(Nymphaea caerulea)
Dovoljan je jedan pogled da shvatimo da je ovo biljka izuzetne lepote. Plavi lotos, poznat i kao egipatski lotos ili vodeni ljiljan, božanska je biljka u pravom smislu te reči: brojni staroegipatski zapisi, ukljućujući i one u hramu u Karnaku, pominju ga kao neizostavni deo rituala prelaska u zagrobni život, dok su mumije faraona zasipane njegovim laticama. Kako mu se latice zatvaraju uveče, a otvaraju s prvom zorom, bio je simbol sunca i njegovog božanstva Ra, koji se rodio upravo u laticama lotosa čije se korenje napajalo praiskonskom vodom. Uveče, kada cvet počne da skuplja latice, i sam Ra se povlači da sačeka svoje ponovno rođenje narednog jutra.
Lotos nisu obožavali samo Egipćani, bio je poznat i starim Majama, a pominje se i u Odiseji. U svom lutanju od Troje do Itake, Odisej je naišao na zemlju Lotofaga, na ostrvu gde je lotos rastao u izobilju. Kako ova biljka ima narkotičko dejstvo, stanovnici ostrva koji su je jeli bili su u stalnom stanju apatije i polu-sna. Nakon što su se Odisejevi saputnici pogostili ovom opojnom biljkom, izgubili su želju da nastave svoje putešestvije i potragu za domom. Odisej ih je s velikom mukom naterao da se ukrcaju na brod. Po Herodotu, narod koji se hranio lotosima zaista je postojao, na teritoriji današnje Libije.
Lotos je neizostavni deo dalekoistočne mitologije i budizma: indijska boginja Brahma nastala je iz lotosovog cveta i stvorila svemir, a Buda se često prikazuje kako sedi na lotosu, simbolu duhovnog buđenja, čistote i vernosti. Ovaj cvet je u stanju da iz najprljavije vode izađe čist i besprekoran. A njegova opojnost? Da, to nije samo priča iz Odiseje, plavi lotos je u nekim zemljama uvršten u listu opojnih droga i zabranjen jer sadrži psihotropne supstance – apomorfin i nuciferin koje imaju efekat sličan kanabisu. Ipak, ova biljka se od davnina koristila i kao lek, za smanjenje napetosti, poboljšanje sna, ali i kao prirodni afrodizijak.
ČUDO OD BILJKE
Lotos uspeva u tropskom pojasu i potrebna mu je stajaća voda – močvara, jezero ili spora reka. Ova zeljasta biljka pušta svoje razgranate rizome u vodu i ukorenjuje ih u peščano dno, a iz njihovih čvorova nastaju plutajući listovi i cvetovi. Cvet može imati i do 30 cm u prečniku i uvek se okreće ka suncu, a noću zatvara. Kad je zatvoren podseća na jaje. Cvet se sastoji od mnoštva latica i spiralnih prašnika, a plod je orašasti i veoma dugovečan – postoje zapisi o plodovima starim skoro hiljadu godina koji su tek nedavno proklijali. Kada znamo sve ove činjenice, potpuno je jasno zašto je ova biljka bila tako čest i cenjeni deo religija i mitova.
Plavi lotos, Nymphaea caerulea, danas je retka i dragocena biljka. Baš kao što se njen cvet svakog jutra ponovo rađa, smatra se da ima moć regeneracije našeg kako tela, tako i duha. Posebno je cenjen u feng šuiju, po kom simboliše lepotu i smirenost, pa staklene figurice lotosa treba postaviti kraj prozora kako bi se privukla pozitivna energija i podstakli harmonični odnosi u domu. Cvet delikatnog mirisa oduvek je bio neizostavni deo aromaterapije, jer umiruje ali istovremeno i podiže raspoloženje. Ali njegov ekstrakt i ulje krije još neka iznenađenja…
PLAVI LOTOS SMIRUJE I ŠTITI KOŽU
Ekstrakt i ulje ovog prelepog cveta, osim što umiruje naš um, ima veoma smirujuće dejstvo i na kožu. Zato je pogodan i za najosetljiviju kožu, sklonu iritacijama i crvenilu. Može se nanositi na sve tipove kože jer je balansira, reguliše proizvodnju sebuma, smiruje upale, hidrira i doprinosi glatkoj teksturi.
Kao snažan antioksidant, plavi lotos štiti kožu od štetnog dejstva slobodnih radikala. Ovo svojstvo ima zahvaljujući flavonoidima kojih u lotosu ima čak 74! Najdragoceniji od njih su kvercetin, miricetin i kempferol. Štiteći ćelije od oksidativnog stresa, ova biljka ne samo da podmlađuje kožu, već je štiti i od najtežih oboljenja, kao što je melanom. Plavi lotos dokazano ispoljava snažno inhibitorno dejstvo na štetne enzime koji učestvuju u razgradnji vanćelijskog matriksa, što je osnova starenja kože. Zato se smatra sjajnim sastojkom anti-age kozmetike.
Umirujući efekat i sposobnost regulisanja lučenja sebuma čine plavi lotos dokazanim efikasnim sredstvom za tretiranje akni. Uz antioksidantno dejstvo, ekstrakt ove biljke nas štiti i od štetnog dejstva UV zraka, aerozagađenja i drugih negativnih uticaja na kožu koji dolaze iz spoljne sredine. Plavi lotos je idealan sastojak tonika za čišćenje lica, ali ipak njegova svojstva najbolje dolaze do izražaja u serumima. I upravo plavi lotos ulazi u sastav pet Devi seruma iz laboratorije Herba Sveta.
Serum Anti-Age, pored ulja plavog lotosa sadrži i najkvalitetniju hijaluronsku kiselinu, koenzim Q10, vitamine, peptide i negujuća ulja, koja sinergijom pospešuju gradnju kolagena, povećavaju elastičnost kože i podmlađuju je. Sličan efekat ima i u Hijaluron serumu, kao i serumu sa peptidima i hijaluronom- Petpides Serum and Hyaluronic Acid. Njegova antioksidantna svojstva i sposobnost sprečavanja negativnog dejstva UV zraka, pa samim tim i fotostarenja i stvaranja pigmentacija najbolje dolaze do izražaja u Serumu za posvetljivanje tena – Whitening Serum. Ali sva moć antioksidanata, kada se plavi lotos udruži s ferulinskom kiselinom i ekstraktom ginka, skvalanom, vitaminom C, tokoferolom i hijaluronom, posebno je vidljiva u Anti-Ox Serumu. Svi serumi su potpuno prirodni, hipoalergeni i u modernom pakovanju bez kontakta s vazduhom. Nije mit, plavi lotos zaista ima moć vaskrsnuća, čistote i besprekornosti. I to ćemo ubrzo primetiti na sopstvenoj koži, uz vrhunske Devi serume.
