Kada maštamo o trudnoći, ponekad razmišljamo o polu deteta, o boji kose ili očiju, o tome u kakvu osobu želimo da izraste, čemu sve želimo da ga naučimo, ali kada trudnoća počne, imamo samo želju da sve dobro prođe i da beba bude zdrava. Iako priroda i dalje vodi glavnu reč, na tok i zdravlje trudnoće u velikoj meri možemo i same uticati zdravim navikama i dobrom informisanošću. Ali o tome je potrebno da mislimo i pre nego što do trudnoće dođe, jer svaki dan je poseban kada je u pitanju razvoj ploda, a da bi se taj razvoj odvijao pravilno, neophodno je „gorivo“ koje dobija od majke. Najbolji primer toga koliko je bitno da majka u trudnoću uđe sa dobrim nivoom određenih nutrijenata najverovatnije je spina bifida, poremećaj do koga dolazi već u prvim nedeljama trudnoće.
Svake godine u svetu jedna od 2.500 beba rodi se sa spina bifidom. Spina bifida, ili u bukvalnom prevodu s latinskog – rascepljena kičma, poremećaj je u razvoju neuralne cevi. Neuralna cev embriona je rana faza razvoja kičme, kičmene moždine i mozga. Do nje dolazi oko pete nedelje trudnoće, kada često žene nisu ni svesne da su u drugom stanju. Nepravilan razvoj neuralne cevi dovodi do nemogućnosti njenog zatvaranja i rezultira otvorenom lezijom na kičmi po rođenju, na mestu gde je došlo do anomalije, i uglavnom trajnim oštećenjem nerava, što može imati drastične posledice.
Spina bifida dolazi u tri oblika. Spina bifida oculta predstavlja njen blaži oblik, kada ne postoji otvor i kičmena moždina nije izložena ali se sama kičma nije pravilno razvila. Za razliku od nje, kod spina bifide aperte vidna je otvorena lezija kroz koju probija cista. Ukoliko kroz taj otvor prolaze i nervni korenovi, odnosno i sama kičmena moždina, radi se o njenom najtežem obliku – mijelomeningokela, kod koje dolazi do paralize donjeg dela tela deteta.
ZAŠTO NASTAJE SPINA BIFIDA?
Iako razlozi mogu ležati u genetskim predispozicijama majke i oca, jedan od najvažnijih preduslova za pravilan razvoj neuralne cevi je dovoljna količina folne kiseline (vitamina B9). Jedna kanadska studija sprovela je masovno istraživanje nakon što je uvedena obavezna fortifikacija proizvoda od žitarica folnom kiselinom. Utvrđeno je da je ovakva suplementacija folnom kiselinom dovela do smanjenja defekta neuralne cevi za 46%.
Ipak, šta je sa ostatkom populacije? Ispostavlja se da je folna kiselina tvrd orah i da nam treba malo više pažnje i znanja da bismo je svom organizmu obezbedili na pravilan način. Na primer, jedna japanska studija utvrdila je da katehin iz zelenog i crnog čaja inhibira enzim koji konvertuje folnu kiselinu u aktivnu formu folata, čak i u količini od samo 100 ml na dan. Slična je situacija i sa kofeinom. Neki lekovi, kao što je na primer hlorokinin protiv malarije, blokiraju apsorpciju folne kiseline, što je u Nigeriji izazvalo veliki porast slučajeva spine bifide u područjima gde je ova bolest raširena. Hemikalije koje ulaze u sastav nekih farbi, rastvarača, pesticida i goriva kojima su neke žene izložene na radnom mestu, ali su prisutni u manjoj meri i u kozmetici i farbama za kosu, mogu doprineti nastanku defekta neuralne cevi kod ploda zbog narušenog metabolizma folata. Ovom defektu mogu doprineti i veće doze progesterona koje se koriste prilikom asistirane reprodukcije kako bi se izbegao spontani pobačaj. Žene koje su duže vreme koristile oralnu kontracepciju takođe dokazano imaju deficit folata i vitamina B12.
Još jedan problem koji u velikoj meri doprinosi nastanku spina bifide, čak i ako buduća majka disciplinovano uzima suplemente koji sadrže folnu kiselinu, leži u našoj sposobnosti da ovaj vitamin pravilno apsorbujemo i iskoristimo.
MTHFR GEN I FOLNA KISELINA
Za metabolizam folne kiseline neophodan je MTHFR enzim: metil-tetra-hidro-folat-reduktaza. Brojna istraživanja dokazala su da danas polovina populacije ima genetski nedostatak ovog enzima, pa njihov organizam nije u stanju da folnu kiselinu preradi i iskoristi. Zato osobe koje pate od nedostatka MTHFR enzima, odnosno gena, iako jedu hranu bogatu folatima i unose folnu kiselinu putem suplemenata, i dalje mogu biti u deficitu. Kako je folna kiselina važna i za samo začeće, osobe s ovim nedostatkom mogu imati problema i sa plodnošću, začećem i održavanjem trudnoće. Srećom, rešenje je ne samo moguće već i vrlo jednostavno. Umesto suplemenata koji sadrže folnu kiselinu koju možda ili najverovatnije uopšte nećemo moći da iskoristimo, treba uzimati biološki aktivan oblik folata kog organizam direktno iskorišćava: metilfolat.
Kalcijum-L-metilfolat mogu apsorbovati i osobe koje pate od mutacije MTHFR gena. Veoma je važno uzimati ovaj oblik folata dosta pre začeća jer on ne samo da sprečava defekte kao što je spina bifida, već povoljno deluje na razvoj i funkcije placente, ali i na pravilan rad organa kako bebe tako i majke.
Pored folne kiseline, i drugi vitamini B grupe doprinose pravilnom razvoju neuralne cevi. Studijski je dokazano da su majke beba s defektima neuralne cevi imale značajno niži nivo vitamina B12 u serumu, kao i da ovaj vitamin u kombinaciji sa vitaminom B6 ima pozitivan uticaj na pravilan razvoj.
Dakle, čak i ako imamo MTHFR mutaciju, možemo svom organizmu obezbediti dobar nivo folata i drugih nutrijenata. Za to su se posebno postarali stručnjaci Herba Sveta tokom kreiranja specijalnog dodatka ishrani namenjenog ženama u periodu planiranja trudnoće, tokom trajanja trudnoće i dojenja: Femisan Folat Pro sadrži najsuperiorniji oblik metilfolata, Magnafolate® Pro. Uz njega, za uspešnu i zdravu trudnoću brinu se i vitamini B12, B6, biotin, vitamin C, kao i celokupan kompleks esencijalnih masnih kiselina: omega 3, 6, 7 i 9, iz ekstrakta ploda pasjeg trna.
Femisan Folat Pro može se koristiti i nevezano za trudnoću, naročito tokom upotrebe oralne kontracepcije, jer svi ovi vitamini igraju veliku ulogu u funkcionisanju našeg organizma, kao i u kasnijem začeću, kada se prestane s kontracepcijom. Uz Femisan Folat Pro možemo se prepustiti čarima trudnoće i bezbrižno očekivati dolazak novog člana porodice.
