Kada smo mladi ne razmišljamo mnogo kako naše telo funkcioniše i šta treba da mu pružimo zauzvrat što nas tako velikodušno služi. Tek kada osetimo bol shvatamo punu vrednost zdravlja. Jedan od delova tela koji nam omogućava nesmetani pokret, a koji kad se potroši izaziva jak bol, pa čak i invalidnost je zglobna hrskavica. Oštećenje hrskavice je zato ozbiljan problem koji je najbolje sprečiti, a kad do njega dođe, što pre pristupiti lečenju.
Hrskavica je vezivno tkivo koje na samom početku života, tokom embrionalnog razvoja, prethodi koštanom tkivu. Ovo jedinstveno tkivo ne sadrži krvne sudove i nervne završetke, pa se, za razliku od mišićnog tkiva, dosta teže obnavlja. Hrskavica se sastoji od kolagenih vlakana koja su elastična – prilikom pritiska se ugibaju a nakon popuštanja pritiska vraćaju se u prvobitni položaj. Na taj način ne samo da omogućavaju pokret, već i ne dozvoljavaju direktan susret dve kosti. Ćelije hrskavice – hondrocite hrani želatinozna masa koju proizvodi sinovija, membrana koja spolja obavija zglobove. Ova sinovijalna tečnost je najbitniji podmazivač hrskavice zgloba koji smanjuje trenje i habanje, ali i omogućava preradu oštećenih vlakana i nastanak novih, odnosno obnavljanje hrskavice.
Kada stalno forsiramo isti zglob ponavljanjem pokreta, sinovijalna tečnost se može upaliti i postati gušća, što izaziva nakupljanje viška tečnosti koje mi osećamo kao oticanje. Ako nastavimo s forsiranjem zgloba doći će do oštećenja hrskavice koja obavija kost, što izaziva dodatne upale i jak bol. Daljim trenjem kosti o kost dolazi do njihove degeneracije, što je jedna od karakteristika osteoartritisa.
I među hrskavicama postoje razlike: vezivna ili fibrozna je ona koja pomaže našem telu da iznese težinu, oblaže kosti kuka i karlice i kičmene pršljenove. Zglobna, staklasta ili hialina hrskavica štiti rebra i ostale zglobove, dok se elastična ili žuta hrskavica nalazi u ušima i oko nosa.
ŠTA IZAZIVA OŠTEĆENJE HRSKAVICE?
Oštećenje hrskavice može nastati kao posledica preterane i neadekvatne fizičke aktivnosti, profesionalnog bavljenja sportom ili napornog rada, ali baš kao što joj smeta ekstremno naprezanje i stalno ponavljanje istog pokreta, hrskavici ne prija ni nedostatak fizičke aktivnosti. Upravo je pokret ono što podstiče pravilno lučenje sinovijalne tečnosti, pa nam je zato neophodna svakodnevna fizička aktivnost, u skladu sa našim godinama i mogućnostima.
Kao i mnogi poremećaji, i oštećenje hrskavice nastupa postepeno, kroz nekoliko stadijuma. U početku dolazi do omekšavanja hrskavice – hondromalacije, da bi kasnije nastupile lezije na površini. U kasnijem stadijumu ove lezije se produbljuju, da bi u poslednjem stadijumu došle do same kosti, izazivajući osteofite, višak koštane mase koji dodatno otežava pokret. Delovi hrskavice mogu se odvojiti od kosti, a njihovo slobodno kretanje izazvati dodatna oštećenja samog zgloba.
Neki od primera stanja izazvanih propadanjem hrskavice su trkačko koleno ili diskus hernija, i oba mogu nastati usled preteranog opterećenja, ali i tokom normalnog procesa starenja. Svrha same hrskavice je da amortizuje pokret i spreči udaranje kosti u kost, ali njena struktura je takva da se vremenom troši, posebno u nogama koje nose težinu celog tela. Zato već od srednjeg doba hrskavica slabi, a u starosti prirodno dolazi do njenog oštećenja. Usled preteranog mehaničkog opterećenja na zglobove tokom ranijih godina ili starenja tokom srednjih i poznijih godina, funkcija hondrocita slabi i kolagena vlakna ne uspevaju da se regenerišu zadovoljavajućim tempom. U poznim godinama najviše pate zglobovi kuka i kolena.
Oštećenje hrskavice se ubrzava s godinama, ali i dokazano zbog povišene telesne mase. Višak kilograma vrši dodatni pritisak na zglobove, a gojaznost često ide ruku pod ruku sa smanjenom fizičkom aktivnošću. Pod posebnim rizikom su žene nakon ulaska u menopauzu kada izgube protektivno dejstvo hormona pa su sklonije ne samo gojenju već i osteoporozi. Nedovoljan unos vode takođe nepovoljno utiče na hrskavicu. U kombinaciji svih ovih situacija sinovijalna tečnost ne dobija dovoljno hranljivih materija i ne može da se pravilno ishrani.
Istraživanja su našla vezu između oštećenja hrskavice i lezija kostiju. Prisustvom i razvojem lezija unutrašnjih struktura kolena mogu se predvideti promene u simptomima kod osoba sa osteoartritisom kolena. Gubitkom hrskavice nestaje i tkivo koje štiti subhondralnu kost, povećavajući tako pritisak na nju i rizik od oštećenja.
KAKO OBNOVITI HRSKAVICU?
Oštećenje hrskavice dijagnostifikuje se pomoću rendgena, magnetne rezonance, kompjuterizovane tomografije ili artroskopije, a ranim dijagnostifikovanjem može se usporiti i sprečiti progresija oštećenja matriksa hrskavice. Stručnjak će predložiti lekove koji će sprečiti bol i upale, fizikalnu terapiju, ali i suplemente koji mogu doprineti obnovi hrskavice.
Kako znamo da su najbitniji deo hrskavice kolagena vlakna, potrebno je da im damo ono što će doprineti njihovom obnavljaju. Brojna istraživanja su dokazala ulogu hijaluronske kiseline u lečenju osteoartritisa. Hijaluron je prirodni deo hrskavice i sinovijalne tečnosti koja ne samo da podmazuje zglob, učestvuje u ćelijskoj aktivnosti i vezivanju proteina, već deluje i kao antioksidans. Dokazano je da se s progresijom osteoartritisa smanjuje molekularna težina hijalurona, a s tim i zaštitna svojstva same sinovijalne tečnosti. Dokazi o brojnim mehanizmima delovanja hijalurona u zglobnim strukturama razlog su što se danas sve češće koriste injekcije hijalurona direktno u zglob koje donose olakšanje i pospešuju obnovu. Hijaluron u zglobu podstiče sintezu proteoglikana i gliozaminoglikana, ima protivupalni efekat i održava viskoelastičnost. Danas se hijaluron najčešće pominje u svojstvu podmlađivanja kože, ali on je sjajan kako i za regeneraciju zglobne hrskavice, tako i za opšti imunitet.
Još jedan element koji provereno štiti zglobove i sprečava oštećenje hrskavice je glutation. Ova amino kiselina štiti zglob od oksidativnog stresa, smanjuje upalne procese u sinovijalnim fibroblastima, pa je dragoceni deo terapije kod artritisa. Tu je i čitav spektar amino kiselina koje doprinose regeneraciji tkiva, kao što su histidin, cistein, glicin i prolin. Upravo sve ove amino kiseline, uključujući i glutation u redukovanoj formi koji se lako apsorbuje, hijaluron, biotin koji takođe doprinosi obnavljanju zglobne hrskavice i lipozomalni vitamin C koji pomaže sintezu kolagena, deo su modernog i stručno osmišljenog preparata Glutation Hijaluron iz laboratorije Herba Sveta. Ovaj napitak redovnom upotrebom samo 10ml na dan doprinosi ne samo zaštiti i obnavljanju hrskavice, već i lepoti i mladolikosti kože, kao i dobrom imunitetu. Uz zdravu ishranu, održavanje zadovoljavajuće telesne težine, dovoljno kretanja i Glutation Hijaluron možemo računati na bezbrižnu, kvalitetnu i aktivnu starost.
