Đumbir potiče iz jugoistočne Azije, iz porodice Zingiberaceae, u koju spadaju i kurkuma i kardamom. Zeljasta biljka od koje se za ljudsku upotrebu koristi rizom, podzemna stabljika. Sadrži ulja koja mu daju karakterističan, veoma egzotičan miris. Što više sazreva, to sadrži više esencijalnih ulja. Veoma je cenjen kao začin, ali su odavno poznata i njegova lekovita svojstva, koja su danas dokazana brojnim studijama.
Odakle potiče đumbir?
Gyin na burmanskom, khing na tajlandskom, halia na malajskom, luya na filipinskom, zanjabil na arapskom, zangevil na hebrejskom, ginger na engleskom, srngaveram na sanskritu… Zingiber officinale, ili đumbir. Pominje se u Bibliji, Kuranu, Talmudu… U Japanu se jede uz suši, ukiseljen i naseckan na tanke listiće, u Indiji i na Šri Lanki je neizostavan deo ajurvedske medicine, u Kini je omiljen u kandiranom obliku, njegov čaj se pije širom sveta, a u Britaniji vino i pivo.
Nekada je bio toliko dragocen da se u 13. veku za pola kile đumbira mogla kupiti ovca. U Evropu je stigao tek oko 800. godine n.e. Ubrzo je postao omiljen i neizostavni deo slatkiša, a kraljici Elizabeti I se pripisuje izum kolača u obliku čovečuljka, ’gingerbread man’. Osim što je ukusan i budi želju da se u trenutku spakujemo i krenemo na daleke pute, đumbir je jedna od retkih biljaka čiju lekovitost moderna nauka ne može da ignoriše.
Lekovitost djumbira
Nedavno je u Analima njujorške Akademije nauka objavljen pregled rezultata 60 studija izvedenih na ćelijskim kulturama, laboratorijskim životinjama i ljudima. Sve ove studije su saglasne da đumbir i njegovi sastojci ’imaju blagotvorne efekte kod gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i povezanih oboljenja’.
Šta je to u đumbiru što je tako lekovito? Gingerol, šogaol, cingeron, paradoli, kapsaicin, gingediol, fitosterol, galanolakton… Najbitniji sastojak je baš gingerol koji mu daje i karakterističan miris, ali i osećaj peckanja u ustima kada ga jedemo. I gingeroli i šogaoli imaju niz lekovitih svojstava: umanjuju osećaj mučnine, bola u kostima, zglobovima i mišićima, olakšavaju prehlade i grip, probleme s varenjem, menstrualne bolove, poboljšavaju moždane funkcije i štite od Alchajmerovog oboljenja. Ove komponente ispoljavaju brojne biološke aktivnosti i dejstva – anti-kancerogena, antioksidantna, antimikrobna, protivupalna, anti-alergijska…
Ali fokus naučnog teksta objavljenog u pomenutim Analima je na pozitivnom efektu đumbira na rastući problem u svetu – gojaznost i sve posledice koje ona nosi. Loša ishrana i manjak fizičke aktivnosti najveći su uzrok porasta obolelih od metaboličkog sindroma, kombinacije tri ili više faktora rizika za dijabetes tipa 2 i kardiovaskularna oboljenja. Ispitivanja na pacovima su dokazala da đumbir utiče na značajno smanjenje masnih naslaga i telesne mase, snižava holesterol i nivo šećera u krvi, ali i da štiti od štetnih efekata ne-alkoholne masne jetre. Studije su takođe sugerisale da đumbir može da ubrza sagorevanje kalorija i smanji osećaj gladi.
Tako on pomaže da budemo vitkiji, ali i lepši jer sprečava starenje na ćelijskom nivou, što se odmah vidi i na našem licu. Ali to ne znači da ako jedemo đumbir, treba da nastavimo s nezdravim načinom života. Brza hrana bogata trans mastima i praznim ugljenim hidratima naš je neprijatelj, i treba joj otkazati prijateljstvo.
Krećite se što više, hranite se zdravo, i ne zaboravite da popijete Equigal!