Kada ujutru ustanemo i nakon dovoljnog sna se i dalje osećamo umorno, a još kada se ta situacija ponavlja iz dana u dan, shvatimo da nešto nije u redu. Vučemo se kao prebijeni, mesecima, a ako bolje sve saberemo možda čak i godinama. Na poslu ne uspevamo da odradimo sve i mnogo grešimo, već primećujemo da nas kolege gledaju popreko a šef počinje da priča da smo lenji… Međutim, ovo je vrlo čest problem našeg doba od kog pati čak petina populacije, pa ga je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u spisak zvaničnih oboljenja: hronični umor. Tačnije, sindrom hroničnog umora.
Zapravo, Svetska zdravstvena organizacija je ovaj sindrom klasifikovala još 1969. godine, ali danas za njega postoji još jedan naziv koji zvuči stručnije i mnogo ozbiljnije: mijalgički encefalomijelitis. U ovom nazivu kombinacija reči opisuje bol u mišićima kao i zapaljenje mozga i kičmene moždine. I zaista, to zvuči mnogo ozbiljnije, a ovaj naziv je delom i odabran jer je sindrom hroničnog umora često banalizovan, potcenjen i samim tim nedovoljno lečen.
ŠTA JE HRONIČNI UMOR?
Sindrom hroničnog umora je složeni poremećaj kog karakteriše osećaj ekstremnog umora koji traje najmanje šest meseci i ne može se objasniti nikakvim konkretnim zdravstvenim poremećajem. Ovaj sindrom ne bira godine, rasu ni pol, mada najviše pogađa osobe srednjeg doba i dosta češće žene nego muškarce. Takođe, najviše od njega pate osobe u gradskim sredinama, pa samo na osnovu te činjenice već možemo zaključiti da su njegovi glavni uzročnici brz tempo života, ’multitasking’ – obavljanje više zadataka istovremeno, odvojenost od prirode, loša ishrana, zagađenje, nedovoljno kretanje…
Hronični umor obično prate bol u mišićima, pad imuniteta, hormonalni disbalans i poremećaji nervnog sistema. Pored konstantnog osećaja zamora, čak i nakon intenzivnog perioda odmaranja, hronični umor često prate glavobolje, vrtoglavice, promene raspoloženja, depresija, anksioznost, bolovi u mišićima i zglobovima, natekli i osetljivi limfni čvorovi, upala grla, mučnine, lupanje srca, loše varenje, poremećaj spavanja, kao i takozvana ’mentalna magla’ – zaboravnost, rasejanost i nemogućnost koncentracije. Još jedan izraz ga odlično opisuje: burnout ili izgaranje – osećaj da smo potpuno sagoreli, kao šibica.
Hronični umor može biti fizički i mentalni, mada je najčešće kombinovan, i jedan okida drugi: dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati psihički umor, ali često i mentalna iznurenost krade fizičku energiju. Nije ni čudo, čovek je kompleksno biće, pa pri pokušaju da se ovo stanje otkloni, moramo razmišljati o telu i psihi zajedno. Dodatnu potvrdu toj teoriji daje činjenica da takvo stanje često prati zdravstvene poremećaje, najčešće one psihosomatske prirode, hormonalni i endokrini poremećaj, astmu, poremećaj rada organa za varenje, dijabetes, artritis…
Kada nam je narušen imuni sistem, obično odmah nastupa i hronični umor, što potvrđuje i iskustvo tokom pandemije virusa korona, covid-19. Naime, jedan od tu uvek prisutnih simptoma je osećaj intenzivnog umora koji može potrajati i mesecima nakon ozdravljenja. Dodatnu so na ranu u uslovima izolacije i socijalne distance sipa i emotivni umor, koji pojačava osećaj usamljenosti i otuđenosti.
KAKO SE DIJAGNOSTIFIKUJE SINDROM HRONIČNOG UMORA?
Hronični umor može biti vrlo snažan ali pritom nije rezultat neke teške fizičke aktivnosti. Ne prolazi ni nakon odmora ili spavanja. Čak i najbanalnije aktivnosti, kao što je odlazak do prodavnice ili tuširanje mogu dovesti do totalnog fizičkog kraha. Većina osoba koja pati od ovog sindroma nije u stanju da normalno razmišlja, pamti i opaža detalje. Simptomi se često pogoršavaju u sedećem ili stojećem položaju. Bol je često prisutan i intenzivan, u glavi, mišićima, zglobovima, limfni čvorovi mogu biti otečeni, varenje otežano, rad srca nepravilan kao i disanje. Usled pada imuniteta može lakše doći do virusnih infekcija. Istraživanja su pokazala da kod nekih osoba ovaj sindrom prati i usporen rad štitne žlezde, ali i disbalans reproduktivnih hormona, posebno poremećaj rada jajnika, odnosno sindrom policističnih jajnika (PCOS) i česti anovulatorni ciklusi. Još jedna „epidemija“ našeg modernog doba je preuranjena menopauza koja se takođe povezuje sa sindromom hroničnog umora.
Do sada se hronični umor dijagnostifikovao na osnovu simptoma koje izaziva, ali u velikom broju slučajeva je došlo do previda jer se verovalo da je bolest umišljena. Međutim, izgleda da će nauka uskoro imati rešenje: naučnici Stenfordskog univerziteta su još 2019. godine najavili biomarkere koji će otkrivati da li neko pati od mijalgičnog encefalomijelitisa. Kako ovaj sindrom utiče na niz metaboličkih procesa, tako će pomoću abnormalnosti u njima moći da se utvrdi postojanje bolesti. Zapravo, test u osnovi registruje kako naše imune ćelije reaguju na stres, a dijagnostička platforma bi mogla da ponudi i moguća rešenja za lečenje ovog sindroma.
KAKO SPREČITI HRONIČNI UMOR?
Sindrom hroničnog umora je ozbiljno i dugotrajno oboljenje koje utiče na niz telesnih funkcija, pa samim tim može pogoditi sve sfere našeg života. Često osobe koje pate od njega nisu u stanju da ustanu iz kreveta, a nažalost i san koji im je preko potreban im nedostaje, jer hronični umor može izazvati ozbiljnu nesanicu. Ovo stanje zahteva stručnu medicinsku pomoć, ali i promenu načina života.
Zdravstveni problemi u kombinaciji s hroničnim umorom samo će se još više pojačati preteranim unosom kofeina, nikotina, alkohola i nezdrave hrane, predugim boravkom pred ekranima, bilo televizijskim, kompjuterskim ili mobilnih telefona, premalim izlaganjem sunčevoj svetlosti, nedovoljnim ili nepostojećim šetnjama u prirodi, nedostatkom kvalitetnog druženja, dobrih knjiga ili nama prijatnog sporta.
Hronični umor je ozbiljno stanje koje se ne sme zanemariti, pa osim konsultovanja stručnjaka i promene stila života koji je do njega doveo, jedan od najboljih načina da mu se suprotstavimo je da unesemo više prirode u svoju svakodnevnicu. Uz šetnje po šumi i uz obale reka, prirodi se još možemo približiti i pomoću lekovitog bilja. Iz Herba Svetove biljne laboratorije stižu tri predloga za borbu protiv hroničnog umora:
Optima Forma je borac protiv fizičke i mentalne iscrpljenosti koji pomoću tri lekovite biljke pomaže da lakše utonemo u san, kvalitetnije spavamo i probudimo se orni za novi dan. Ovaj prirodni preparat eliminiše posledice stresa i napetosti, ali i otklanja ’mentalnu maglu’.
Femisan A plus maka kapsule za žene u reproduktivnom periodu štite hormonalni balans ali i podižu nivo energije, jačaju imunitet i pomažu da se telo adaptira i lakše odupre štetnim posledicama stresa.
Alfa Aktiv, kapsule za odrasle muškarce balansiraju nivo testosterona, jačaju imunitet, podižu energiju i raspoloženje, štiteći pritom i srce i krvne sudove.
