Samopouzdanje

Da li često traćite vreme i nemate želju da ga ispunite smislenim aktivnostima? Da li verujete da živite život punim plućima, do maksimuma svog potencijala, ili mislite da je život nešto što se dešava mimo vas? Da li mislite da neko može da vas voli samo ako to zaslužite, i da će da vas prihvate samo ako svoje ponašanje, svoju ličnost, stavove i izgled usaglasite sa drugima? Preispitajte svoje samopouzdanje. ’’Dok god ne cenite sebe, nećete ceniti svoje vreme. Dok god ne cenite svoje vreme, nećete ništa ni uraditi s njim’’, rekao je Morgan Skot Pek, čuveni psihijatar, u Putu kojim se ređe ide, knjizi objavljenoj 1978. godine, koja je postavila temelje žanra popularne psihologije. Samopouzdanje je pola uspeha, pa vredi poraditi na njemu.

SLIKA KOJU IMAMO O SEBI

Da li možete da se poistovetite s nekom od sledećih izjava:

• Mislim da sam drugima dosadan i da im ne prija moje društvo.
• Šta god da dotaknem, upropastim.
• Ne zaslužujem da budem srećan.
• Osećam grižu savesti kada novac trošim na sebe.
• Užasno se osećam kada me neko kritikuje.
• Moram da dam sve od sebe da me partner ne ostavi.
• Ljudi će me ceniti samo ako sam lep i uspešan.
• Teško mi je da donesem bilo kakvu odluku, i za najmanju sitnicu tražim tuđe mišljenje.
• Toliko želim da me ljudi oko mene prihvate, da odobravam njihove stavove iako se sa njima uopšte ne slažem.

Ako ste se prepoznali u svim ili većini od ovih izjava, treba da poradite na svom samopouzdanju. Samopouzdanje je način na koji vidimo i vrednujemo sebe. Nisko samopouzdanje nije psihički poremećaj, ali može dovesti do stanja i simptoma koja na njega podsećaju, kao što su osećaj bespomoćnosti, krivice, osećaj neadekvatnosti, tuga i depresija, mržnja prema sebi, konstantna briga, pa čak i suicidalne namere. Dakle, povećanjem samopouzdanja dolazi i do poboljšanja mentalnog zdravlja. Ne postoji tačna formula koja se može primeniti na svakoga od nas, a koja će predvideti koje situacije i iskustva mogu da nam srozaju veru u sebe i izbace nas iz zone komfora. Svako je priča za sebe, i nekoga određeno negativno iskustvo može potpuno izbaciti iz koloseka, dok će drugi pomoću njega unaprediti sebe.

Situacije kada smo zlostavljani ili prevareni, kada smo konstantno pod stresom i u bezizlaznoj situaciji koju ne možemo da promenimo, traumatične situacije kao što je gubitak posla i nemogućnost da nađemo novi, teški porodični odnosi, razvod ili odrastanje u problematičnoj porodici mogu nam značajno i dugotrajno uništiti samopouzdanje.

Skot Pek je imao mnoga zrnca mudrosti, kao na primer ovo: ’’Ljudska bića su loši istraživači, podložni praznoverju, predrasudama, pristrasnosti i dubokoj naklonosti da vide ono što žele, a ne ono što stvarno jeste.’’ Nažalost, to najčešće primenjujemo upravo na sebi, i ne dopuštamo da spoznamo sopstvene vrednosti, sposobnosti i potencijal. Jačanje samopouzdanja ne može se dogoditi preko noći, to je nešto što zahteva uporan i dugotrajan rad na svojim ciljevima, sopstvenoj psihi, telu i socijalnim interakcijama.

KAKO STEĆI SAMOPOUZDANJE?

Da bi se došlo do samopouzdanja, potrebno je:

• osvestiti sopstvene misli i preispitati ih. Nećemo nikada biti u stanju da promenimo nešto čijeg postojanja nismo svesni. Ako obratimo pažnju, prepoznaćemo automatske negativne misli koje nam se toliko često vrte kao pokvarena ploča, da počinjemo u njih da verujemo. Onog trenutka kada ih sagledamo, moći ćemo da kažemo sebi da su to samo misli, ali ne i činjenice.
• da se ne poredimo s drugima. Pre svega zato što svako od nas ima posebne talente i sposobnosti koje treba da razvija, i da se usredsredi na to što ima, a ne na ono što nema. Treba da se poredimo samo sami sa sobom i da se trudimo da smo danas bolji, uspešniji i zadovoljniji nego juče.
• voditi računa o svom telu. To znači da treba da se hranimo zdravo, damo svom telu potrebne nutrijente, a izbacimo sve što može da mu šteti. Potrebno je da budemo fizički aktivni, pa makar to podrazumevalo jednu dobru šetnju tokom dana. Mnoge studije dokazale su povezanost između fizičke aktivnosti i samopouzdanja, ali i opšteg mentalnog zdravlja.
• sebe stalno podsećati na sopstvene kvalitete. Zapišite šta je to što najviše volite i cenite kod sebe. Držite taj spisak na vidnom mestu, i kada god se setite nekog svog kvaliteta, dodajte ga na spisak.
• pomagati drugima, jer kada nekome dajemo svoju pažnju i pomoć, i sami se bolje osećamo. Pomažite drugima bez očekivanja da vam uzvrate, na taj način širite dobru volju koja i u vama rađa optimizam i osećaj vrednosti.
• da ne poistovećujemo sebe sa okolnostima u kojima se nalazimo. Naša iskonska vrednost, naši kvaliteti i potencijal su konstantni, dok se okolnosti menjaju. U teškim okolnostima na koje nemamo uticaja potrebno je da se usredsredimo upravo na te iskonske vrednosti i da ih negujemo i nadograđujemo.

• ne dozvoliti drugima da nas iskorišćavaju. Kada se od nas zahteva nešto što ne želimo da uradimo, bilo zato što se kosi sa našim moralnim ubeđenjima ili bi moglo da nam nanese štetu, treba ljubazno ali odlučno da odbijemo. Nikada ne treba da radimo nešto što ne želimo da bismo pridobili tuđe poštovanje. U svakom slučaju, neko ko nam postavlja nemoguće zahteve i nije osoba čije poštovanje želimo.
• da odvojimo vremena i novca za sebe. Svako ima potrebe koje treba da zadovolji bez osećaja griže savesti. Odvojte par sati dnevno samo za sebe, radite ono što vam prija, kupite knjigu koju želite već duže vreme, idite na masažu… Imate puno pravo na to.
• da ne prokrastiniramo. Napravite spisak stvari koje treba da uradite a stalno odlažete. Šta god to bilo, od najsitnijih radnji do krupnih potreba, odlaganje izaziva stres i navodi nas da se osećamo nesposobno.
• da radimo na ispunjenju svojih želja i životnih ciljeva. Da li ste oduvek želeli da naučite neki strani jezik, odete na daleko putovanje ili naučite borilačke veštine… ali to je sve ostalo na nivou želje? Ubeležite u kalendar kada ćete ozbiljno započeti to što želite. Svaki put kada unesete pozitivne promene u svoj život tako što uspete da uradite nešto što ste oduvek želeli, podižete sebi nivo samopouzdanja.
• da sebe stalno podsećamo da su prepreke na koje nailazimo u životu zapravo prilika da izgradimo sebe. ’’Samo zahvaljujući problemima možemo napredovati, mentalno i duhovno’’, rekao je M. Skot Pek.

I, na kraju, zapitajte se: da li biste ikada o nekome tako ružno govorili kao što govorite o sebi? Kada prepoznate sopstvene negativne misli o sebi, kada ih realno sagledate, shvatićete da je došlo vreme da sebi oprostite, jer najvažnija osoba u svom životu ste – vi. Kako reče M. Skot Pek, ’’treba da prihvatimo mogućnost da u nečemu nećemo uspeti, i da cenimo činjenicu da život nije problem koji treba rešiti, već misterija koju treba živeti.’’

Ni previše visoko samopouzdanje nije dobro jer nas može sprečiti da sagledamo sopstvene mane i napredujemo na ličnom ili profesionalnom cilju. Na putu da postanemo optimalno samopouzdani može nam pomoći Optima Forma. Ovaj prirodni preparat na bazi lekovitih biljaka: valerijane, matičnjaka i hmelja, pomaže da se lakše izborimo sa stresom, osećajima brige, straha i anksioznosti, teškoćama u pamćenju i mentalnoj iscrpljenosti, hroničnim umorom, a uveče će nas lako uvesti u san.