Ne volite da vežbate, naročito u zatvorenom prostoru? Trčanje ili vožnju bicikla vam ne dozvoljava zdravstveno stanje? Jedini izvodljivi vid kretanja vam je šetnja? To uopšte nije loše. Trideset minuta hodanja svakog dana dokazano ima veoma pozitivan efekat na telo i psihu. Redovna šetnja je odličan način rekreacije, sjajna prevencija bolesti, blagotvorno utiče na rad srca, troši kalorije i smiruje nas kad smo pod stresom.
KAKO NAM ŠETNJA ČUVA ZDRAVLJE?
Šetanje dokazano smanjuje nivo šećera u krvi i samim tim i rizik od dijabetesa. Moderan način života koji nam nameće da veći deo dana provedemo sedeći, sa sobom je doneo i moderna oboljenja, pre svega metabolički sindrom. To je poremećaj koji uključuje niz faktora rizika: gojaznost, povećani holesterol i trigliceride, visok krvni pritsak i netoleranciju glukoze. Jedna studija koja je pratila 4151 osoba prosečne starosti od 40 godina, dokazala je da što više vremena provedemo u šetnji, to više smanjujemo rizik od metaboličkog sindroma.
Kako su ovom sindromu naročito podložne žene u menopauzi, to je šetnja idealan način da se on spreči. Jedna studija koja je uključivala 207 ženanašla je da postoji velika povezanost između broja koraka koje napravimo u toku jednog dana i indeksa telesne mase, nivoa insulina, C-reaktivnog proteina, leptina i obima struka.
Šetnja poboljšava reakciju organizma na insulin, čime pospešuje gubitak viška kilograma, naročito u stomačnoj regiji. Ona čak ima moć da nam smanji potrebu za slatkišima: po jednoj studiji samo 15 minuta hodanja na dan pomoglo je kancelarijskim službenicima da ređe posegnu za čokoladom, što je dok sedimo za kompjuterom vrlo često nesvesna potreba koja doprinosi gomilanju masti u predelu struka. Svakodnevne šetnje ubrzavaju metabolizam, sagorevaju dodatne kalorije i, što je naročito bitno za starije osobe, održavaju i poboljšavaju tonus mišića. Ako mislite da vam lagana ili brza šetnja neće pomoći da smšate, razmislite da li će vam u istom poduhvatu pomoći ležanje na kauču ispred televizora.
ŠETNJA ZA ZDRAVO SRCE
Redovna šetnja bez obzira na tempo, dokazano smanjuje i rizik od moždanog udara 20-40% i ostalih kardiovaskularnih oboljenja za 30%. Jedna studija koja je pratila 529 ispitanika sa povišenim krvnim pritiskom i sedentnim načinom života, nakon 6 meseci svakodnevne šetnje zabeležila je velike pozitivne promene i smanjenje hipertenzije. Ispitanici oba pola su šetali u grupama (sporog, srednjeg i brzog intenziteta) 15-30 minuta svakog dana, napolju i na ravnoj površini, uz stručni nadzor. Brzina hodanja se postepeno povećavala, da bi nakon dva meseca trajanje šetnje poraslo na 50-70 minuta. Nakon šest meseci kod svih ispitanika primećen je pad gornjeg i donjeg pritiska, a naročito kod onih sa prethodnom dijagnozom teške hipertenzije.
Šetnja ima niz pozitivnih efekata na mentalno zdravlje i sprečava razvoj depresije i drugih psihičkih poremećaja. Depresija je danas ozbiljan zdravstveni problem i jedini mentalni poremećaj koji je smrtonosan – čak 15% depresivnih osoba digne ruku na sebe u nekom trenutku. Danas depresija jednako pogađa muškarce i žene a boravak u zatvorenom prostoru naročito pogoršava stanje bolesti. Starije osobe usled nekretanja posebno mogu podleći negativnim osećanjima, poput usamljenosti, anksioznosti i depresije. Jedna studija koja je pratila 4737 odraslih osoba starijih od 65 godina zabeležila je da je kod ove starosne grupe umerena do brza šetnja mnogo efikasnija od lagane šetnje. Ali ipak, već 10 minuta hodanja dokazano podiže raspoloženje i smanjuje osećaj besa i ljutnje. Šetnje u društvu poboljšavaju socijalne interakcije i tako donose duplu korist. Korist se udesetostručuje ako pritom šetamo u prirodi.
ŠETNJA NAPOLJU
Šetnja napolju nas izlaže sunčevim zracima pomoću kojih telo stvara vitamin D i na taj način jača kosti, mišiće i nervni sistem. Prirodno svetlo je još jedan sjajan borac protiv stresa i depresije. Naši zglobovi i kosti, pored blagotvornih sunčanih zraka, imaju posebnu korist od hodanja – ono ublažava bol u zglobovima, a jedna studija je dokazala da ako nedeljno pređemo 7-8 kilometara možemo čak sprečiti nastanak artritisa.
Šetnja u prirodi odmara oči. Kada malo proanaliziramo svoj dan, shvatićemo da veći deo vremena provodimo pogleda fiksiranog na dužinu ne veću od jednog metra. Nije potrebno naglašavati kakvu štetu to pravi očima. Izađite napolje, hodajte i gledajte u zelenilo i horizont. Ako radni dan provodite pred kompjuterom, vaše oči će vam naročito biti zahvalne.
Jedna studija iz 2014. je dokazala da šetanje pospešuje kreativnost tako što aktivira asocijativnu memoriju. Posebno tokom hodanja kroz prirodu ili interesantno okruženje, postoji velika verovatnoća da nam ’sinu’ ideje za rešenja koja smo dugo tražili. Osim toga, šetnja će nam definitivno pomoći da lakše donosimo odluke. Nije ni čudo, tokom fizičke aktivnosti pospešuje se cirkulacija u celom telu, pa i u mozgu. Dobra cirkulacija ima niz prednosti, pa nam tako šetnja može pomoći i kod upale vena. Osobe koje pate od proširenih vena mogu sprečiti dalje napredovanje ovog neprijatnog poremećaja svakodnevnim šetnjama koje će pospešiti protok krvi kroz vene i ojačati mišiće nogu.
HODANJE I VARENJE
Šetnja poboljšava varenje i sprečava zatvor. Ko redovno šeta, nema lenja creva jer prilikom hodanja angažuje stomačne mišiće i tako podstiče rad gastrointestinalnog sistema. Ako odmah nakon obroka prilegnemo, može se javiti gorušica. Neka istraživanja su pokazala da je za efikasno skidanje viška kilograma važnije da vežbamo odmah nakon obroka – ispitanici koji su to činili skinuli su 1.5 kg samo zato što su tokom mesec dana hodali odmah nakon ručka i večere. Šetnja nam dokazano može pomoći i u prevenciji masne jetre: brzo hodanje je jednako efikasno kao trčanje u smanjenju masti u jetri.
Šetnja nam jača imunitet, povećava šanse da ne obolimo od sezonskog gripa, ali i od mnogo ozbiljnijih oboljenja, kao što je karcinom dojke. Istraživanja su pokazala da samo 2,5 sata fizičke aktivnosti nedeljno smanjuje rizik od raka dojke, kao i njegovu ponovnu pojavu kod osoba koje su se izlečile od njega.
I, za kraj, redovni šetači su disciplinovani i lakše se organizuju oko svakodnevnih životnih aktivnosti. Ako odredite neko vreme tokom dana za šetnju i pridržavate ga se, moći ćete sličnu rutinu da primenite i na druge aspekte života, naročito ishranu.
Nadamo se da je ovo dovoljno razloga da vas ubedimo da se pokrenete. Možete početi s laganom šetnjom pa ubrzavati tempo i nagib vremenom, kako stičete kondiciju. Iskoristite šetnju da ne razmišljate o svakodnevnim problemima, poslu, o slatkišima i grickalicama, već da ispraznite mozak od negativnih misli, a nakon šetnje možete praktikovati i prijatan tuš i masažu grubom rukavicom koja će dodatno podstaći mikrocirkulaciju. Šetajte sami, u društvu, sa psom, pokrenite i prijatelje i članove porodice, dajte inicijativu. Ako vam je potreban podstrek, možete se pridružiti nekoj šetačkoj grupi, čak su i kliničke studije potvrdile da su one odličan način da izvučemo najviše od šetnje.
A ako vam je cilj da smršate ili sačuvate vitku liniju, ubrzate varenje i oslobodite se viška vode i gasova, šetnji možete pridružiti Equigal. To je prirodni preparat na bazi lekovitog bilja koji nam čuva digestivni sistem, štiti nas od masne jetre, usporenog limfotoka, celulita, gasova i nadutosti. Uz redovne šetnje i Equigal, do čeličnog zdravlja!
