Životni vek prosečnog čoveka se očigledno produžava, pa za razliku od naših predaka koji su često umirali u četrdesetim i pedesetim, danas sve više nas ima priliku da doživi osamdesetu ili devedesetu godinu. Ali nije svejedno da li ćemo, ako imamo sreće da doživimo tako duboku starost, vreme provesti nepokretni i zavisni od tuđe pomoći, ili samostalno, s jakim kostima i funkcionalnom bešikom. Poznato je da statistički žene žive duže od muškaraca, ali istraživanja su pokazala da je kvalitet života žena u poznijim godinama drastično nekvalitetniji. Od trenutka kada nastupi menopauza, žene su podložnije nizu poremećaja i oboljenja koja ih uvode u krhku i nesigurnu starost. Međutim, interesantno je da se kvalitet života u menopauzi može mnogo poboljšati ako na vreme preduzmemo odgovarajuće korake.
Zašto je menopauza kritično doba? Ženski polni hormoni nemaju samo reproduktivnu ulogu, već su veliki zaštitnici čitavog organizma. Posebno estrogen igra važnu ulogu u nizu fizioloških funkcija, od regulacije lipida, kognitivnih funkcija, upalnih procesa, rada vitalnih organa, metabolizma, do elastičnosti zglobova, gustine kostiju i mišićne mase. O tome obično ne razmišljamo dok se ne pojave prvi simptomi menopauze. Često sve simptome koji se jave čak ni ne povezujemo s menopauzom: bol u zglobovima, nedostatak energije, osećaj ukočenosti nakon buđenja, opšta slabost, vrtoglavice, glavobolje, ledeno rame, učestala uganuća, lupanje srca, zaboravnost, nemogućnost koncentracije i jasnog razmišljanja… Nažalost, nauka se sve do nedavno nije mnogo bavila ženama u menopauzi. Žene često nisu ni smele da se žale ili traže lekarski savet jer bi ih često etiketirali kao histerične i živčane. Trpele bi u potaji, ubeđene u priču da „sve to dolazi iz glave“.
Dobre vesti su da nismo lude. Pad estrogena zaista izaziva sve te simptome, i da zlo bude gore, ako ne osvestimo svoje stanje i šta nam se dešava, lako može da se desi da nas čeka starost prepuna tegoba, hroničnih bolova i vezanosti za krevet. Često čujemo komentare da je menopauza sasvim prirodan proces. Da, jeste, ali ne mora da bude i bolan proces, konfuzan, u znoju natopljen, besani, pun straha i nervoze. Može – zaista može da bude bezbrižna faza koja će nas uvesti u kvalitetnu, aktivnu, zdravu i bezbrižnu starost.
ŠTA SE DEŠAVA KAD UĐEMO U MENOPAUZU?
Retke su žene koje u klimakterijum uđu bez ikakvih simptoma i dožive duboku i aktivnu starost. Mnogo je verovatnije da ćemo već prvih par godina nakon definitivnog ulaska u menopauzu – što je zvanično godinu dana nakon poslednje menstruacije – uočiti da nam analize krvi po prvi put ukazuju na povišene lipide, da su nam poremećeni parametri jetre ili da smo malokrvne. Ako uradimo i analizu gustine kostiju, nije isključeno da će ona ukazivati na osteopeniju – početak proređivanja gustine kostiju. Čak i ako nikada nismo bile gojazne, sada ćemo primetiti da nam se masti talože u predelu stomaka i da nam stara garderoba više ne pristaje. To nisu potkožne masti koje smo možda imale ranije, i koje smo lako skidale brzim dijetama: ovo su sad visceralne masti koje se nakupljaju oko unutrašnjih organa i koje, čini nam se, ni jedna dijeta ne može da skine. Visceralno, dubinsko salo je opasno jer remeti rad organa, a naučna istraživanja su pokazala i da se ponaša kao nezavisni organ i samo luči hormone koji potom remete metabolizam. Zato nam je u menopauzi vrlo teško da smršamo.
Žene su tokom reproduktivnog perioda pod duplo manjim rizikom da obole od kardiovaskularnih poremećaja od muškaraca. Nakon ulaska u menopauzu taj rizik se izjednačava. Više nema estrogena da nam štiti krvne sudove od nakupljanja plaka, da reguliše nivo lipida u krvi i da nam normalizuje krvni pritisak. Isto tako, nakon ulaska u „prelazno doba“, ni naš metabolizam ne funkcioniše kao pre, pankreas ne oslobađa insulin kako treba, naš šećer u krvi postaje nestabilan, pa smo podložne insulinskoj rezistenciji i dijabetesu tipa 2. Velike skokove i padove insulina često prate napadi gladi, koji nas drže u začaranom krugu: osećamo veliku potrebu za ugljenim hidratima, koji potom dodatno destabilizuju insulin. Kada unosimo više ugljenih hidrata, ne unosimo dovoljno proteina koji su nam potrebni da nahrane mišiće. Usporavanje metabolizma utiče i na to da se manje krećemo, postajemo inertnije, teže nam je da se pokrenemo, a upravo nam je fizička aktivnost neophodna. Istraživanja pokazuju da samo tokom perimenopauze – perioda kada počnu prvi simptomi, možemo izgubiti čak 10% mišićne mase. Ako nešto ne preduzmemo, u starosti nas veoma verovatno čeka sarkopenija, što znači da nećemo moći same da ustanemo sa stolice, da neće biti mišića koji će držati kičmeni stub, pa ćemo biti sklonije padovima i lomovima. A lomovi su posebna priča: statistički, tokom menopauze jedna od 3 žene će dobiti osteoporozu, a više od pola njih će doživeti ozbiljne lomove, ne samo ekstremiteta već i kičmenih pršljenova, što će im drastično skratiti životni vek.
Kako se tokom menopauze menja i mikrobiom, tako su žene podložnije vaginalnim i urinarnim infekcijama, kao i suvoći sluzokože koja puca i nema mehanizama da nas odbrani od mikroba. I mikrobiom creva se menja, pa osećamo stalno nadimanje, razarajuće gasove, a naša creva ne uspevaju da iz hrane pravilno izvuku nutrijente…
Sve ovo zvuči zastrašujuće, zar ne? Srećom, na kvalitet života u menopauzi možemo mnogo same uticati.
KAKO POBOLJŠATI KVALITET ŽIVOTA U MENOPAUZI?
Sada kada znamo koji sve rizici vrebaju u prelaznom periodu, nije teško radimo na tome da poboljšamo kvalitet života u menopauzi. Svaki od već pomenutih rizika može nas uputiti šta da činimo:
Kardiovaskularne smetnje, insulinsku rezistenciju i opasnu gojaznost usled taloženja visceralnih masti možemo sprečiti pravilnom ishranom, odgovarajućom fizičkom aktivnošću i urednim životom. Ali ono što moramo imati u vidu je da se način ishrane ili vežbanja koji nam je sad potreban dosta razlikuje od onog tokom dvadesetih ili tridesetih godina. Od početka perimenopauze, s obzirom na činjenicu da nam sada ubrzano pada mišićna masa i da se lakše gojimo, potrebna nam je ishrana s više proteina i neskrobastog povrća, a manje ugljenih hidrata iz žitarica i krtolastog povrća. Meso, riba, jaja, mladi sir, jogurt i kefir su odlični izvori proteina, kao i mahunarke koje pritom sadrže i dosta vlakana. Pored kefira i fermentisano povrće će pomoći da obnovimo mikrobiom. Zeleno lisnato povrće i sezonsko povrće obezbediće dosta vitamina i minerala i sprečiti malokrvnost. Iako je voće zdravo, treba imati u vidu da sadrži dosta šećera, pa ga treba ograničiti i birati pre svega šumske plodove. Žitarice treba unositi u izvornom, celom obliku, nikako prerađene, a prednost treba dati ovsu, kinoi ili heljdi, pre nego visoko prerađenoj pšenici ili kukuruzu. Uz sve to potrebno je unositi i dovoljne količine vode jer ovo je period kada naša koža i sluzokoža ubrzano gube vlagu, a bubrezi i mokraćni putevi vape za „ispiranjem“. Urinarni trakt i jetru ćemo dodatno obradovati unosom hrane koja „pročišćava“, kao što je celer, peršun, đumbir i limun od kojih možemo napraviti zdrav napitak.
Kada su mišići i kosti u pitanju, ako smo ranije akcenat stavljale na aerobne vežbe, sada je neophodno da ih dopunimo vežbama snage. Hodanje, trčanje, plivanje odlične su aktivnosti koje nam grade kondiciju, ali za mišiće i jake kosti potrebni su nam čučnjevi, sklekovi, plank, propadanje, podizanje tegova, trbušnjaci, leđnjaci… To su vežbe koje doprinose obnovi gustine kostiju i podmazivanju hrskavice. Pored vežbanja veoma je važno uzimati suplemente vitamina D jer većina žena u menopauzi pati od deficita ovog vitamina, kao i magnezijuma i vitamina K. Redovna fizička aktivnost, naročito u prirodi, pomoći će nam da se izborimo i s jutarnjom ukočenošću, bolom u zglobovima, depresivnim raspoloženjem, nervozom, ali i napadima gladi i metaboličkim problemima.
Međutim, čak i ako sve ovo radimo, to ne mora biti dovoljno. Nažalost, ponekad je jednostavno nemoguće naći zamenu za estrogen. Jedna studija bavila se istraživanjem kakav je uticaj hormonske supstitucione terapije na kvalitet života u menopauzi, i došla do zaključka da supstitucija hormonima može drastično poboljšati kvalitet života i sprečiti „krhkost“ u poznijem dobu ako se s njom počne na vreme, odmah na početku menopauze. Međutim, terapija sintetičkim hormonima nosi i svoje rizike i nije za svakoga. Mnogo bezbednija je prirodna varijanta. Srećom, ona postoji: fitoestrogeni ne samo da efikasno sprečavaju neprijatne simptome poput valunga i preznojavanja, već imaju i snažno preventivno dejstvo. Fitoestrogeni su nesteroidna jedinjenja koja postoje u određenim biljkama, a u nekima su čak dominantna, koja imitiraju rad estrogena i efikasno popunjavaju estrogenske receptore koji su prisutni u čitavom organizmu. Pritom, fitoestrogeni, za razliku od sintetičkih hormona, ne povećavaju rizik od raka dojke. Postoji dosta naučnih dokaza da su fitoestrogeni dostojna zamena za hormonsku supstitucionu terapiju, a da pritom imaju i antikancerogeno dejstvo – dakle ne samo da ne povećavaju rizik od pojave raka, već ga i sprečavaju.
Fitoestrogeni povoljno deluju na kardiovaskularni sistem, sprečavaju nakupljanje plaka, nivelišu pritisak i efikasno regulišu nivo lipida u krvi. Oni utiču na inhibiciju životnog ciklusa adipocita i tako sprečavaju taloženje visceralnih masti. Pošto imaju i snažno antioksidantno dejstvo, oni sprečavaju pojavu upalnih procesa i tako smanjuju šanse da obolimo od autoimunih poremećaja. Fitoestrogeni poboljšavaju kvalitet života u menopauzi i tako što povoljno utiču na urogenitalni sistem i sprečavaju inkontinenciju, koja je česta neprijatna i ograničavajuća pojava u prelaznom periodu. Imitirajući rad estrogena, fitoestrogeni povoljno deluju i na pankreas i tako sprečavaju insulinsku rezistenciju, napade gladi i poremećaj varenja. I, ono što je najvažnije – ova biljna jedinjenja vrlo efikasno deluju na kosti i mišiće, usporavaju osteopeniju i sprečavaju osteoporozu. Dokazano je da biljke koje obiluju fitoestrogenima, poput viteksa, pospešuju zarastanje kostiju nakon preloma, ili poput divljeg jama koji sadrži diosgenin za kog su studije utvrdile da definitivno sprečava opadanje gustine kostiju.
Stručnjaci Herba Sveta su zato osmislili preparat koji pomaže ženama da unaprede kvalitet života u menopauzi – Femisan Gold. Ovaj potpuno prirodni preparat u obliku kapsula sadrži ekstrakte odabranog fitoestrogenskog bilja koje efikasno „popunjava praznine“ koje je ostavio estrogen i tako sprečava ozbiljne poremećaje, kao i ženšen, moćni adaptogen koji štiti organizam tokom stresnih promena, a ima dokazano antikancerogeno, protivupalno, antioksidantno i kardioprotektivno dejstvo. S uzimanjem Femisana Gold najbolje je početi s prvim znacima perimenopauze.
Trećinu života provodimo u menopauzi. Ona može biti period tegoba, bola i nemoći, ili period prosperiteta, slobode i ispunjenosti. Važno je da budemo informisane, da znamo kroz kakve promene prolazimo i kako možemo sebi da pomognemo. Jer ovo je period kada je verovatno najistinitija tvrdnja da je prevencija pola zdravlja.
