Mnogi menopauzu povezuju s neprijatnim simptomima, ali ono na šta bi trebalo najviše obratiti pažnju jeste činjenica da završetak reproduktivnog perioda sa sobom nosi i brojne zdravstvene rizike. Da, ovo je potpuno priorodna faza u životu žene i ima onih srećnica koje u nju uđu neopaženo. Ali ima i onih koje se prilično pomuče sa simptomima poput valunga, obilnog preznojavanja, promena raspoloženja, nesanice, pritom se osećaju kao stranci u sopstvenoj koži, dok laboratorijski nalazi pokazuju zabrinjavajuće rezultate. Menopauza je vreme kada počinju da se javljaju kardiovaskularni problemi, kada se lakše i brže zadišemo i kada se kilogrami lako gomilaju. Pa da vidimo, zašto se ovo dešava i u kakvoj su vezi fitoestrogeni i kardiovaskularno zdravlje.

Menopauza je period kada nam holesterol i trigliceridi mogu biti povećani iako nikada pre nismo s njima imale problem, kada možemo imati česte napade gladi iako jedemo više nego dovoljno i naizgled nekontrolisano dobijati naslage u predelu stomaka. Ako nešto ne preduzmemo po tom pitanju možemo vrlo brzo završiti s dijagnozom dijabetesa tipa dva i kardiovaskularnim poremećajima. Uz menopauzu nam se lagano mogu u život ušunjati visok krvni pritisak, ateroskleroza, poremećaj lipida u krvi, ili neki mnogo ozbiljniji poremećaji poput angine pektoris, infarkta ili moždanog udara.

Ako se priroda pita, bića koja su okončala svoj reproduktivni vek nemaju mnogo svrhe na ovoj planeti. Skoro sve životinje se razmnožavaju celog života, dok su prirodu uspeli da nadmudre samo najrazvijeniji sisari. Osim kod čoveka, menopauza je prisutna i kod morskih sisara. Na primer, ženke orka kitova nastavljaju da žive i nakon što više nisu reproduktivno sposobne i vredno uče mladunce u jatu životnim veštinama, a kod ljudi bake su oduvek imale veliku i važnu ulogu u društvenim zajednicama. Šta više, prisustvo baka u plemenima omogućavalo je mlađim ženama da više i kvalitetnije rađaju, da smrtnost odojčadi bude manja i kvalitet života dece bolji. Danas nesumnjivo nakon menopauze za ženu počinje jedna izuzetna faza života, ispunjena brojnim znanjima, mudrošću i strpljenjem, i ona ima tada mnogo toga da pruži. Ali biologija i dalje pamti kako smo nekada sazdani, i s početkom menopauze uporno nas na to podseća.

ESTROGEN ŠTITI KARDIOVASKULARNI SISTEM

Činjenica je da tokom reproduktivnog perioda hormoni štite čitav organizam, i tek kad njihov nivo počne naglo da opada od sredine četrdesetih godina shvatamo koliko su nam značili. Jedan od vidova zaštite kog ispoljavaju je na srce i krvne sudove. Estrogen efikasno kontroliše nivo holesterola i sprečava gomilanje masnih naslaga u krvnim sudovima. Ovaj hormon koji se sintetiše najviše u jajnicima ima kardioprotektivno dejstvo: on smanjuje fibrozu, stimuliše angiogenezu i vazodilataciju, poboljšava mitohondrijalne funkcije i smanjuje oksidativni stres – dakle estrogen pospešuje stvaranje novih krvnih sudova, njihovo pravilno funkcionisanje – širenje i opuštanje, dobar rad srčanog mišića, i efikasno neutrališe slobodne radikale koji izazivaju poremećaje. Upravo iz tog razloga su žene tokom reproduktivnog peroda pod mnogo manjim rizikom da obole od kardivaskularnih poremećaja nego muškarci, dok se nakon ulaska u menopauzu taj rizik izjednačava. Pod posebnim rizikom su žene koje prerano uđu u menopauzu i samim tim ranije izgube zaštitno dejstvo estrogena.

Medicina ovaj problem rešava hormonskom supstitucionom terapijom – propisivanjem sintetičkih hormona. Međutim, njeni rezultati su kontroverzni, i ona sa sobom nosi određene rizike. Na primer, kada se uzima 10 godina nakon početka menopauze, ona povećava rizik od koronarnih bolesti, moždanog udara i venske tromboze. Takođe, dok se uzima, ova vrsta terapije povećava rizik da žena oboli od raka dojke. Zato se danas sve više priča o fitoestrogenima.

Fitoestrogenska biljka cimicifuga

KAKO SU POVEZANI FITOESTROGENI I KARDIOVASKULARNO ZDRAVLJE?

Fitoestrogeni su prirodne biljne komponente koje oponašaju rad estrogena i po strukturi su slične 17β-estradiolu. Fitoestrogeni postoje u obliku 4 vrste fenola: izoflavona, stilbena, kumestana i lignana. Svi su oni u većoj ili manjoj meri prisutni u hrani koju svakodnevno konzumiramo, na primer, izoflavona ima u mahunarkama, naročito soji, stilbena ima u kikirikiju, bobičastom voću i grožđu (tu spada i resveratrol koji je posebno koristan za kardiovaskularni sistem), kumestana u pasulju i grašku, a lignana u pšenici, lanenom semenu i susamu. Međutim, postoje i biljke koje imaju snažno fitoestrogensko dejstvo i kao takve su posebno korisne ženama u menopauzi. Fitoestrogeni, pritom, deluju kao gonisti ili antagonisti estrogenskih receptora: kada je estrogen visok, oni ga spuštaju, a kada je nizak, podižu ga, što je izuzetno važno, jer ulazak u menopauzu tokom dugog perioda, ponekad čak i 10 godina, mogu pratiti snažne oscilacije hormona koje imaju veoma osetan i neprijatan efekat.

Kako se dopunjuju fitoestrogeni i kardiovaskularno zdravlje? Oni dokazano snižavaju krvni pritisak, normalizuju nivo lipoproteina (snižavaju „loši“ LDL holesterol i povišavaju „dobri“ HDL holesterol), snižavaju nivo triglicerida u plazmi, smanjuju C-reaktivni protein, povećavaju vazodilataciju, poboljšavaju cirkulaciju u bubrezima i izlučivanje natrijuma, a dodtano utiču i na regulaciju šećera u krvi i apsorpciju kalcijuma. Još jedan od načina na koji su povezani fitoestrogeni i kardiovaskularno zdravlje je smanjenje masnih naslaga putem inhibicije životnog ciklusa adipocita, čime se redukuju opasne, visceralne naslage koje veoma štetno deluju na rad unutrašnjih organa. Takođe, fitoestrogeni kao snažni antioksidanti utiču na smanjenje upalnih procesa. Još jedan bitan aspekt njihovog uticaja je i poboljšanje kognitivnih funkcija, pa, između ostalog, fitoestrogeni dokazano doprinose i smanjenju rizika od pojave Alchajmerove bolesti.

Fitoestrogeni i kardiovaskularno zdravlje su, dakle, u čvrstoj vezi, a pored toga oni doprinose i zdravlju kostiju, sprečavanju osteoporoze, usporavaju starenje kože i smanjuju rizik od pojave melanoma, i veoma povoljno deluju na imunitet kao i rad svih unutrašnjih organa. Pritom, nemaju negativne efekte, jednostavni su za upotrebu i predstavljaju veoma efikasnu a bezbednu alternativu hormonskoj supstitucionoj terapiji.

Osim što fitoestrogene možemo uneti, u manjim količinama, putem hrane, idealne doze koje nam mogu pomoći da prebrodimo tegobe i rizike koje nosi menopauza možemo naći u Femisanu Gold. To je potpuno prirodni preparat na bazi fitoestrogenskih biljaka: viteksa (konopljike), divljeg jama, cimicifuge i hmelja, kao i anđelike i ženšena, čuvene adaptogene biljke. Viteks dokazano snižava nivo holesterola i triglicerida, a studije su za cimicifugu dokazale da se može koristiti upravo i kao terapija kod kardiovaskularnih poremećaja. I ginsenosidi koje sadrži adaptogena biljka ženšen doprinose kardiovaskularnom zdravlju, stimulišu proizvodnju azot monoksida, povećavaju cirkulaciju, poboljšavaju vazomotorni tonus i povoljno deluju na lipide, a osim kardiovaskularnog, deluju povoljno i na centralni nervni i endokrini sistem.

Femisan Gold u sebi sažima sve najbolje: tu su i fitoestrogeni i kardiovaskularno zdravlje, i dobra gustina kostiju, i kontrola apetita i telesne težine, i balans insulina… I, naravno, postepeno smanjenje i otklanjanje neprijatnih simptoma menopauze. Zato je zlata vredan već sa prvim simptomima menopauze.

Femisan Gold