Svima nam je poznat osećaj kada zagrizemo nezrelu voćku pa nam se „skupe usta“. Voćka je mudra i uči nas da je ne jedemo pre nego što sazri tako što pusti svoje tanine da nas opomenu. Ima voća koje i kad je zrelo stvara sličan osećaj, na primer aronija, brusnica, dunja ili limun. One u našim ustima izazivaju jednostavnu reakciju: tanini vezuju proteine iz pljuvačke čije lučenje podstiču, dok imamo onaj čudni osećaj kao da smo upravo pojeli šmirglu. Stručno rečeno, to su adstringensi. U blažem obliku isti osećaj možemo imati kada pijemo jak crni čaj ili neka crna vina, na primer Merlo ili Kaberne Sovinjon. Ali iako osećaj nije baš prijatan, to ne znači da je loš po nas, naprotiv.
ŠTA SU ADSTRINGENSI?
Reč astringens ili adstringens potiče od latinskog adstringere, što znači „brzo vezati“. U medicini su adstringensi veoma bitni jer izazivaju skupljanje ili kontrakciju povređene kože ili sluzokože i tako smanjuju i zaustavljaju lučenje krvi i drugih telesnih tečnosti. Od koristi su celom telu, od kože lica, preko grla, sluzokože creva do nožnih prstiju. Kada se primene na kožu, adstringensi će izazvati blagu koagulaciju proteina kože što dovodi do njenog skupljanja, a što je vrlo korisno kod posekotina, opekotina, akni, ujeda insekata ili gljivičnih infekcija. Ali još korisniji su „iznutra“, jer mogu zaustaviti krvarenja koja ne vidimo golim okom, a koja nam izazivaju velike tegobe i zdravstvene poremećaje, na primer kod čira, hemoroida ili vanmenstrualnog ili obilnog menstrualnog krvarenja.
Medicina priznaje brojne adstringense koji se koriste kao lek za rane, od alkohola, preko Burove vode (aluminijum acetata), tinkture benzoina, a ima i onih koji su nekada bili vrlo popularni ali se ispostavilo da su štetni. Jedan od njih je Gulardova voda koja se naširoko koristila od 18. pa sve do početka 20. veka. Ime je dobila po svom tvorcu Tomasu Gulardu, a kada saznamo da je za sastojke imala živin acetat i živin oksid, svima će nam biti jasno zašto se više ne koristi. Jedan drugi astringens je ušao u žargon i danas je u čestoj upotrebi: stipsa. So aluminijum-kalijum-sulfata od velike pomoći je muškarcima kada se poseku prilikom brijanja, a kako brzo ume da „skupi“ ranu, stipsa je svoje značenje prenela i na one koji preterano stežu novčanik.
ŠTA SE DEŠAVA KADA SE POVREDIMO?
Da bismo razumeli kako adstringensi pomažu kod zarastanja rana, treba da znamo šta se dešava kada se povredimo, na primer posečemo. Nakon povrede, telo aktivira vrlo složene mehanizme. Ćelijske strukture tkiva koje su oštećene ili uništene potrebno je zameniti, odnosno revitalizovati. Oštećeni krvni sudovi ispuštaju tečnost na koju telo reaguje hemostazom – prirodnim procesom kojim se organizam štiti od preteranog gubitka krvi. Crvena krvna zrnca se grupišu oko ivice rane i luče faktore rasta, praveći tako ugrušak koji zaustavlja krvarenje. Istovremeno se aktivira i inflamatorni proces – pored širenja krvnih sudova i nakupljanja crvenih krvnih zrnaca, i dolazi do fagocitoze: fagociti su ćelije koje „proždiru“ sva strana tela, uključujući i bakterije. Hemokini koje ispuštaju crvena krvna zrnca, stimulišu imuni sistem, usmeravajući makrofage i ostale imune ćelije ka rani, koje izbacuju napolje sve čemu tu nije mesto. U procesu angiogeneze novi krvni sudovi snabdevaju tkivo oko rane nutrijentima, dok se rana kontrahuje (skuplja) i epitelizuje, fibroblasti grade kolagen, omogućavajući stvaranje novih kapilara. Prilikom kontrahovanja rane ona se prirodno i smanjuje tako što miofibroblasti bukvalno grabe njene ivice i uvlače je unutra. Na kraju procesa sve ćelije koje više nisu potrebne prolaze kroz apoptozu (ćelijsku smrt), a keratinociti se množe preko cele rane podstičući epitelizaciju. Novoformirani ekstracelularni matriks se „preslaže“ pomoću kolagena tipa I, čija vlakna čvršće vezuju tkivo. Zvuči kao naučnofantastični film, ali to je normalan proces koji se kod svakog od nas desio nebrojeno mnogo puta.
KOJU ULOGU IMAJU ADSTRINGERSI?
Zadatak adstringensa u ovom procesu je da ga ubrza, skrati vreme zarastanja i svede posledice na minimum, uključujući i ožiljke. Biljke sa adstringentnim dejstvom uvek deluju sinergetski: pored ove funkcije obično imaju i antiinflamatornu i antimikrobnu, često i analgetsku. Dakle, osim što dovode do ekspresnog skupljanja tkiva kod rana, one su i sredstvo koje ima svojstvo da spreči njene infekcije i inflamacije, a pritom ublažava bol. Lekovite biljke dodatno stimulišu epitelizaciju rane i pospešuju njenu hidrataciju. Današnja medicina sve više prepoznaje ulogu lekovitog bilja koje se u tradicionalnoj medicini koristi preko 5000 godina u lečenju rana i iritacija kože, a među njima posebno mesto zauzimaju lekovite biljke sa Balkana.
Lekovite biljke obiluju polifenolima – taninima, čija je uloga u procesu zaceljivanja dragocena, ali i u pospešivanju funkcija čitavog organizma. Često sadrže flavonoide koji ispoljavaju snažno antiinflamatorno, analgetsko, anti-alergensko i zaceljujuće dejstvo, kako za kožu tako i sluzokožu unutrašnjih organa. Esencijalna ulja lekovitog bilja dodatno pospešuju zaceljivanje, a imaju i aromaterapijsko dejstvo.
KOJI SU NAŠI NAJČUVENIJI ADSTRINGENSI?
Ali da bismo izvukli maksimalnu korist od astringensa, nema potrebe da potežemo za komplikovanim hemijskim jedinjenjima koji, kao u slučaju Gulardove vode, mogu biti i štetni. Priroda nam je sve već lepo pripremila i upakovala u lekovito bilje. Čuvene biljke u našem narodu, koje su pritom i odlični adstringensi, su hajdučka trava, crveni zdravac, rusomača i virak. Za njih su znali i drevni junaci koji su njima previjali rane, a jedna od njih, Achillea millefolium, naučno ime je upravo dobila po antičkom junaku Ahilu, dok je kod nas nazvana po hajducima. Međutim, svi već znamo da su upravo žene te koje svakog meseca vode ljute bitke. Menstrualni ciklus je uobičajena i prirodna pojava koja prati svaku ženu, od puberteta do menopauze. Kada su hormoni u balansu, ciklus radi kao sat i menstruacija dolazi i završava se na vreme. Ali, nažalost, taj sat ponekad zakaže jer hormoni zaborave da ga „našteluju“. I tada menstruacija izostane, kasni ili bude preobilna i dođe dvaput tokom istog meseca. Upravo u takvoj situaciji nam u pomoć mogu priskočiti ovi prirodni, lekoviti „skupljači“: oni će skupiti krvne sudove i stegnuti površinu sluzokože, čime će onemogućiti preterano krvarenje.
Virak i hajdučka trava su mnogo više od adstringenasa: oni imaju i tonizirajuće, diuretično, spazmolitičko, protivupalno i emenagogično dejstvo, ukratko brinu se da naši reproduktivni organi ispravno funkcionišu na svim frontovima, i pre nego što treba da nam vidaju rane, staraju se da do njih uopšte ni ne dođe. A ako i dođe, odradiće to junački – diskretno i odlučno.
Virak, hajdučka trava, crveni zdravac i rusomača ulaze u sastav Femisana A, prirodnog preparata u obliku kapi i kapsula namenjenog ženama u reproduktivnom periodu. Pomoću Femisana A naš ciklus će raditi kao sat pa se bezbrižno možemo prepustiti svojim junačkim poduhvatima. Jer svaka žena je heroina koja u svom malom svetu čini svakodnevna čuda.
