje. Upravo su jaki bolovi ono što nas natera da se konačno pozabavimo stanjem svojih bubrega. Ali čak i kada se primene razne metode razbijanja i uklanjanja kamena, postoje velike šanse, čak do 70% da će se ponovo pojaviti, u jednom ili oba bubrega.
Medicina nema konkretan „lek“ za kamen u bubregu. Kod vrlo sitnih kamenčića može doći do spontane eliminacije, ali kod prisustva kamena većih dimenzija kako u bubrezima tako i u žučnoj kesi koji izaziva probleme, „lečenje kamena“ se pre svega svodi na saniranje simptoma lekovima protiv bolova, infuziju ukoliko je potrebna, a potom uklanjanje kamena. Kamen može biti toliko veliki da ispunjava unutrašnje šuplje strukture bubrega i remeti njegove funkcije, i tad je neophodna hirurška intervencija. Operacija je rešenje i kad kamen izaziva česte infekcije i remeti normalan protok urina.
Nakon ultrasonografskog pregleda kojim se kod pacijenata dijagnostifikuje prisustvo kamena, kao i analize krvi i urina (leukociti u urinu – leukociturija znak su bubrežne infekcije), zavisno od ozbiljnosti situacije, mogu se koristiti određene metode za razbijanje kamena. Neke od modernih metoda koje se danas primenjuju su endoskopska litotripsija, kojom se pomoću tankog teleskopskog instrumenta dospeva do samog bubrega i kamen usitnjava sondom, ureteroskopija, ubacivanje sonde kroz uretru i bešiku pomoću koje se kamen locira i potom razbija, ili perkutanu nefrolitotomiju, tokom koje se minimalnom invazijom instrument uvodi u bubreg kako bi se razbio kamen.
Kako bubrežni kolik, u slučaju postojanja kamena u bubregu ili mokraćnom kanalu ukazuje na zapušenje kanala, ukoliko se sumnja u postojanje rizika za nastanak sepse, pacijentima se obično prepisuju antibiotici.
PREVENTIVA
Kako bismo posvetili pažnju svojim bubrezima, ono što je važno da znamo je čemu oni služe: ovi vitalni organi prečišćavaju nečistoće iz krvi i izbacuju ih putem urina. Tokom jednog dana kroz njih prođe do 200 litara krvi. Na taj način oni nivelišu količinu natrijuma, kalijuma i kalcijuma u krvi. Ako želimo da su nam bubrezi zdravi, moramo im obezbediti dovoljno vode da mogu nesmetano da rade svoj posao, i ne smemo ih pretrpati materijama koje čiste.
Zato bi svi trebalo da obratimo pažnju na to kakvu hranu jedemo i kakvu vodu pijemo. I posebno – u kojoj količini. Osobe koje već imaju kamen u bubregu obično imaju smanjen unos tečnosti, što se manifestuje tamnom mokraćom, pa bi trebalo da piju toliko vode da izluče putem mokraće najmanje dve litre. Dokazano je da unos veće količine vode može sprečiti ponovnu pojavu kamena.
U faktore rizika spada i porodična istorija kamena u bubrezima, kao i ono što smo navikli da vidimo na porodičnoj trpezi. Prerađena hrana bogata je solima koje veoma nepovoljno utiču na rad bubrega i sprečavaju drenažu. Bubrezima ne prija ni hrana koja sadrži oksalate (spanać, kikiriki, pasulj, pivo, čokolada, kafa) ni previše mesa. Ali ako oksalate jedemo zajedno s kalcijumom tokom istog obroka, povećavamo verovatnoću da se vežu u želucu i crevima pre nego što bubrezi počnu da ih procesuiraju, smanjujući tako mogućnost da se formira kamen. Umesto industrijski prerađene hrane, najbolje je da sami pripremimo svoje obroke od svežih namirnica. Veliki prijatelji našeg urinarnog trakta su peršun, celer, lubenice, i najvažnije od svega – čista, kvalitetna voda bez previše minerala. Gojaznost posebno opterećuje bubrege, kao uostalom i sve druge vitalne organe, pa se moramo pobrinuti da održavamo normalnu kilažu.
Kako je najbolja preventiva tečnost, obavezno treba povećati njen unos. Osobe koje imaju poteškoća da piju dovoljno vode, mogu u nju dodati malo ceđenog voća, naročito citrusa, kako bi joj dale ukus, a pod poželjnom tečnošću se nikako ne podrazumevaju gazirani slatki napici koji samo mogu pogoršati poremećaj rada bubrega. Danas postoje brojne aplikacije koje nam pomažu da se setimo da povremeno popijemo po čašu vode i mere unos.
PRIRODNI LEK ZA KAMEN U BUBREGU
Ali ono što nam najviše može pomoći, kao preventiva ili kada već postoji problem, je lekovito bilje. U narodu se čaj za kamen u bubregu koristio odvajkada. Čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza i rastavić su herojska petorka koja efikasno rešava infekcije urinarnog trakta, čak i kad je u pitanju najupornija bakterija, Ešerihija koli, smiruje akutne i hronične upale i bolesti bubrega, mokraćne bešike i mokraćnih puteva, ima diuretičko dejstvo i doprinosi pravilnoj raspodeli tečnosti u organizmu, a preventivno deluje protiv nastanka peska i kamena u bubregu, dok kod već prisutnih kristala olakšava bolne krize. Čaj za kamen u bubregu danas ima svoju unapređenu verziju. Svih ovih pet prirodnih junaka deo su preparata Nefrovit koji se mnogo efikasnije apsorbuje od čaja i samim tim ima i bolji efekat.
Ništa na ovoj planeti nije večno, čak ni kamen. A uz Nefrovit, kamen u bubregu ne dobija šansu da raste i izaziva infekcije.
