Daleki rođak špargle je crni luk, a potiče iz istočnog Mediterana, tačnije severa Afrike. Gajili su je stari Egipćani, dok su je Grci uzdizali do svete biljke i afrodizijaka. Rimljani su je rado pripremali na svojim hedonističkim gozbama, najčešće uz ribu. Tokom Srednjeg veka u Evropi je pala u zaborav, ali su Arapi nastavili da je gaje, pa je svoju evropsku renesansu doživela u 16. veku na dvorovima Starog kontinenta. Luj 14. je naročito cenio i zbog njega se posebno uzgajala. U njenom blagom ukusu i lekovitim svojstvima uživao je samo viši stalež, i tek se u 18. veku pojavila na tržnici i postala dostupna svima. A ovih dana vaskrsla je i na beogradskim pijacama.
Na tezgi na Bajlonijevoj pijaci vezice špargle stidljivo proviruju međ’ rotkvicama i zelenim salatama. Mlade su i sveže, ne deluju da su iz uvoza, što potvrđuje i prodavačica i cena špargle. Domaći uzgajivač. Konačno je, nakon više milenijuma, stigla i kod nas. Špargla nije jednostavna za uzgoj, naročito za nestrpljive poljoprivrednike. Potrebno je 2 do 3 godine da počne pošteno da rađa, ali zato kada jednom počne, tokom naredne dve decenije veoma je darežljiva. Na proleće krene da izviruje iz zemlje kao armija patuljaka s visokim šeširima. Izdanci rastu iz podzemnih stabljika, rizoma, a osim što je jestiva i ukusna, cela biljka je veoma zdrava.
Špargla je najbolji čistač bubrega i urinarnog trakta. Podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, i na taj način ’opravlja’ niz poremećaja, od eliminacije urinarnih infekcija i upala, preko hormonalnog disbalansa kod žena, bola u zglobovima, zatvora, lošeg varenja, slabih nerava, a naročito kamenčića i peska u bubrezima i bešici. Kako čisti organizam iznutra, to se vidi i spolja, jer se i koža prolepšava, nestaju akne, vraća joj se gipkost, vlažnost i nestaju bore. Špargle su odličan izvor vlakana, vitamina C, K, B6 i folne kiseline (zbog čega su idealne za trudnice), vitamina E i niza minerala – kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, joda, selena, cinka… Pomoću svih njih sprečava anemiju i pomaže kod oboljenja pluća i disajnih organa.
Antički Grci su bili u pravu kad su joj pripisivali afrodizijačka svojstva, jer samim tim što čisti toksine iz organizma, špargla vraća energiju i živost telu i bistrinu duhu. Kada pojedemo špargle, osetićemo ubrzo njihov efekat po čudnom mirisu urina, već četvrt sata nakon obroka. Početkom 20. veka Marsel Prust je primetio kako špargle njegov nokšir pretvaraju u bočicu parfema. Za ovaj ’parfem’ zaslužan je aspargin, amino kiselina koja se razlaže prilikom varenja.
Aspargin je taj koji igra najveću ulogu ’čistača’ kada jedemo ovo povrće, pa kada osetimo taj ’prustovski miris’ urina, znamo da smo učinili nešto dobro za svoje zdravlje. Aspargin je veoma blagotvoran za funkcije mozga, a odličan je i za šećeraše i gojazne jer sadrži hrom, mineral u tragovima, neophodan za pravilno funkcionisanje insulina. Ali to nije sve, tu je i glutation: izuzetno bitan antioksidans sa velikim moćima. Laboratorijska istraživanja su pokazala da glutation zaustavlja rast virusa SIDA, ćelije karcinoma, pospešuje imunitet i može da spreči prerano starenje i smrt usled kardiovaskularnih poremećaja.
Špargla je idealna za dijete
Špargla je idealna namirnica za osobe na dijeti, 100 grama, oko 5 stabljika, sadrži samo 20 kalorija, nema masti i skoro da uopšte nema natrijuma. Da bi se zadržale hranljive materije, potrebno je kuvati ih što manje: ili na kratko blanširati, baciti na minut na tiganj ili peći u rerni. Prilikom spremanja potrebno je odseći donji, drvenasti deo, ali ga ne treba baciti, i njega možemo iskoristiti tako što ćemo ga dodati u čorbicu.
Špargle možemo, kao stari Rimljani, dodati glavnom obroku, ili ih staviti preko salate. Njihova intenzivna zelena boja osvežiće tanjir, i sigurno će nas inspirisati da budemo kreativni s hranom i uvrstimo što više boja. A ako imamo problema s bubrezima i urinarnim traktom, trebalo bi da je što češće pripremamo i imamo na trpezi. Ima li većeg prijatelja bubrega od špargle? Pa… tu je samo jedan: Nefrovit. Baš kao i špargla, i on je potpuno prirodan: čestoslavica, maslačak, zlatnica, breza, rastavić… sve su to prijatelji bubrega, znalački obrađeni i presuti u jednu staklenu bočicu. Da je Prust poživeo da proba Nefrovit, i njega bi ovekovečio svojim perom.
