Napad panike

napad panike, Optima Forma

Srce vam jako lupa, obliva vas hladan znoj, tresete se kao prut, zadihani ste kao da ste istrčali maraton, gušite se, čini vam se da ste iskoračili iz svog tela i da svet oko vas nije stvaran, muka vam je, osećate kao da ste u čeljustima nerealnog, intenzivnog straha, deluje vam da ćete pasti u nesvest, ili, još gore, ubeđeni ste da ćete umreti… Uz to sve vreme imate osećaj slutnje kataklizme svetskih razmera. To je ’samo’ napad panike. Može vas iznenaditi u potpuno bezazlenim situacijama, dok se vozite gradskim prevozom, sedite kod kuće, ili čak tokom sna. Vrlo je neprijatan i zastrašujući, a kad prođe, ostavlja vas u stalnom strahu da će se ponoviti. Stvar postaje gora kad odete kod lekara koji vas detaljno pregleda pa vam saopšti da vam nije ništa. I onda okolina počne da veruje da ste hipohondar.

SIMPTOMI

Napad panike dolazi iznenada, uz teskobu i strah koji vas potpuno zaposedaju i tada niste u stanju da razmišljate racionalno. Uz gubitak razuma i nalet adrenalina, prate ga i fizički simptomi, ubrzano lupanje srca, gušenje, znojenje, zadihanost, drhtavica, mučnina… Simptomi napada obično traju desetak minuta do pola sata, a dok traju deluje kao da se nikada nećemo smiriti, i ostavljaju svoju ’žrtvu’ u stanju potpune iscrpljenosti.

napad panike slikovito prikazan kao zver

Može se desiti svakome od nas, ali žene su mu duplo sklonije od muškaraca, iz zvanično neobjašnjenih razloga. Ipak u periodu ulaska u menopauzu kada je nervni sistem posebno prenapet, mogu se prvi put javiti ili intenzivirati već postojeći napadi panike. Jedno istraživanje koje je uključivalo 3369 žena u postmenopauzi potvrdilo je da je napad panike čest u ovom dobu, a povezan je i sa postojećim stresom i zdravstvenim poremećajima. Često je strah još veći jer nam simptomi liče na srčani ili moždani udar. Neke studije su dokazale da napad panike zaista može povećati rizik od ova dva potencijalno fatalna stanja, naročito kod mlađih osoba. Inače je poznato da anksiozni poremećaji negativno utiču na kardiovaskularni sistem.

Ako se napadi panike spontano ponavljaju tokom dužeg perioda, počinjemo da strepimo od sledećeg napada i da izbegavamo ljude i javna mesta. I tako već gazimo u složenije stanje koje se u psihijatriji zove panični poremećaj. Napadi panike mogu biti pratioci drugih mentalnih i fizičkih poremećaja, kao što su poremećaji u ishrani, poremećaji spavanja, poremećaj ličnosti ili problemi sa varenjem – gastroezofagealni refluks ili iritabilno crevo.

NAPAD PANIKE I NJEGOVI OKIDAČI

Ali iako nam deluje da se panični napad dešava spontano i bez razloga, postoji niz poznatih okidača: stres na poslu ili u porodici, selidba, smrt bliske osobe, stresna vožnja, neprijatne društvene situacije, odvikavanje od alkohola ili droge, konzumiranje previše napitaka koji sadrže kofein, kao i hronična oboljenja – dijabetes, srčane smetnje, iritabilno crevo, astma ili poremećaji rada štitaste žlezde. Naravno, i svi ovi ’telesni’ poremećaji imaju psihosomatske uzroke.

Iako napadi panike i panični poremećaj nisu u potpunosti naučno objašnjeni, istraživači smatraju da oni u osnovi predstavljaju odgovor ljudskog organizma u slučaju potencijalne opasne situacije, takozvanu reakciju ’bori se ili beži’ koja je našim precima hiljadama godina omogućavala opstanak u surovoj prirodi. Kada bi jednog takvog našeg pretka pojurio medved, nalet adrenalina bi mu pomogao da u sekundi instinktivno reaguje i nađe najbolje rešenje da preživi. Njega bi pratilo lupanje srca i ubrzano disanje, što je imalo istu svrhu, da telo dovoljno opskrbi kiseonikom i da mu nadljudsku snagu i brzinu.

Nažalost, danas neke životne situacije posmatramo kao što je nekada naš predak video napad opasne divlje zveri. Iako nam stresne situacije ne ugrožavaju direktno život, one ostavljaju velike posledice po naše telo i psihu. Kod svakoga od nas konstantne stresne situacije traže ventil i ispoljavaju se na različite načine. Reklo bi se da nas taj opasni medved grize iznutra, a mi čak nismo u stanju da sagledamo ko nam je neprijatelj. I tako, dok nam se gomilaju stresne obaveze, konfliktne situacije i traumatični događaji, mi pokušavamo da ’plivamo’ dalje, kao da se ništa ne dešava, sve dok jednog trenutka naše telo ne kaže dosta!

KAKO SMIRITI UM KADA POČNE NAPAD PANIKE?

Ako vas zadesi napad panike, najvažnije je da umete da ga prepoznate. Kada postanete svesni da se vaša psiha poigrava s vama, bićete u stanju da se izdignete iznad situacije i preuzmete kontrolu. Za to postoje mali trikovi i tehnike opuštanja. Jedan od najvažnijih je disanje. Inače je gubljenje daha jedan od simptoma paničnog napada. Ubrzano disanje i zadihanost nas samo još više gura u paniku, i zato moramo ovladati svojim dahom. Najjednostavniji recept je da se koncentrišemo na disanje, da budemo potpuno prisutni uz udah i izdah. Možemo disti na usta ili nos, udahnuti dok brojimo do četiri, zadržati dah dve sekunde, izdahnuti brojeći do četiri i zadržati dve sekunde, pa tako u krug. Kada smo usredsređeni samo na svoj dah, nema mesta za druge misli koje inače samo ’dosipaju ulje na vatru’. Na ovaj način ćemo sprečiti i mogućnost da, usled prevelike zadihanosti, hiperventiliramo i padnemo u nesvest.

smirenost u stresnim situacijama

Uz fokus na disanje možemo zatvoriti oči, što će nam pomoći da izbegnemo sve druge stimulanse oko sebe. Da odagnamo negativne misli mogu nam pomoći druga čula: osećaj tkanine pod prstima ili tla pod našim stopalima, miris lavande ili kucanje sata. Kada ovladamo disanjem, možemo svoj um usmeriti na mišiće, jedan po jedan, od temena ka stopalima, i svesno ih opuštati, posebno se zadržavajući na onima koji su se najače stegli. To su obično mišići vilice, ramena i ekstremiteta. Nakon opuštanja mišića sledeći korak je da zamislimo sebe na nekom prijatnom mestu, bilo da je to neka egzotična plaža, šuma ili mesto na kom smo se u detinjstvu osećali sigurno i bezbedno. Sve vreme treba da zadržimo svest da je stanje kroz koje prolazimo trenutno i da će uskoro proći.

Ovu jednostavnu meditaciju možemo praktikovati i kada nemamo napad panike, kako bismo sprečili da nas stres uzme pod svoje. Napade panike nećemo sprečiti strepeći od njih, naprotiv. Zato je bitno da preuzmemo kontrolu nad sobom i svojim reakcijama. Mnoge drevne veštine, poput joge ili ći gonga, bave se ovakvim meditativnim metodama opuštanja. A u tome nam dodatno može pomoći i lekovito bilje. Valerijana, hmelj i matičnjak su biljke koje su se oduvek koristile za ublažavanje anksioznih stanja, poremećaja sna, reakcija na stres i depresija, a pritom, za razliku od modernih sintetičkih lekova, neće nas umrtviti i uspavati, već će nam pospešiti koncentraciju i elan.

Kombinacija te tri biljke ušla je i u savremeni a pritom potpuno prirodni preparat Optima Forma. Ove kapi bez konzervansa i veštačkih aditiva mogu nam se savršeno uklopiti u moderan način života jer nemaju nikakve kontraindikacije, a jednostavno se koriste. Valerijana, matičnjak i hmelj otklanjaju simptome nervoze, straha, uznemirenosti, zebnje, uveče će nam omogućiti zdrav i okrepljujući san a tokom dana odličnu koncentraciju i pamćenje, kao i pospešiti sposobnost da se izborimo sa stresom i anksioznošću.

A kada krenu simptomi menopauze, tu je Femisan B. Opet su tu valerijana i matičnjak da nas umire, ali i bela imela, hajdučka trava i neven da smanje velike oscilacije hormona i spreče oboljenja kojima smo sklone u prelaznom periodu.

Uz svest i ovo biljno carstvo lako ćemo se iščupati iz čeljusti straha.

Optima forma

Prethodni članak
‘Razroki gusar’
Sledeći članak
Kamen u bubregu
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro