Naučni naziv za matericu potiče od starogrčkog histera – ὑστέρᾱ, a ako vas ova reč podseća na mentalni poremećaj, to nije slučajno. Nekada se smatralo da simptome histerije izaziva poremećaj materice, i da su joj samo žene sklone jer muškarci nemaju ovaj organ, pa je po njoj i dobila ime. Tabu je konačno razbio Frojd koji je simptome histerije povezao s potisnutim traumatičnim događajima i dijagnozu izdavao jednako ženama i muškarcima. Kada se na koren ove reči doda sufiks –ektomija (–ectomia), dobijamo naučni naziv za hirurško uklanjanje materice. Histerektomija je operacija koja se sprovodi kada je iz određenih razloga neophodno odstranjivanje materice, i ona može biti parcijalna ili totalna.
Kod parcijalne histerektomije ostavlja se grlić materice, dok se kod totalne uklanjaju i on i limfni čvorovi. Histerektomija s adnesektomijom je procedura uklanjanja kako materice, tako i jajnika i jajovoda. Radikalna histerektomija podrazumeva uklanjanje ne samo materice i grlića, već i gornjeg dela vagine.
Zašto se radi histerektomija? Parcijalna histerektomija se najčešće radi kada preveliki miomi, polipi ili endometrioza izazivaju komplikacije, najčeće obilna krvarenja i bol. Totalna i radikalna histerektomija se radi u slučaju kanceroznih stanja koja ugrožavaju život pacijentkinje.
DA LI JE HISTEREKTOMIJA UVEK OPRAVDANA?
Ipak, danas sve više raste zabrinutost da se histerektomija radi prečesto, čak i kada to nije apsolutno neophodno. U Americi je to najčešći slučaj, pa do 60 godine života svaka treća žena ostaje bez materice, a kancer je razlog kod samo 10% njih. Od ostalih pacijentkinja, kod 35% razlog za histerektomiju su najčešće miomi, kod 30% njih obilna menstrualna krvarenja, i kod preostalih endometrioza. Ipak, činjenica koja još više zastrašuje je da danas duplo više žena ostaje bez materice već u dvadesetim i tridesetim godinama života nego nakon menopauze. Da li je histerektomija danas prerasla u opštu histeriju?
Kao i svaka operacija, i histerektomija nosi svoje rizike i posledice. Tako, jedan sažeti pregled 29 kliničkih studija koje su objavljivane između 2005. i 2020. godine, potvrđuje da histerektomija povećava rizik od:
- kardiovaskularnih oboljenja
- karcinoma druge vrste – rektuma, bubrega, štitaste žlezde i mozga
- potrebe za daljim hirurškim intervencijama
- preranog prestanka rada jajnika i preuranjene perimenopauze
- depresije
- poremećaja varenja
- inkontinencije…
Do nedavno se verovalo da histerektomija nema uticaja na kardiovaskularni sistem ukoliko se sačuvaju jajnici. Međutim, studijskim praćenjem žena kojima je između 1980. i 2002. izvađena materica, identifikovano je čak 20 hroničnih stanja povezanih s kardiovaskularnim oboljenjima i poremećajima metabolizma. Kod žena kojima se radi samo histerektomija, bez adneksektomije, povećava se šansa da dođe do hiperlipidemije (povišenog nivo holesterola i triglicerida), hipertenzije, gojaznosti, srčanih aritmija i koronarne arterijske bolesti. Žene kojima je histerektomija urađena pre 35. godine života imaju 4,6 puta veće šanse da obole od kongestivne srčane insuficijencije i 2,5 puta veće šanse da dobiju koronarnu arterijsku bolest. Stručnjaci nagađaju da nedostatak materice ne mora imati direktnog uticaja na kardiovaskularni sistem, već indirektnog, preko jajnika, jer se prekidom dovoda krvi u njih remeti njihov radi i smanjuje ovarijalna rezerva.
Ukoliko se uz histerektomiju radi i adnesektomija, s ranim ulaskom u menopauzu povećava se još više rizik od kardiovaskularnih oboljenja, moždanog udara, demencije, kognitivnih problema, gojaznosti, dijabetesa, osteoporoze, loma kuka, poremećaja sna, promena na koži i promena raspoloženja. Kada se sve sabere, nepotrebni gubitak ovih organa jednostavno ubrzava proces starenja žene i skraćuje joj život.
POSTOJE LI ALTERNATIVE?
U slučaju malignih promena histerektomija je svakako opravdana, ali kod drugih poremećaja uvek je dobro pokušati alternativne metode lečenja.
Miomi na materici su dobroćudni tumori koji nekada mogu izazvati komplikacije, poput obilnih menstruacija, ili pritiskati okolne organe – bešiku i creva, i tako izazvati inkontinenciju ili otežano pražnjenje debelog creva. Obilna krvarenja i česti odlivi povećavaju rizik od anemije. Takođe, kod žena u reproduktivnom periodu mogu negativno uticati na plodnost i smanjiti šanse da dođe do začeća. Iako nije pronađen tačan uzrok nastanka mioma, znamo da je on povezan s poremećajem lučenja estrogena, kao i da je često u sprezi sa čvorićima na štitastoj žlezdi. To, kao i sama činjenica da se s početkom menopauze, odnosno prirodnim smanjenjem lučenja polnih hormona miomi često spontano povlače, govori u prilog činjenici da je hormonski balans preduslov za reproduktivno zdravlje žena. I endometrioza, podmukli i veoma bolan poremećaj koji nastaje kad endometriotično tkivo raste van materice, povezana je s poremećajem hormona – estrogena, progesterona, testosterona, kao i citokina i prostaglandina.
Hormoni diktiraju život žene već od prve menstruacije, i svaki njihov disbalans ostavlja posledice kako na telo, tako i na psihu. Zato je očuvanje hormonskog balansa jedna od najvažnijih stvari koju svaka žena treba da uradi za svoje zdravlje. Danas to nije lako jer smo sa svih strana okruženi hormonskim disruptorima. Oni su u zagađenom vazduhu, vodi, zemljištu, ali i u našem domu: plastične posude, teflonski tiganji, kućna hemija, kozmetika i šminka prepuni su štetnih hemikalija koje nam polako ali sigurno narušavaju hormonsku ravnotežu. Kada se na to dodaju stres, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, naše telo nema mnogo šanse za normalno funkcionisanje.
Povratak prirodi zato nije luksuz ili izmišljotina, već preka potreba. Danas, kada većina žena pati od poremećaja polnih i tiroidnih hormona, vraćamo se drevnim iskustvima naših predaka. Naše prababe su znale koje trave da uberu u slučaju obilnih menstruacija ili neplodnosti, a naučna istraživanja tih biljaka potvrdila su da su bile u pravu. Biljke koje su žene tokom istorije najčešće koristile u te svrhe su virak i hajdučka trava. One sadrže tanine koje jačaju materične ligamente i podižu tonus, pa su odlična preventiva ali i terapija za miome. Ove biljke mogu i da uspore angiogenezu – širenje krvnih sudova, i zato donose olakšanje kod endometrioze i usporavaju širenje endometriotičnog tkiva. Još jedna izuzetna biljka, crveni zdravac, koja pored tanina obiluje i flavonoidima, ima snažno antitumorno dejstvo. Rusomača smiruje upale a svojim polifenolima deluje kao jak antioksidant. Neven dodatno štiti matericu i reguliše ciklus, ublažava menstrualni bol i smanjuje simptome PMS-a. A biljka koja se obilno koristila s druge strane planete, na Andima, a danas je veoma cenjena širom sveta je zlatna maka. Ovaj snažni adaptogen direktno utiče na rad hipofize, odnosno hipotalamo-hipofizno-tiroidnu osovinu koja reguliše lučenje tiroidnih i polnih hormona, i tako doprinosi hormonskom balansu ali i opštem psihofizičkom blagostanju.
Sve ove biljke, uz dodatak cinka, minerala neophodnog za imunitet i plodnost, deo su Femisan A kapsula koje pomažu ženama da zadrže i povrate dobar hormonski balans. Pored kapsula, na sličan način o zdravlju materice staraju se i Femisan A kapi, koje sadrže tečne ekstrakte virka, hajdučke trave, nevena, crvenog zdravca, lista maline i peršuna. List maline obiluje cinhonainom, kvercetinom i kempferolom koji deluju protivupalno, antimikrobno i smanjuju grčeve, dok alkaloid fragarin istovremeno tonizira i opušta matericu, pa predstavlja idealan uterotonik. Peršun svojim flavonoidom apigeninom sprečava rast malignih ćelija, ima astringentno dejstvo koje je dragoceno kod obilnih krvarenja, jača matericu i smanjuje grčeve i bol, pospešuje mikrocirkulaciju u jajnicima i materici i daje energiju.
Femisan A se može koristiti preventivno ili terapijski, kod menstrualnih poremećaja, hormonskog disbalansa, cista, PCOS, mioma, endometrioze, upala, hormonskih akni, maljavosti i gojaznosti, a predstavlja i odličnu pripremu za trudnoću. Pa kada je histerektomija u pitanju, ako postoji ikakva šansa da se ona na prirodan način spreči, nju povećava Femisan.
