Prva menstruacija je bitan deo istorije svake žene, ali nam može dosta toga reći i o budućnosti. Sudeći po rezultatima mnogih kliničkih studija, menarha ima i proročke sposobnosti, jer nam može okvirno predskazati našu telesnu visinu, buduće zdravlje, pa čak i životni vek. Naravno, pomenute studije nam ne mogu dati stoprocentne garancije, ali su jasno, na velikom broju ispitanica, dokazale vezu između vremena pojave prve menstruacije, odnosno dužine reproduktivnog perioda žene, i određenih zdravstvenih i fizioloških pojava. Menarha nam tako diktira menstrualno zdravlje i vreme menopauze.
Studija koja je sprovedena na uzorku od 300.000 žena iz devet evropskih zemalja pokazala je da su žene koje su prvu menstruaciju dobile kasnije od većine svojih vršnjakinja, uglavnom i rastom iznad proseka. Na primer, u Francuskoj, kod žena kod kojih je menarha kasnila za 1 godinu, primećen je veći prosek telesne visine za 0,41cm. Smatra se da zakasnela menstruacija omogućava dugim kostima (na primer, butnim) da više narastu pre nego što polni hormoni postanu aktivni. S druge strane, preuranjena menarha može dovesti do produžene izloženosti endogenim polnim hormonima koji mogu povećati rizik od raka dojke, metaboličkog sindroma i dijabetesa.
Devojčice sa većom telesnom težinom i većim indeksom telesne mase, odnosno procentom masti imaju i veće šanse da menstruaciju dobiju ranije. Doktorka Marša Herman Gidens sa Univerziteta u Severnoj Karolini proučavala je ulazak devojčica u pubertet tokom istorije i došla do zaključka da su sredinom 19. veka devojčice prvu menstruaciju dobijale oko 16. godine, dvadesetih godina prošlog veka oko 14. godine, a devedesetih godina oko 12. godine života. Sada njena istraživanja pokazuju zastrašujuću činjenicu da se ta granica sve više i ubrzanije pomera, pa da su sve češći slučajevi petogodišnjakinja koje već pokazuju prve znake ulaska u pubertet. Još jedna studija koja je nedavno sprovedena u Italiji pokazala je da devojčice menarhu dobijaju u proseku 3 meseca pre nego što je to bio slučaj kod njihovih majki.
Razlozi ove pojave nisu stoprocentno dokazani, ali sve navodi na zaključak da veći procenat masti u telu menja hormone, naročito insulin, leptin i estrogen, i samim tim utiče na menstrualno zdravlje. Drugi razlog je fizička neaktivnost koja smanjuje nivo melatonina, na šta mozak reaguje izazivanjem preranog puberteta. Višestruke studije su povezale i povećani nivo proteina životinjskog porekla u ishrani dece od 3 do 7 godina sa ranom pojavom menarhe. Višak proteina u ishrani podiže nivo IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta), ali i povećava nivo unetih hemikalija koje remete rad endoktrinih hormona, a koje se nakupljaju u tkivu i mleku životinja koje se masovno gaje a kojima se hranimo.
Koliko prerana prva menstruacija ne ide ženama u prilog, toliko je bolje da je u kasnijim godinama što duže zadrže. Nedavno okončana studija koju su sproveli istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta u San Dijegu, a koja je objavljena u stručnom časopisu Menopauza, trajala je čak 21 godinu i uključivala je 16.000 žena starijih od 21 godinu. Kada su svi podaci prikupljeni i obrađeni, izvedeni su sledeći zaključci:
- žene koje su dobile menstruaciju nakon 12. godine života a ušle u menopauzu nakon 50. godine, imaju velike šanse da dožive duboku starost od preko 90 godina,
- takođe, one imaju manje šanse da obole od dijabetesa i koronarnih poremećaja,
- kao i manje šanse da budu pušači.
Ovaj zaključak istraživanja ne iznenađuje mnogo: estrogen je hormon koji štiti žene, naročito njihov kardiovaskularni sistem i dokazano sprečava arterosklerozu. Žene koje rano uđu u menopauzu, podložnije su koronarnim poremećajima, srčanom udaru, hipertenziji i hiperglikemiji. Estrogen povećava nivo dobrog, a snižava nivo lošeg holesterola, poboljšava koagulaciju, opušta krvne sudove i na taj način poboljšava cirkulaciju, ali i pomaže eliminaciju slobodnih radikala iz krvi koji bi mogli da oštete arterije i tkiva.
Takva saznanja podstakla su trend u medicini poslednjih nekoliko decenija da se ženama koje ulaze u menopauzu prepisuje hormonska substituciona terapija, s nadom da će ona pomoći da se dobar nivo očuvanja kardiovaskularnog sistema nastavi i kod osoba koje prestaju da prirodno luče estrogen. Jedna od najvećih studija Inicijative za zdravlje žena (Women’s Health Initiative) koja je rađena na uzorku od čak 160.000 žena, s namerom da se otkrije kako veštački hormoni, dodatne doze vitamina D i kalcijuma mogu da smanje rizik od koronarnih oboljenja, osteoporoze i raka dojke, pokazala je da ovakva terapija ne samo da ne umanjuje ove rizike, već naprotiv, povećava verovatnoću da žene obole od raka dojke, srčanog i moždanog udara i tromboze u nogama i plućima.
U skladu sa rezultatima ove studije, neke od najbitnijih regulativnih medicinskih institucija SAD izdale su direktive da se hormonska substituciona terapija ne daje kao preventiva od srčanog ili moždanog udara, da je treba oprezno prepisivati u svrhu sprečavanja osteoporoze, da se može samo kratkoročno koristiti kao terapija za otklanjanje simptoma menopauze, kao i da se ne preporučuje njena dugoročna upotreba zbog povećanog rizika od srčanog, moždanog udara i raka dojke.
Kakvu korist može svaka žena izvući iz rezultata svih ovih studija?
- Potrebno je voditi računa o ishrani, i to od najranijih dana. Ne treba preterivati sa unosom nezdrave hrane, šećera i prostih ugljenih hidrata (slatkiša, industrijskih kolača i testa), kao ni proteina životinjskog porekla.
- Fizička aktivnost je neophodna u detinjstvu, ali i tokom celog života, ne samo zarad vitke figure već i hormonalnog balansa.
- Pre nego što se odlučimo za terapiju veštačkim hormonima, potrebno je da se dobro raspitamo kakve sve negativne pojave možemo očekivati, i kakav je njihov dugoročni uticaj na zdravlje.
- Poželjno je da menstruaciju imamo što duže i da što kasnije uđemo u menopauzu, ali ne po svaku cenu. Najbolje je da to obezbedimo na prirodan način.
Ono što je očigledno je da se naše sve veće udaljavanje od prirode veoma loše odražava na naše kako opšte tako i menstrualno zdravlje. Zato je tu prirodna pomoć za žene, koja se može koristiti već od prve menstruacije. Femisan A kapi i kapsule su tu da nam na prirodan način izbalansiraju hormone, uredove ciklus, spreče i otklone poremećaje reproduktivnog sistema, a Femisan Inositol priskače u pomoć kod sindroma policističnih jajnika i povišenog nivoa androgenih hormona. Femisan Gold stupa na scenu kada se pojave prvi simptomi menopauze i olakšava nam ulazak u drugu fazu života, pritom čuvajući naše zdravlje, srce, krvne sudove i gustinu kostiju.
Sve u svoje vreme i čelično menstrualno zdravlje, prirodno, uz Femisan!
