Danas je jednostavno s velikom preciznošću utvrditi da li je došlo do trudnoće. Ali kako se to radilo tokom istorije kada nisu postojala laboratorijska testiranja, a još manje kućni test na trudnoću? Istorija ’detektovanja trudnoće’ je, zapravo, vrlo zanimljiva. Podrazumevala je brojne ’bapske metode’, vradžbine i proricanja, ali zanimljivo je da je jedan stari narod prilično dobro pogodio gde da traži odgovor, iako mu metod nije bio baš pouzdan.
Kako su drevni narodi prepoznavali trudnoću?
Stari Egipćani su prvi odgovor tražili u urinu žene, i mešali ga s raznim žitaricama. Ako bi žito proklijalo, test je bio pozitivan, a na osnovu vrste žita koje je klijalo mogli su čak i da ‘predvide’ pol deteta.Tokom srednjeg veka urin se mešao s vinom ili alkoholom i na osnovu njegovog izgleda proricala se sudbina, kao danas kada gledamo u šolju nakon ispijanja kafe. Postoje zapisi sa vrlo detaljnim analizama urina, ali nažalost, ni ova metoda nije bila vrlo pouzdana. U 18. veku Prosvetitelji traže naučnije metode, istovremeno istražujući kako žensko tako i muško telo i stvarajući detaljne udžbenike anatomije. Doktori su opet posmatrali urin i prisustvo bakterija ili kristala pomoću mikroskopa. Iako je nauka napredovala od vremena vradžbina, ni ovaj metod nije dao pouzdane rezultate. I tako sve do 20. veka.
Početkom 20. veka istražuju se hormoni i njihov uticaj tokom različitih faza menstrualnog ciklusa i trudnoće. Godine 1925. konačno je otkriven humani horionski gonadotropin i to isključivo kod trudnica. Dakle, nauka je sad mogla da suzi mogućnosti i usredsredi se samo na ovaj hormon.
Istraživanja na životinjama nisu bila od velike pomoći jer je u samom startu utvrđeno da ako se hCG ubrizga pacovima ili zečevima, čak i seksualno nezrelim, kod ovih životinja će izazvati ’teranje’, odnosno ovulaciju. Međutim, godine 1938, dr Edvard Elkan objavio je zanimljivo zapažanje u Britanskom medicinskom žurnalu: nakon što je početkom tridesetih godina, Lanselot Tomas Hogben (britanski zoolog i medicinski statističar), istraživao afričke žabe xenopus laevis, došao je do otkrića koje je pomoglo da se razvije prvi pouzdani test na trudnoću. Kada im se ubrizga uzorak urina trudne žene, žabe bi sutradan položile jajašca u vodu, pošto bi im hCG iz urina izazvao ovulaciju. Ovu proceduru istraživači su nazvali Hogbenov test. Zašto je baš ova žaba mogla da se upotrebi za test? Zato što bi druge sitne životinje, kod kojih bi isto došlo do ovulacije, morale da se seciraju kako bi se ovulacija utvrdila. A žabe su imale dokaz crno na belo! Položena jajašca, ili ono što narodski zovemo – žabokrečina.
Žabe su korišćene za utvrđivanje trudnoće sve do pedesetih godina prošlog veka, da bi početkom šezdesetih godina farmaceutske kompanije patentirale i proizvele prve kućne testove. Ovi testovi nisu kreketali, ali nisu bili ni jednostavni za upotrebu. Tek 1988. pojavio se moderni test u obliku štapića na rafovima apoteka. Na koji način moderni test funkcioniše i koliko je zapravo precizan?
Kada dođe do oplodnje jajne ćelije, placenta počinje da luči humani horionski gonadotropin, hCG, glikoproteinski hormon koji ima funkciju da štiti trudnoću tokom prvog tromesečja. Od trenutka kada izostane menstruacija, pomoću ovog hormona koji se izlučuje putem mokraće, može se uraditi kućni test na trudnoću koji koristi antitela koja vezuju hormone. Kako antitela sadrže obojene molekule, oni na testu stvaraju dve prugice.
Humani horionski gonadotropin, bez obzira na prvu reč u nazivu, ne pomaže samo ljudima. Kao što smo videli, on ima moć da izazove ovulaciju kod životinja, a danas ga koriste i veterinari kako bi podstakli ovulaciju kod konja. Nakon ubrizgavanja hormona, u roku od 48 sati do 85% kobila ovulira, što uzgajivačima olakšava kontrolisano razmnožavanje.
Danas svaka žena može da uđe u apoteku ili drogeriju i kupi kućni test za trudnoću. Ispitivanje obavljeno 1998. godine potvrdilo je da je kućni test skoro jednako pouzdan kao onaj koji se radi u laboratoriji – sa 97,4% tačnosti. Međutim, nakon što su ga žene koristile kod kuće, pouzdanost mu je pala na 75%, samo zato što nisu tačno pratile uputstva. Ako se uradi suviše rano, test može pokazati lažni negativni rezultat. Testovi počinju da prepoznaju hCG ubrzo nakon oplodnje, od 6 do 12 dana nakon ovulacije. Kako vreme prolazi i nivo hCG nastavlja da raste tokom prvih 20 dana trudnoće, smanjuje se mogućnost greške.
Da li je test na trudnoću pouzdan?
Ni ovulacija ni menstruacija ne moraju doći tačno na vreme, pa kako su i one faktori koji se ne mogu 100% tačno predvideti, tako ni test na trudnoću, čija preciznost zavisi od dana ovulacije, a ne odnosa ili inseminacije koji su izazvali trudnoću, ne može biti potpuno precizan. Sperma može u jajovodima da preživi do pet dana i čeka na ovulaciju, a za samu oplodnju može biti potrebno i do 12 narednih dana, pa i najprecizniji testovi mogu pokazati lažni negativni rezultat do 17 dana nakon odnosa koji je doveo do trudnoće. Sam hCG raste tokom naredna 3-4 dana do nivoa kog može da detektuje test, pa tako test može pokazivati negativni rezultat čak do tri nedelje nakon odnosa ili veštačke inseminacije.
Test može pokazivati i lažni pozitivni rezultat, posebno u slučaju upotrebe nekih vrsta lekova, ako je žena dobila injekciju s hCG-om kod lečenja od steriliteta, ili ako je testu prošao rok upotrebe. I neka oboljenja, posebno jetre ili neke vrste karcinoma mogu pokazati lažni pozitivni rezultat. Test na trudnoću može biti od koristi i muškarcima, jer pomoću njega mogu otkriti rak testisa, upravo zato što je nivo hCG povećan kod muškaraca sa ovim oboljenjem.
Kao što vidimo, test na trudnoću je prošao prilično trnovit put da bismo danas mogle, u privatnosti svoga doma, da se same testiramo i saznamo radosne vesti. I što je najbolje, on se i dalje usavršava. A žabe danas mogu da odahnu. Međutim, apsurd je da, s napretkom nauke i tehnologije, nažalost dolazi do povećanja slučajeva steriliteta u ljudskoj populaciji. Mnoge žene danas muku muče da ostvare potomstvo, i mnogo suza se proliva kada se ne ugledaju te famozne dve crtice na testu na trudnoću.
Iako se danas sve više usavršava veštačka oplodnja, sam proces nije nimalo jednostavan, a ni procenat uspešnosti nije visok: žene mlađe od 35 godina imaju 10 do 20 % šanse da zatrudne prilikom inseminacije. Vreme je da se vratimo prirodnim načinima pospešivanja plodnosti, zapravo da iskoristimo svo znanje naših predaka, ali potvrđeno naukom. I tako je nastao Femisan A: potpuno prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji, osim što pomaže kod poremećaja ženskog reproduktivnog sistema, pospešuje i ovulaciju, jača endometrijum materice i doprinosi hormonalnom balansu. A upravo je sve to neophodno za jednu zdravu i prirodnu trudnoću. U porodici Femisana tu je i Femisan Inositol koji obezbeđuje redovnu ovulaciju i povećava šanse da dođe do začeća kod žena sa PCOS, dok Femisan Folat Pro pruža sve neophodne nutrijente pre začeća, tokom trudnoće i dojenja. Svi ovi preparati mogu se koristiti i kao dopunska terapija u procesu vantelesne oplodnje.
Femisan + test na trudnoću = dve crtice!
