Pritajena i podla bolest koja je u modernom svetu uzrok čak 50% od svih ukupnih smrtnih slučajeva je ateroskleroza. Poznata još i kao arterioskleroza i ateromatoza, ona predstavlja promene u unutrašnjosti srednjih i velikih arterija koje nastaju usled stvaranja naslaga lipida, holesterola, ćelija krvi, fibroznog tkiva, ugljenih hidrata i kalcijuma, a koji zajedno formiraju plak. Unutrašnjost arterije tako postaje zadebljana i tvrda pa ometa protok krvi, ostavljajući tkivo bez dovoljne količine kiseonika. Opstrukcija arterija koju plak uzrokuje ili njegova ruptura mogu izazvati ozbiljne komplikacije sa smrtnim ishodom.
Ateroskleroza počinje s disfunkcijom endotela, ćelija koje oblažu krvne sudove s unutrašnje strane a koje regulišu vaskularni tonus – po potrebi utiču na širenje i opuštanje krvnih sudova. Na disfunkciju endotela utiče niz faktora koji predstavljaju direktno i faktore rizika za nastanak ateroskleroze. Njihovo dugotrajno prisustvo i aktivnost postepeno će podrivati funkcije ovih ćelija, što dovodi do druge faze u nastanku ateroskleroze – stvaranja naslaga unutar intime (tunica intima), unutrašnjeg, najdubljeg sloja arterije, koji je u direktnom kontaktu s lumenom, šupljinom kroz koju teče krv. Nakon što intimu nasele naslage lipida, leukociti i ćelije glatkih mišića ulaze u zid krvnog suda, dolazi do stvaranja penastih ćelija – makrofaga sa LDL holesterolom, što utiče na degradaciju vanćelijskog matriksa.
ATEROSKLEROZA I FAKTORI RIZIKA
Šta je to što utiče na pojavu disfunkcije endotela, pa samim tim i aterosklerozu? Osim već postojećih poremećaja poput povišenog krvnog pritiska, povišenog nivoa lošeg holesterola u krvi i dijabetesa, na pojavu ateroskleroze uglavnom utičemo sami tako što se prepuštamo nezdravom načinu života. Neki od najvećih faktora rizika su:
Pušenje: duvanski dim, bilo onaj koji se direktno unosi ili pasivnim putem, ima direktan uticaj na pojavu i pogoršanje kardiovaskularnih oboljenja. Dim cigarete sadrži preko 7000 hemikalija, a teški metali i njihovi oksidi direktno utiču na vaskularni endotel, lipide u krvi i faktore zgrušavanja, pa samim tim i na taloženje plaka. Mehanizam delovanja duvanskog dima je složen i razgranat: on izaziva upale, disfunkciju endotela, protrombozu, izmenu lipidnog metabolizma, insulinsku rezistenciju, i utiče na povećanu potrebu za kiseonikom, a opet direktno smanjuje količinu kiseonika koja se transporture putem krvi. Pušenje izaziva i prekomerno otpuštanje kateholamina, hormona kog proizvode nadbubrežne žlezde, što za posledicu ima ubrzan rad srca i skupljanje krvnih sudova.
Gojaznost: danas znamo da adipozno (masno) tkivo u organizmu deluje kao aktivni endokrini organ, i otpušta razne adipokine – citokinske proteine koji remete metabolizam. Gojaznost direktno utiče na povećanje krvnog pritiska, povećanje insulina u krvi, remeti normalni lipidni profil i izaziva sistemske upale, čime direktno utiče na pojavu ateroskleroze. Adipokini pritom neposredno utiču na funkcije endotelnih ćelija, glatke ćelije arterijskih mišića i makrofage u zidovima krvnih sudova.
Nedostatak fizičke aktivnosti: Sedentni način života u direktnoj je sprezi s gojaznošću, a nauka fizičku aktivnost prepoznaje kao direktnu preventivnu meru od nastanka ateroskleroze. Redovno kretanje pomaže da se spreči napredovanje anomalija u metabolizmu lipida i lipoproteina, a brojna istraživanja potvrdila su direktnu vezu između redovne fizičke aktivnosti i HDL – „dobrog“ holesterola koji nas štiti od kardiovaskularnih poremećaja. Za razliku od LDL ili „lošeg“ holesterola, dobro je imati povišeni HDL holesterol, i njegov pad je direktni pokazatelj rizika od pojave ateroskleroze. Fizička aktivnost pospešuje cirkulaciju krvi čime podstiče endotelne ćelije da proizvode vazodilatorne čestice, kao što su prostaciklin i azot oksid, čime se smanjuju upalni procesi, opuštaju krvni sudovi i pospešuje priliv krvi u sva tkiva i organe. Na taj način vežbanjem povećavamo fizičku kondiciju, jer bolja prokrvljenost podrazumeva i bolje fizičke performanse. Ali to nije sve, na ovaj način moguće je rešiti i probleme koje često odmah ne povezujemo s dobrim krvotokom, kao što su erektilna disfunkcija, normalno funkcionisanje tkiva i kostiju, usporene moždane aktivnosti, čak i tegobe u menopauzi.
Stres: osim što nam stresne situacije oštećuju nervni i mogu izazvati poremećaje endokrinog sistema, veoma su štetne i po kardiovaskularni sistem. Hronični stres je direktni okidač ateroskleroze i, baš kao i prethodno navedeni faktori rizika direktno utiče na pojavu upala u organizmu, metabolizam lipida, funkcije endotela, ali i na sekundarne aspekte koji doprinose aterosklerozi kao što su povišeni krvni pritisak, pad imuniteta, depresiju i lošu ishranu. Najnoviji eksperimenti pokazali su da hormoni koje lučimo u stresnim situacijama – kortikotropin i kortizol direktno izazivaju disfunkciju endotela tako što kontrolišu ekspresiju proinflamatornih i antiinflamatornih interleukina, citokina koje luče imune ćelije kao odgovor na upale i infekcije. Dakle, naš organizam hronični stres vidi kao konstantnu pretnju od koje pokušava da se odbrani, što na duže staze za posledicu ima propadanje krvnih sudova.
Pored ovih faktora rizika za koje smo sami odgovorni, pod većim rizikom su osobe koje imaju genetsku sklonost ka povišenom holesterolu, krvnom pritisku, dijabetesu i gojaznosti. Ali i u tom slučaju na nama je da zdravim načinom života što više smanjimo mogućnost da se ti rizici ispolje. Šta se dešava kada ateroskleroza uzme maha? Na koje načine se može ispoljiti?
BOLESTI KOJE NASTAJU USLED ATEROSKLEROTIČNIH PROMENA
Često osobe sa aterosklerozom nemaju nikakve simptome već se ona otkrije tek nakon laboratorijskih analiza. Organizam nalazi načine da funkcioniše uprkos preprekama, a tek kada plak ispuni preko 50% lumena krvnog suda možemo osetiti prve simptome jer neki delovi tkiva ostaju bez dovoljne količine kiseonika. Oni „srećniji“ mogu dobiti dijagnozu angine pektoris, impotencije, perifernog vaskularnog oboljenja, dok oni manje srećni mogu iznenada iskusiti infarkt miokarda ili aneurizmu, a u najgorem slučaju naprasnu srčanu smrt. Do infarkta ili šloga dolazi kada se plak ošteti, odvoji i nastane tromb koji u potpunosti zapuši krvni sud.
Zato je neophodno ozbiljno shvatiti prve znake poremećaja i obavezno promeniti način života koji je do njih doveo. Ukoliko laboratorijske analize pokažu povišeni nivo lipida u krvi, ili ukoliko osetimo da nam srce ubrzano lupa, ako je krvni pritisak prenizak ili previsok, ako imamo lošu perifernu cirkulaciju, obavezno treba da konsultujemo kardiologa, a čak i ako se dobro osećamo treba povremeno uraditi sistematski pregled koji uključuje i dopler krvnih sudova.
A kako ne dozvoliti da se ateroskleroza uopšte pojavi? Upravo izbegavajući sve ono što ka njoj vodi. Uredan život s dovoljno fizičke aktivnosti, ishrana koja obiluje svežim namirnicama u najizvornijem mogućem obliku, posebno onim bogatim likopenom (voće i povrće crvene boje), antioksidantom koji štiti ne samo od kardiovaskularnih poremećaja već i više vrsta karcionoma i degenerativnih promena u oku, izbegavanje rafinisanih masti i prostih šećera, održavanje zdrave telesne mase i obavezan prestanak pušenja sigurno će dati pozitivne rezultate. A pomoć možemo naći i u lekovitom bilju. Biljke koje se od davnina koriste za smirivanje srčanog ritma, poboljšanje cirkulacije i jačanje srčanog mišića su matičnjak, čestoslavica, rastavić, bela imela, i pre svega biljka koja je upravo dobila ime po svom dokazanom kardioprotektivnom svojstvu: srdačica. Upravo su sve one deo modernog preparata iz laboratorije Herba Sveta: Leocardin su potpuno prirodne kapi koje doprinose prevenciji ateroskleroze, regulaciji krvnog pritiska i holesterola, boljoj perifernoj cirkulaciji, a mogu pomoći u oporavku nakon infarkta, infekcija Koksakijevim virusima i angine pektoris. Uz zdrav način života i Leocardin ateroskleroza nema nikakve šanse!