Naše srce vredno radi čitav svoj vek. Krv koju pumpa protiče kroz ceo organizam i bukvalno nam daje život. Dešava se da mu je rad otežan ili skoro nemoguć, a često mu i sami odmažemo nezdravim načinom života. Kada je količina krvi koju srce pumpa veća, ili kada su arterije kroz koje teče krv oštećene, suviše uzane, krute ili zapušene, pritisak raste. Hipertenzija ili povišeni krvni pritisak predstavlja glavni rizik za nastanak hronične bolesti srca, moždani udar i srčani udar.
ŠTA JE HIPERTENZIJA?
Arterijska hipertenzija ili visok krvni pritisak je stanje kada su izmerene vrednosti krvnog pritiska veće od 140/90 mmHg. Gornji, sistolni pritisak, rezultat je kontrakcije, odnosno grčenja leve srčane komore, a donji, dijastolni, rezultat je pritiska dok su zalisci aorte zatvoreni. Primarna hipertenzija je ona koja nastaje usled genetskih faktora, stresa ili nezdravog načina života, dok je sekundarna hipertenzija posledica oboljenja ili dugotrajne upotrebe nekih lekova.
Zamislite da ručno pumpate vodu u cevovod i da od protoka vode u tom cevovodu zavisi nečiji život. Ali vremenom cevi počnu da rđaju, nakupi se kamenac i delimično ih zapuši, i vi osećate da morate sve jače da pritiskate pumpu. Naravno da će se u nekom trenutku neki deo pumpe oštetiti, kao i da ćete i vi osetiti zamor zbog preteranog napora. Zamislite sada kako je vašem srcu. Kada bismo mogli da imamo svakodnevni vizuelni uvid u rad sopstvenog srca, verovatno bismo ga bolje čuvali.
Hipertenzija je jedan od najpodmuklijih poremećaja i zahteva ozbiljno lečenje. Većina ljudi koja je ima toga nije ni svesna. U Srbiji svaka deseta osoba pati od visokog krvnog pritiska. Nauka je nedvosmisleno dokazala da na povišeni krvni pritisak utiču sledeći
FAKTORI RIZIKA:
- Gojaznost – Osobe sa indeksom telesne mase preko 25 su pod većim rizikom od hipertenzije, dislipidemije i dijabetesa.
Povišen holesterol – postoji dokazana direktna veza između povišenog holesterola izazvanog nezdravom ishranom i hipertenzije. - Povišen šećer u krvi – hipertenzija uglavnom ide zajedno uz dijabetes tipa 2, a često i gojaznost. Razlog je u sprezi između povišenog krvnog pritiska, povišenih triglicerida i nivoa insulina. Kod dijabetesa tipa 1 intenzivna insulinska terapija smanjuje rizik od nastanka hipertenzije. Takođe, blagovremenim dijagnostifikovanjem ovog tipa dijabetesa smanjuje se rizik od prevremene smrti.
- I sve to udruženo u metabolički sindrom: nagomilane naslage masti u predelu struka, povišeni trigliceridi i loš holesterol, nizak ’dobar’, tj. HDL holesterol, povišen nivo insulina, masna jetra… Metabolički sindrom danas poprima oblike epidemije a studije su utvrdile da se kod osoba sa hipertenzijom i metaboličkim sindromom dosta ranije pojavljuju znaci oštećenja organa, kao i kardiovaskularne bolesti
- Neumereno ali i umereno redovno konzumiranje alkohola – studija na preko 17000 ispitanika pokazala je da 7-13 alkoholnih napitaka nedeljno značajno povećava rizik od hipertenzije.
- Pušenje – duvan definitivno utiče i na krvni pritisak, a primećene su promene u njemu prilikom smanjenja ili povećanja broja cigareta koje različito utiču na gornji i donji pritisak kod muškaraca i žena.
- Nasledni faktor – imamo 30-60% šanse da hipertenziju nasledimo ili prenesemo svojoj deci.
- Fizička neaktivnost – redovna fizička aktivnost dokazano snižava pritisak a samim tim i rizik od kardiovaskularnih oboljenja
- Povećan unos soli– smanjivanjem natrijuma u ishrani ne samo da se smanjuje i krvni pritisak, već i rizik od smrti izazvanih kardiovaskularnim oboljenjima.
HIPERTENZIJA – SIMPTOMI
Hipertenzija se često otkriva na rutinskom sistematskom pregledu jer lako zanemarujemo njene simptome. Ako oslušnemo svoj organizam i primetimo da imamo neke od sledećih simptoma i znaka, potrebno je da hitno odemo na pregled:
- česte jake glavobolje
- zamućen vid
- bezrazložni umor
- osećaj da ostajemo bez vazduha
- osećaj konfuzije
- bol i pritisak u grudima
- krvarenje iz nosa
- osećaj da nam srce ’preskače’ i snažno lupa
- zujanje u ušima, osećaj bubnjanja u grudima ili vratu
- krv u mokraći.
Hipertenzija može izazvati niz dodatnih poremećaja, osim srčanog i moždanog udara i stvaranja i pucanja aneurizme (proširenja zida krvnih sudova), može dovesti i do oboljenja bubrega, otkazivanja njihovog rada ili oštećenja očnog dna.
KAKO SNIZITI VISOK PRITISAK?
Bilo da već patimo od hipertenzije ili ne, potrebno je da svom srcu pomognemo. Lečenje hipertenzije ne podrazumeva samo prepisane lekove koji će nam trenutno sniziti pritisak, već i promenu načina života koji je do nje doveo. A to ćemo najbolje uraditi ako:
- održavamo zdravu telesnu težinu,
- izbegavamo nezdrave masti i povećamo unos onih korisnih – omega 3. Njih ima u lanenom semenu, orašastim plodovima, avokadu, maslinovom ulju, lososu i tuni,
- smanjimo unos soli,
- ostavimo cigarete,
- alkohol koristimo veoma umereno, a najbolje da ga svedemo na par čaša crvenog vina nedeljno,
- pijemo dovoljno vode,
- unosimo hranu bogatu magnezijumom i kalijumom koji igraju bitnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska – dobra vest za ljubitelje crne čokolade,
- redovno vežbamo,
- stres u životu svedemo na minimum,
- jedemo dovoljno crnog grožđa i bobičastog voća koje sadrži resveratrol. Resveratrol je antioksidans koji povoljno utiče na prohodnost i fleksibilnost vena,
- postaramo se da obezbedimo dovoljno vitamina D, koji između ostalog, reguliše i krvni pritisak. Povremeno izlaganje suncu, najbolje jutarnjem ili večernjem, omogućava telu da samo sintetiše vitamin D,
- smanjimo unos kofeina – dve kafe dnevno su sasvim dovoljne…
Uz zdrav način ishrane i života uopšte vrlo je važno da povremeno uradimo laboratorijske analize i ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata kao i pregled srca i krvnih sudova na kardiologiji ili odeljenju interne medicine, povremeno uradimo pregled očnog dna, a redovno merenje pritiska kod kuće sigurno nije na odmet.
KOJE LEKOVITO BILJE REGULIŠE PRITISAK?
I priroda nam može pomoći u lečenju povišenog pritiska. Lekovita biljka koja je najbolji prijatelj srca je srdačica, Leonurus cardiaca. Alkaloid leonurin kojim ova biljka obiluje opušta mišiće krvnih sudova, a acetil holin deluje antihipertenzivno. Holin dodatno utiče na razgradnju masnoća i ne dozvoljava da se one talože unutar krvnih sudova. Tako srdačica ne samo da reguliše krvni pritisak, već sprečava i aterosklerozu, a samim tim i ozbiljnije kardiovaskularne poremećaje.
Još jedna biljka koja čini čuda za naš kardiovaskularni sistem je bela imela. Osim što snižava pritisak, bela imela pozitivno utiče na tonus srčanog mišića, smiruje ga ali i reguliše nivo tečnosti u organizmu. Ova biljka je pritom izuzetno blagotvorna po naš imuni sistem i dokazano sprečava razvoj ćelija kancera.
Jedan od razloga što nam pritisak skače može biti i zadržavanje vode u organizmu. Nagomilana tečnost može biti rezultat preterane konzumacije slane hrane, a kod gojaznih osoba bubrezi često nisu u stanju da regulišu nivo natrijuma. To automatski utiče i na povećanje krvnog pritiska. U tom slučaju dragoceno je diuretsko dejstvo rastavića. Ova lekovita biljka ne samo da pomaže da se rešimo viška tečnosti, već zahvaljujući silicijumovoj kiselini čisti organizam i od teških metala. Rastavić sprečava oticanje, čisti mokraćne puteve, pospešuje varenje, ali i deluje zaceljujuće što je vrlo važno kod oštećenih krvnih sudova, ateroskleroze i proširenih vena.
Ove tri moćne biljke ulaze u sastav Leocardina. Leocardin je potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji jača srčani mišić, štiti od virusnih infekcija i balansira krvni pritisak. Preporučuje se kod angine pektoris, stanja nakon infarkta, poremećaja srčanog ritma, povišenog holesterola, problema sa cirkulacijom, infekcija izazvanih Koksakijevim virusima, i – kod povišenog krvnog pritiska. Uz redovan kardiološki pregled, skrining test, pravilnu ishranu, redovne fizičke aktivnosti, Leocardin pomaže našem srcu da nam lakše upumpava život u vene, bez opterećenja.