Štitnjača je endokrina žlezda koja luči hormone koji regulišu brojne telesne funkcije: metabolizam, stvaranje energije, pamćenje i učenje, iskorišćavanje kiseonika i regulisanje nivoa drugih brojnih hormona. Po nekim podacima, danas čak četvrtina ženske populacije pati od neke vrste poremećaja rada štitaste žlezde, čak četiri puta više od muškaraca. U posebnoj korelaciji su štitasta žlezda i neplodnost: hormoni ove žlezde neophodni su za regulisanje ovulacije, održavanje trudnoće i doprinose razvoju nervnog sistema fetusa.
Tiroidni hormoni imaju dalekosežne posledice po buduće generacije: po nekim istraživanjima, deca čije su majke imale optimalni nivo TSH (tireostimulišućeg hormona) tokom trudnoće pomoću suplementacije, imala su veći kvocijent inteligencije. Nasuprot tome, poremećaj tiroidnih hormona tokom trudnoće negativno je uticao ne samo na smanjenu inteligenciju, već i motoriku i ponašanje deteta čak pet godina nakon rođenja. Neke studije su otkrile i povezanost sniženog FT4 (slobodnog tiroksina) tokom trudnoće sa autizmom budućeg deteta.
Kako se tiroidni hormoni sintetišu iz joda, jedan od važnih faktora koji utiče na poremećaj rada štitaste žlezde je deficit ovog minerala koji se može prenositi i generacijama, u oblastima gde je jod bio slabo prisutan u hrani, najčešće planinskim predelima, i gde se konzumira dosta goitrogena, povrća iz roda kupusnjača, prosa i soje, koji otežavaju lučenje tiroidnih hormona. Najčešći poremećaji štitaste žlezde su hipotireoza – usporen rad i hipertireoza – ubrzan rad ove žlezde, a danas smo svedoci prave epidemije autoimunih oboljenja kao što su Hašimoto tireoditis i Grejvsova (Bazedovljeva) bolest.
Veliki broj žena koje se bore s neplodnošću ima poremećaj nivoa tiroidnih hormona. Zato je prilikom planiranja trudnoće neophodno uraditi opsežne analize i u slučaju da rezultati nisu zadovoljavajući obavezno konsultovati endokrinologa.
TIROIDNI HORMON I OVULACIJA
Zašto su štitasta žlezda i neplodnost usko povezani? Poremećena funkcija štitnjače direktno utiče na reproduktivni sistem žene:
- Hormoni štitaste žlezde neophodni su za lučenje estradiola i progesterona, reproduktivnih hormona koji regulišu mesečni ciklus, ovulaciju i menstruaciju.
- Više od polovine žena sa hipotireozom ima neredovne ili poremećene menstrualne cikluse. U slučaju hipotireoze i hipertireoze menstruacije mogu biti preobilne, prečeste, proređene ili potpuno izostale.
- Studije su pokazale da žene sa TSH višim od 2,5 imaju manje šanse da dođe do začeća. Iako se za TSH do 4,2 smatra da je u okviru referentnih vrednosti, po novim istraživanjima takav rezultat već ukazuje na hipotireozu. Čak i minimalna hipotireoza otežava začeće i povećava rizik od komplikacija u trudnoći.
- Sinergetsko dejstvo hormona hipofize, kao što su TSH (tireostimulišući hormon), prolaktin i hormon rasta, s FSH (folikulstimulišućim hormonom) i LH (luteinizirajućim hormonom) dovodi do rasta folikula. U slučaju njihovog disbalansa, logična posledica je izostanak ovulacije.
- Poremećaj funkcija štitaste žlezde može prouzrokovati skraćenu lutealnu fazu, nemogućnost zadržavanja oplođene jajne ćelije i gubitak rane trudnoće.
- Žene sa PCOS (sindromom policističnih jajnika) pod većim su rizikom da obole od autoimunih oboljenja kao što su Hašimoto tireoditis, Grejvsova bolest, lupus i dijabetes tipa 1. Preko 34% žena sa PCOS ima povišena anti-TPO (antimikrozomalna antitela) koja su karakteristična za Hašimotovo i Grejvsovo oboljenje.
- Kako poremećaj hormona štitaste žlezde dovodi do disbalansa estrogena, žene koje pate od hipotireoze su pod tri puta većim rizikom od pojave mioma na materici.
- Studije pokazuju da oko 46% žena koje se bore s neplodnošću a pate od hipotireoze imaju i hiperplolaktinemiju (povišen prolaktin), koja onemogućava normalno lučenje GnRH – gonadotropin oslobađajućeg hormona kog luči hipofiza kako bi stimulisala proizvodnju FSH i LH, i izaziva ovulatornu disfunkciju: kada je prolaktin blago povišen, on remeti lučenje progesterona u korpus luteumu (žutom telu, dominantnom folikulu), a kada je visok izaziva oligomenoreju (neredovne menstruacije) ili amenoreju (izostanak menstruacije).
- Ukoliko dođe do trudnoće, postoji veći rizik od spontanog pobačaja, komplikacija prilikom porođaja, gestacione hipertenzije i abrupcije posteljice.
ŠTITASTA ŽLEZDA I NEPLODNOST MUŠKARACA
Iako žene češće pate od poremećaja rada štitnjače, ni muškarci nisu pošteđeni, i moderna nauka se danas sve više bavi ovim problemom koji izaziva mušku neplodnost. Štitasta žlezda utiče na rast, razvoj i funkcije kompletnog organizma muškarca, uključujući i reproduktivne organe: razvoj i funkcionisanje testisa, nivo testosterona, spermatogenezu, kvalitet spermatozoida, njihovu pokretljivost i sposobnost da prodru i oplode jajnu ćeliju. Hipertireoza i Grejvsova bolest su usko povezane sa smanjenom zapreminom i gustinom semene tečnosti, a hipotireoza i Hašimoto tireoditis sa manjim brojem i pokretljivošću spermatozoida, smanjenom funkcijom testisa i erektilnom disfunkcijom. Poremećaj rada štitaste žlezde sa sobom nosi i smanjeni nivo energije, osećaj umora, bezvoljnost, nervozu, nemogućnost regulacije telesne temperature, preterano znojenje, poremećaj varenja, gojaznost ili gubitak telesne mase, drhtanje ruku i gubitak kose.
Naše telo konstantno preispituje kakvi su uslovi da se u njemu začne i iznese trudnoća. Ukoliko stalno unosimo u sebe nezdravu hranu koja izaziva upale i opterećuje organe, a ne obezbeđujemo dovoljno nutrijenata, naš organizam pati. Štitastoj žlezdi ćemo naročito ugoditi ako joj obezbeđujemo dovoljno vitamina D – putem izlaganja suncu ili suplemenata, kao i selena, minerala koji dokazano sprečava oboljenja ove žlezde, ili usporava napredovanje autoimunih oboljenja. Par brazilskih oraha zadovoljiće naše dnevne potrebe za ovim mikronutrijentom. Kako se danas masovno koristi jodirana so, uglavnom nije neophodno da jod koristimo u suplementima, ali uvek svoju ishranu možemo obogatiti algama, morskim plodovima, jajima i mesom. Pored ishrane, zdravlje štitaste žlezde zavisi i od svakodnevnog kretanja. Istraživanja pokazuju da osobe koje su fizički aktivne imaju niži nivo TSH, manje upalnih procesa i jači imunitet. Ipak, preterano vežbanje kao i preterani rad mogu narušiti zdravlje štitnjače. Ona voli umerenost i uredan život: raznovrsnu hranu, dovoljno sna, redovno ali umereno kretanje i izbegavanje duvana i alkohola.
Još jedan problem o kom se danas često govori je zagađenje životne sredine i njegov uticaj na endokrini sistem. Obolela štitasta žlezda i neplodnost, kako pokazuju istraživanja, u direktnoj su vezi sa svakodnevnom izloženošću određenim hemikalijama koje su prisutne u sredstvima za higijenu i negu, plastičnoj ambalaži, pesticidima, konzervansima, igračkama, itd. Ove hemikalije sadrže ksenoestrogene, štetne materije koje narušavaju balans kako reproduktivnih, tako i tiroidnih hormona. Zato je neophodno da se što je više moguće vratimo prirodi.
Kada je reproduktivno zdravlje u pitanju, tu nam može pomoći Femisan. Danas porodica Femisan sadrži više članova: Femisan A obezbeđuje dobar hormonski balans, stimuliše rad jajnika i podržava plodnost. Femisan Inositol je posebno koristan u slučaju PCOS, podstiče normalno lučenje hormona u jajnicima, doprinosi redovnoj ovulaciji i povoljno deluje na lučenje insulina. Femisan Folat Pro sadrži sve neophodne nutrijente u periodu začeća, tokom celog trajanja trudnoće i dojenja. A Femisan Gold je tu ako dođe do preuranjene perimenopauze, pada progesterona i pojave neprijatnih simptoma. Za muškarce je tu Alfa Aktiv koji balansira nivo testosterona, povoljno deluje na kvalitet sperme i jača libido. Uz sve to, tu je i Glutation Hijaluron, napitak na bazi amino kiselina uključujući i glutation koji izuzetno povoljno deluje na zdravlje štitaste žlezde, ublažava simptome Hašimoto tireoditisa i jača imunitet. Štitasta žlezda voli uredan život i sve što je prirodno. Uz malo truda možemo očuvati njeno zdravlje i obezbediti sebi kvalitetan život i sadržajnu budućnost.
