Dodatak ishrani na bazi lekovitog bilja u kapsulama sa ekstraktom konopljike, divljeg jama, cimicifuge, žen šena, hmelja i anđelike, namenjen ženama tokom perimenopauze i menopauze, koji doprinosi hormonskoj ravnoteži i ublažavanju simptoma povezanih s klimakterijumom.
2.150,00 RSD
FEMISAN GOLD U PERIMENOPAUZI I MENOPAUZI:
U REPRODUKTIVNOM PERIODU:
Konopljika (viteks), divlji jam, hmelj i cimicifuga doprinose ublažavanju simptoma povezanih sa menopauzom kao što su talasi vrućine (valunzi), znojenje i nemir.
Menopauza označava trajni prestanak funkcije jajnika i prelaz iz reproduktivne u nereproduktivnu fazu života kod žena. To je period koga karakterišu značajne promene hormona a koje prate fiziološki i psihički simptomi. Prosečno doba kada žene ulaze u menopauzu je oko 51. godine života, mada se danas prag sve više pomera i sve je više slučajeva kada menopauza počne i pre 40. godine. Ali čak i da menopauza konačno nastupi u okviru proseka, njeni sipmtomi se osećaju dosta ranije, dve do tri, a ponekad i 10 godina.
Posledice ovog, inače potpuno prirodnog prelaznog doba, žene osećaju dvojako: u početku, u periodu koji se zove perimenopauza a označava vreme od početka pojave prvih naznaka do konačnog ulaska u menopauzu – što je zvanično 12 meseci nakon poslednje menstruacije, dolazi do proređenih menstruacija koje povremeno mogu biti i obilne ali sve češće izostaju, kao i do pratećih simptoma: naleta vrućine (valunga), preznojavanja, nesanice, promena raspoloženja, preosetljivosti nervnog sistema, razdražljivosti, promena na koži, lupanja srca, otežanog razmišljanja (mentalne magle) i pamćenja. Razlog svemu tome je promena u lučenju hormona, pre svega estrogena, čiji nivo naglo opada i fluktuira, a telu je potrebno vremena da se prilagodi ovim promenama.
Iako su ovi simptomi neprijatni i narušavaju kvalitet života, mnogo je opasniji period kada konačno nastupi menopauza, tačnije postmenopauza, jer su tada žene podložnije poremećajima koji, ako se zapostave, mogu biti i fatalni. To su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i osteoporoza. Srce, krvni sudovi, metabolizam i kosti su takođe do nedavno bili pod dirigentskom palicom estrogena, a kada oslabi i prestane zaštitno dejstvo ovog hormona, kosti mogu da ubrzano slabe, odnosno da se proređuje njihova gustina, a krvni sudovi brže propadaju što povećava rizik od moždanog i srčanog udara. Takođe, bez estrogena se sada mnogo lakše stvaraju visceralne (dubinske) masti, najviše oko vitalnih organa što predstavlja dodatni rizik ne samo od gojaznosti već i metaboličkog sidroma i dijabetesa.
Studije koje su se bavile posmatranjem žena koje su rano ušle u menopauzu, pre 47. godine života, utvrdile su da su one tokom kasnijeg života pod mnogo većim rizikom da obole od osteoporoze, budu podložne prelomima kostiju, kao i da je kod njih veći mortalitet. Slične statistike su i kada su u pitanju srce i krvni sudovi. Kardiovaskularna oboljenja su najveći uzrok smrti kod žena, a rizik se drastično povećava s menopauzom, naročito ukoliko ona prerano nastupi. U tom slučaju rizik kod žena da obole od kardiovaskularnih poremećaja nakon 60. godine života se duplira. Pod istim rizikom su i žene koje uđu u menopauzu nakon histerektomije – i kod njih je primećena veća krutost arterija.
Nažalost, tu nije kraj. Žene koje u menopauzu uđu pre 40. godine života imaju čak 32% veće šanse da obole od dijabetesa tipa 2 u odnosu na žene kod kojih menopauza nastupi između 50. i 54. godine života. Danas je sve zastupljeniji metabolički sindrom – skup poremećaja koji uključuju taloženje visceralnih masti, visok pritisak, povišeni holesterol i trigliceride i insulinsku rezistenciju. Ukoliko se ne leči, metabolički sindrom je siguran put u dijabetes i ozbiljna kardiovaskularna oboljenja. Dominacija testosterona tokom tranzicije u menopauzu jedan je od najbitnijih okidača metaboličkog sindroma. Neke studije su pokazale da rizik od ovog sindroma raste s godinama, i da je za čak 38% viši kod žena starosti 60-79 godina.
Pored fizioloških poremećaja, ono što ženama teže pada tokom prelaznog perioda su psihičke promene, pa često imaju osećaj da u potpunosti gube kontrolu nad sobom. Žene su inače pod duplo većim rizikom da obole od depresivnih stanja i poremećaja nego muškarci , upravo zbog hormonalnih oscilacija. Tokom ulaska u menopauzu posebno su sklone depresiji, što usled telesnih simptoma koji prate ovu tranziciju, što zbog neadekvatne socijalne podrške, načina života ali i nerazumevanja mehanizama menopauze. Zapravo rizik od depresije najjači je u periodu od kasnih reproduktivnih godina do postmenopauze, a istraživanja su pokazala da menopauza direktno „napada“ strukturu mozga, moždane veze i metabolizam energije. Iako se vodi kao tranzicija reproduktivnog stanja, menopauza uključuje i neurološku tranziciju i samim tim raste i mogućnost od neuroloških oboljenja. U tom svetlu, menopauza može uticati na pojavu i ubrzati tok Alchajmerovog oboljenja.
Menopauza dokazano utiče na kognitivne funkcije i pamćenje, za šta je direktno odgovoran estrogen. Međutim, dobra vest je da se u postmenopauzi stanje popravlja, što ukazuje da su upravo nagle hormonalne promene odgovorne za mentalnu maglu. To dokazuje i saznanje da se tokom nastupa valunga pamćenje drastično pogoršava, da bi se nakon njegovog prestanka popravilo. Kod žena sa učestalim valunzima primećene su promene u mijelinskom omotaču nerava, što objašnjava ovu pojavu, i što je zapravo dobra vest, jer smanjenjem broja i intenziteta valunga mogu se sprečiti negativne kognitivne promene. Ove promene utiču ne samo na pamćenje i razmišljanje, već i na kvalitet sna i mogućnosti odmora, kao i na socijalnu sferu života. Zato drastično osciliranje estrogena tokom perimenopauze može dovesti do potpune mentalne i fizičke iscrpljenosti koja može uticati na sve oblasti života, pa dovesti do postupaka i izazvati promene zbog kojih se kasnije možemo kajati.
Kako bi se sačuvalo što duže zaštitno dejstvo estrogena, obično se preporučuje hormonalna supstituciona terapija. Međutim, naročito kada se koristi tokom dužeg perioda, i ona nosi svoje rizike, naročito od raka dojke. Zato je bolje rešenje da pomognemo našem organizmu da se prilagodi, smanjimo snažne oscilacije hormona, olakšamo simptome, a da pritom što više smanjimo rizike koje nosi menopauza. Srećom, sve je to moguće pomoću lekovitog bilja koje su žene vekovima koristile kako bi pomogle sebi u prelaznom periodu. Ova tradicionalna saznanja je potvrdila i nauka, i otkrila u kojim kombinacijama i razmerama lekovito bilje najbolje pomaže, kao i kakvi su njegovi mehanizmi.
FEMISAN GOLD je upravo takav jedan suplement, u kom snažno pojedinačno i sinergetsko dejstvo imaju konopljika, divlji jam, hmelj, cimcifuga, angelika i žen-šen. Kako žene statistički skoro trećinu života provedu u postmenopauzi, vredi postarati se da ovaj period prođe bezbrižno i u dobrom zdravlju.
Važnost fitoestrogenskih biljaka u zdravlju žene primećena je posmatranjem žena iz istočne Azije, koje tradicionalno konzumiraju velike količine soje. U odnosu na žene sa zapada, kod njih je drastično manji broj slučajeva karcinoma dojke. Kada, međutim, žene iz Japana emigriraju u Sjedinjene države i promene navike u ishrani, njihovi ženski potomci postaju podložni raku dojke u jednakoj proporciji kao i ostatak populacije na zapadu. Razlog tome je što izoflavoni, fitoestrogeni iz soje i sličnih biljaka predstavljaju prirodnu zaštitu od raka dojke.
KONOPLJIKA (Viteks agnus castus) ima komponente koje su po strukturi i funkciji slične ženskim hormonima estrogenu i progesteronu. Fitoestrogeni su nesteroidna jedinjenja koja se ponašaju kao estrogen, a sastoje se od izoflavona, lignana i kumestana. Pored estrogenskog imaju i protivupalno dejstvo, i dokazano poboljšavaju kognitivne funkcije tokom prelaznog perioda.
Jedna studija koja je poredila terapiju konopljikom i placebom kod simptoma menopauze, došla je do zaključka da ova biljka ima fitoestrogensko dejstvo koje značajno olakšava simptome menopauze, kako somatske tako i mentalne. Drugo istraživanje koje je ispitivalo efekte ove biljke utvrdilo je veliko smanjenje učestalosti i intenziteta valunga i preporučilo ga kao efikasnu terapiju za lečenje niza vazomotornih simptoma kod žena u postmenopauzi. Ali efekat konopljike ide i dalje: studijski je dokazan njen odličan „anti age“ efekat, odnosno sposobnost da uspori starenje, spreči oksidativni stres, nadoknadi manjak hormona i spreči atrofiju endometrijuma. A kada je u pitanju uticaj menopauze na moždane promene, i tu konopljika ima rešenje: ova biljka poboljšava kognitivne funkcije, pamćenje i povećava transkripciju estrogenih receptora u hipokampusu.
DIVLJI JAM (Dioscorea villosa L.) sadrži diosgenin, fitoestrogen koji najviše nalikuje progesteronu. Upravo je diosgenin bio sastojak prve kontraceptivne pilule šezdesetih godina prošlog veka. Nedavno je iz divljeg jama izolovan protein koji je pokazao veliki potencijal da zameni hormonalnu supstitucionu terapiju u menopauzi a pritom bez negativnih nus pojava. Istraživanja na pacovima pokazala su da ovaj protein podstiče lučenje estradiola i progesterona, sprečava napredovanje osteoporoze i povećava mineralnu gustinu kostiju, poboljšava kognitivne funkcije, i što je najvažnije, ne izaziva pojavu ćelija karcinoma dojke i jajnika. Divlji jam dokazano štiti organizam od štetnog uticaja stranih čestica i deluje protivupalno, čime štiti ceo organizam, a ima i analgetsko dejstvo. Posebno je važno njegovo svojstvo da deluje kao antiinvazivni agens kod raka dojke, a neke studije su pokazale i njegovu sposobnost da smanji apsorpciju holesterola, što ga čini odličnom preventivom od metaboličkog sindroma.
HMELJ (Humulus lupulus L) je najpoznatiji po pivu, ali ono po čemu je oduvek bio cenjen je njegov umirujući efekat koji omogućuje dobar san. Danas znamo da hmelj ima širok spektar pozitivnih dejstava, uključujući i estrogensko, antitumorno, neuroprotektivno, antiinflamatorno i antimikrobno, i predstavlja odličnu alternativu za hormonsku supstitucionu terapiju. Osim što efikasno smiruje nervnu napetost u klimakterijumu, hmelj dokazano efikasno smiruje i valunge i druge vazomotorne simptome kao što su preznojavanje, poremećaj sna i osećaj iscrpljenosti, a novija istraživanja su dokazala sposobnost fitoestrogena iz hmelja, 8-prenilnaringenina, da smanji nivo hormona LH i FSH, a da poveća nivo prolaktina i pospeši obnavljanje vaginalnog hiperplastičnog epitela. Ekstrakt hmelja dokazano ima sposobnost snažnog vezivanja za receptore estrogena i progesterona. Zapravo, 8-prenilnaringenin je najjači fitoestrogen koji je do sad izolovan. Osim što hmelj efikasno smanjuje simptome menopauze, nema nikakvih negativnih interakcija s lekovima, kao ni neželjenih dejstava pa se preporučuje za opšte poboljšanje kvaliteta života žena u ovom periodu.
CIMICIFUGA (Actaea racemosa L. syn Cimicifuga racemosa) ili crni kohoš još je jedna od biljaka koja se sve više koristi kao alternativa hormonskoj supstitucionoj terapiji. Koristili su je još pripadnici američkih indijanskih plemena za ublažavanje bola u mišićima i zglobovima, neuralgije, reume i ginekološke probleme. Novija istraživanja su potvrdila da ova biljka ne poseduje estrogenska jedinjenja, već da svoju efikasnost postiže putem mehanizama koji su povezani s prisustvom supstanci koje stimulišu lučenje „hormona sreće“ dopamina, serotonina, kao i GABA (gamaaminobutirične kiseline), neurotransmitera koji u mozgu šalje signale nervnom sistemu, a čiji nivo je često nizak u menopauzi, što uzrokuje depresiju. Studijski je dokazan pozitivni efekat cimicifuge kod vazomotornih simptoma menopauze, kao i kod mentalnih, fizičkih i seksualnih poteškoća tokom primene u dužini od 4 i 8 nedelja.
ANĐELIKA (Angelica arheangelica L.) ili anđelika je biljka široko zastupljena u tradicionalnoj medicini, i svojim prirodnim antiseptičnim, spazmolitičnim, diuretičnim i antiinflamatornim svojstvima ima široku primenu kod niza poremećaja. Poznata je i kao biljka dugovečnosti, a kumarini iz nje imaju blago antidepresivno i sedativno dejstvo, koje je veoma dobrodošlo tokom mentalnih izazova koje nosi menopauza, a doprinosi i zaštiti kognitivnih funkcija. Dalje, svojim dokazanim antitumornim dejstvom ona pruža zaštitu ženama od raka dojke, a kako je odličan čistač organizma, štiti jetru i olakšava rad limfotoka, dajući tako doprinos i borbi protiv metaboličkog sindroma. Osim što je pravi zaštitnik žene tokom menopauze, anđelika olakšava i njene simptome, kao što su valunzi, bez ikakvih negativnih efekata, i svojim blagim estrogenskim dejstvom obnavlja vaginalni epitel i smanjuje suvoću.
ŽENŠEN (Panax ginseng) ili ginseng je biljka koja se milenijumima koristi u tradicionalnoj medicini istoka kod niza oboljenja, uključujući i karcinom i kardiovaskularne poremećaje. Ova biljka je snažan adaptogen – ona pomaže telu da se izbori s izazovima, prilagodi stresu i zaštiti od njegovih negativnih posledica. Ženšen dokazano poboljšava mentalne funkcije i sprečava kognitivno propadanje, štiti telo od oksidativnog stresa i pospešuje antioksidantne kapacitete, a poznat je i kao veliki zaštitnik kardiovaskularnog sistema , što je posebno važno ženama u menopauzi. Ali nedavne studije potvrdile su pozitivnu ulogu ženšena i u ublažavanju simptoma menopauze, naročito kada su u pitanju valunzi i nizak libido odnosno seksualna disfunkcija, najverovatnije zahvaljujući estrogenskom dejstvu ove biljke. Naime, ženšen ima dokazan efekat na estrogene i androgene receptore, zahvaljujući jedinstvenim ginsenosidima, fitoestrogenima koji ulaze u njegov sastav. Ginsenosidi su ti kojima ženšen duguje brojna lekovita svojstva, a koja imaju moć i da spreče rast tumornih ćelija, naročito kod kancerogenih oboljenja izazvanih hormonalnim promenama kao što je kancer dojke. Ginsenosidi ispoljavaju niz blagotvornih efekata kod kardiovaskularnih oboljenja, uključujući antioksidantna, kontrolu vazomotornih funkcija, poboljšanje lipidnog profila, regulaciju krvnog pritiska i srčanih funkcija, kao i sprečavanje adhezije trombocita. I, kao kruna svega, ginsenosidi direktno utiču na sastav kostiju, pospešuju osteogenezu i rad osteoprogenitornih ćelija, pa tako pružaju sjajnu zaštitu od osteoporoze.
Sve ove lekovite biljke u najiskoristiljivijem i najčistijem obliku deo su FEMISAN GOLD kapsula, i svojim sinergetskim dejstvom pružaju ne samo olakšanje kada su u pitanju neprijatni simptomi menopauze, već i dugotrajnu zaštitu od poremećaja kojima su žene sklone tokom ove faze života. Upotreba je veoma jednostavna: jednom do dva puta dnevno treba uzeti po jednu kapsulu, najbolje pre obroka. FEMISAN GOLD – za bezbrižno zlatno doba.
FEMISAN GOLD KAPSULE je proizvod bez glutena, izrađen u skladu sa Dobrom proizvođačkom praksom, uz poštovanje zahteva ISO9001:2015 standarda i HACCP sistema kontrole kvaliteta.
Dijetetski proizvod – dodatak ishrani FEMISAN GOLD KAPSULE upisan je u bazu podataka Ministarstva zdravlja za dijetetske proizvode, pod brojem 20803/2022 od 21.04.2022.godine.
ISKUSTVA S FEMISAN GOLD KAPSULAMA
Pitali smo naše korisnice da opišu svoje iskustvo sa Femisan A kapsulama:
“Koristim Femisan Gold od prvog dana kad se pojavio jer verujem u njegov kvalitet!” – Suzana Mančić
“Ciklusi su mi postali vrlo neuredni već početkom četrdesetih, a ubrzo sam počela da osećam i valunge. Ginekolog mi je rekao da je u pitanju preuranjena perimenopauza i ponudio mi hormonsku terapiju. Htela sam prvo da probam da problem rešim nečim prirodnim. Koristila sam tokom dve godine Femisan A kapsule koje su mi zaista regulisale ciklus, a dva puta na dan uzimala sam i Femisan B kapi, nakon čega su se valunzi smanjili i bolje sam spavala. Kada sam čula za Femisan Gold, rešila sam da ih odmah isprobam, i zahvaljujući ljubaznim ljudima iz Herba Sveta, došla sam do dve bočice čim su puštene u prodaju. Shvatila sam da kapsule sadrže biljke koje mogu da mi pomognu da rešim pitanje naglog pada estrogena, ali i da spreče pojavu vrlo neprijatnih simptoma. I zaista, već nakon prve bočice osetila sam veliku promenu, ne samo u telu već i na psihičkom planu – tek tad sam shvatila koliko sam stalno strepela, brinula i bila stalno pod stresom. Sada sam mnogo smirenija, koža mi je lepša, ciklus još uvek redovan a valunzi su skroz prestali.”
