Ponedeljak ujutru. To je vreme kada se akutni infarkt najčešće javlja. Na drugom mestu je subota ujutru. U svakom slučaju jutro, jer su tada krvna zrnca ’lepljivija’. Danas je on jedan od najčešćih uzroka smrti. U Srbiji ga godišnje doživi čak 10.000 osoba, od toga 30% njih ne preživi. Sve je veća učestalost infarkta miokarda kod osoba mlađih od 40 godina, više kod muškaraca nego žena, ali nakon ulaska u menopauzu šanse su jednake za oba pola. Nažalost, polovina smrtnih slučajeva dešava se tokom prvog sata od nastupa srčanog udara, i to van bolnice.
INFARKT: SIMPTOMI
A simptomi srčanog udara? Pre svega bol ili stezanje u grudima, konkretno kod grudne kosti koji se širi ka vratu, vilici, leđima ili levoj ruci. Bol obično traje preko 20 minuta, nastavlja se i u stanju mirovanja, i po tome se razlikuje od bola izazvanog anginom koji obično prolazi nakon desetak minuta. Drugi simptomi su osećaj gušenja i malaksalosti, preznojavanje, osećaj mučnine, čak i povraćanje, kratak dah – nedostatak daha ili zadihanost, osećaj lupanja srca, bledilo… I sve to zato što naše srce gubi kontrolu nad svojim mišićem.
Neki put tokom srčanog udara nema nikakvih simptoma. To su takozvani bezbolni ili nemi infarkti i češće pogađaju dijabetičare i osobe starije od 75 godina. Žene i muškarci mogu osetiti simptome koji mogu biti različiti. Na primer, muškarci češće osećaju jak bol u grudima, nesvesticu, kratak dah, mučninu i bol u levoj ruci. Neke žene umesto bola u grudima osećaju bol u leđima, ruci, vratu, ramenu ili grlu, uz prateću mučninu, umor, zadihanost i povraćanje.
Ali često simptomi počnu blago i nastavljaju se i pojačavaju tokom narednih dana, a ponekad i nedelja, dok konačno ne dođe do infarkta. Zato je važno prepoznati ih i što pre potražiti pomoć – prva dva sata su kritična. Statistike kažu da žene mlađe od 50 godina, iako ređe dobijaju infarkt od muškaraca te dobi, imaju duplo veće šanse da se on završi fatalno upravo zato što ignorišu rane simptome. Jedan od načina da pomognemo sebi, kad osetimo simptome i dok čekamo pomoć, je da sažvaćemo i progutamo najobičniji aspirin.
Dijagnoza infarkta miokarda uspostavlja se na osnovu simptoma, nalaza EKG-a i biohemijskih markera. Pacijenti koji odmah po nastupanju infarkta završe u urgentnom centru imaju velike šanse da prežive. Fatalni ishodi obično su vezani za slučajeve kada pacijent ne stigne do bolnice i ne primi odgovarajuću terapiju.
ZAŠTO DOLAZI DO INFARKTA MIOKARDA?
Tokom rane mladosti ne brinemo mnogo o zdravlju. Organizam je jak pa se ne buni kada ga hranimo nezdravim mastima, šećerom, kada dane provodimo sedeći ispred kompjutera ili televizora, ili gutamo svakodnevni stres, a pritom još možda pušimo cigarete ili čak koristimo neke psihoaktivne supstance. Ali kako se bližimo četrdesetima, posledice takvog načina života počinju da se vide, najviše na našim arterijama. Uzrok infarkta u preko 90% slučajeva je upravo ateroskleroza koronarnih arterija. One su te koje prokrvljuju srčani mišić – miokard. Unutrašnji sloj arterija zadebljava i na njima se stvara plak – aterosklerotska pločica koja se sastoji od masnih supstanci, holesterola, kalcijuma i mrtvih ćelija. Zamislimo ga kao naslage masnoće i nečistoće unutar vodovodne cevi. Kada otvorimo česmu, voda teče, ali kako se te nečistoće gomilaju, mlaz je sve tanji. Ono što je najopasnije je kad se naslage u nekom trenutku odvoje od cevi i zapuše je.
Tako nastaje krvni ugrušak – tromb: plak puca, odvaja se od epitela koji oblaže zid koronarnog krvnog suda, pritom ga oštećujući, i blokira krvni sud. Srčani mišić tada ostaje bez svežeg protoka krvi i kiseonika i nakon dvadesetak minuta počinje da odumire. Upravo to stanje zove se infarkt miokarda i zahteva hitnu lekarsku pomoć. Infarkt se leči bolnički, pomoću lekova koji utiču na rastvaranje krvnog ugruška, ili mehaničkim putem – ugradnjom stenta tokom perkutane koronarne intervencije.
MENOPAUZA I INFARKT
Dok god traje protektivno dejstvo estrogena, žene imaju duplo manje šanse da dožive infarkt od muškaraca. Estrogen utiče na niz faktora, uključujući i koncentraciju lipida u serumu, koagulaciju, funkcionisanje ćelija srčanog tkiva. S nastupanjem menopauze ta šansa se izjednačava. Menopauza u proseku nastupa oko 51. godine života, zvanično kada je prošlo godinu dana od poslednje menstruacije. S padom polnih hormona mnogo toga se menja u životu žene, i ako ne vodi računa, ona je podložnija nizu oboljenja kao što su metabolički sindrom, dijabetes, osteoporoza i kardiovaskularne bolesti. Godine koje prethode ulasku u menopauzu – perimenopauza, period su kada se vrlo lako gomilaju kilogrami. Niz simptoma koje sa sobom nosi perimenopauza kao što su depresija, nesanica, umor, bol u zglobovima, utiču na smanjenje fizičke aktivnosti, a kod nekih žena raste potreba za hranom. Sve to za posledicu ima taloženje visceralnih masti, dubinskih masnih naslaga oko vitalnih organa, pojavu masne jetre i povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi koji doprinose poremećaju cirkulacije kroz krvne sudove.
Danas sve više žena prerano ulazi u menopauzu. Preuranjena perimenopauza nosi veliki rizik od kardiovaskularnih oboljenja kasnije tokom života. Medicina je rešenje tražila u hormonskoj supstitucionoj terapiji, međutim studije su pokazale da ona nema efekta kada je kardiovaskularni rizik u pitanju. Takođe, potencijalni anti-aterosklerozni efekat estrogena je slabiji kod arterija koje su već obolele. Zato je preventiva izuzetno bitna kod žena u prelaznom periodu.
OPORAVAK NAKON INFARKTA MIOKARDA
Osobe koje prežive infarkt moraju proći kroz period oporavka koji podrazumeva mirovanje i adekvatnu terapiju. Nažalost, to što su ga jednom ’preležale’, ne znači da ga neće dobiti opet, naprotiv. Zato je vrlo bitno promeniti stil života i ukloniti sve moguće faktore rizika od srčanog udara. Postoje činioci na koje ne možemo uticati kada je infarkt u pitanju: nasleđe i pol. Ali na ostale možemo: ishrana, gojaznost, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, pušenje, alkoholizam, neaktivnost, stres, šećerna bolest… Za uspešnu preventivu infarkta srca potrebni su i redovni pregledi kardiologa.
Pored zdravijeg načina života, boljem oporavku, ali i prevenciji novog infarkta i bolesti srca, veoma mogu doprineti i lekovite biljke: srdačica, rastavić, matičnjak, valerijana, čestoslavica i bela imela predstavljaju dobitnu kombinaciju koja hrani srce, osvežava ga i jača. Acetil-holin koji je deo sastava ovih lekovitih biljaka uravnotežava krvni pritisak, a holin doprinosi razlaganju masnoća i usporava njihovo taloženje u zidovima krvnih sudova. Minerali poboljšavaju gipkost i elastičnost mišića srca i krvnih sudova i uspostavljaju normalan srčani ritam.
Naše srce zato voli Leocardin – prirodni preparat koji sadrži upravo ovu kombinaciju šest lekovitih biljaka. On nam može pomoći kada se oporavljamo nakon infarkta, kod srčane slabosti, angine pektoris ili naglih varijacija pritiska, ali još bolje je da ga koristimo za prevenciju kardiovaskularnog rizika i sačuvamo svoj srčani mišić na vreme. A za žene u menopauzi idealno rešenje je Femisan B. Kombinacija bele imele, hajdučke trave, nevena, matičnjaka i valerijane ne samo da će smiriti rad srca i zaštititi ga, već će otkloniti i neprijatne simptome koji prate ulazak u menopauzu: valunge, nervozu, nesanicu, promene raspoloženja, preznojavanje… Koristeći redovno Leocardin i Femisan B radimo najbolje za svoje srce – sprečavamo da dođe do infarkta i poboljšavamo kvalitet svog života do duboke starosti. Umesto boravka na kardiologiji, vreme možemo posvetiti aktivnostima koje volimo.
